Проф. др Александар Седмак

 

Aleksandar Sedmak

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

 

Проф. др Александар Седмак, дипл.инж.маш. рођен је у Београду 2. маја 1955. године. Машински факултет у Београду уписао је 1973, а дипломирао 1978. године. Магистарски рад под називом: "Примена методе померања на решавање осносимтеричних проблема танких љуски" одбранио је на Машинском факултету у Београду (1982), а докторску тезу под називом: "Закон одржања типа Ј интеграл за танке љуске" на Природно-математичком факултету у Београду (1988. године).

Запослио се на Машинском факултету 1979. године, као асистент-приправник. За доцента је изабран 1990, за ванредног професора 1995, а за редовног професора, на Катедри за Технологију материајла, 2001. године.

Био је гостујући професор на Drexel University, Filadelfija, САД, у више наврата од 1999- 2002. године. Од 2003-2006. године, био је помоћник министра у Влади Републике Србије, задужен за технолошки развој и иновациону делатност. Од 2006-2009. године, био је проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду.

За дописног члана Академије Инжењерских Наука Србије изабран је 2007, а за редовног 2013. године. Од 2007. године, директор је Иновационог центра Машинског факултета у Београду.

Објавио је у часописима са SCI листе 79 радова, од тога 72 рада после 2001. године.
Уредник је 8 међународних и домаћих монографија, а рецензент у неколико међународних часописа: Technical Gazette, Thermal Science, Measurement, Material Processing Technology, Engineering Fracture Mechanics, Engineering Failure Analysis, Zeitschrift fuer Metallkunde). Уредник-гост је посебног издања Thermal Science (Supplement 2014).

Укупaн број цитата 141, h-индеx 8.

Био је сарадник или руководилац на неколико научно-истраживачких пројекта, који су рађени за Министарство науке и технологије Републике Србије, РФТН, Савезно министарство за науку и технологију, ЕПС и Здружену електропривреду, Фонд за Технолошки развој и ВТИ.

Био је један од кључних сарадника на пројекту "Механика лома заварених спојева - Weldment fracture mechanics" који је заједнички радило неколико институција из Југославије и Национални институт за стандарде и технологију (NIST) из САД. Учествовао је у још неколико међународних научно-истраживачких пројеката (Румунија, Мађарска, Француска, Словенија).

Одржао је неколико семинара по позиву у иностранству: Duke University, USA, 1989; Drexel University, USA, 1999; Univerza v Maribore, Slovenija, 2007; Факултет стројарства и бродоградње, Свеучилиште у Загребу, 2015; European Conference on Fracture - ECF20, Норвешка, 2014; ISIM, Темишвар, Румунија, 2003, Инжењерско-научно друштво, Либија, 2001.

Био је координатор и учесник FP7, CIP и TEMPUS пројеката, представник је Србије у EUREKA програму Европске Комисије (ЕК) од 2003. године и у SAFERA (индустријска безбедност) пројекту од 2012. године, и координатор Универзитета у Београду за Enterprise Europe Network (EEN) пројект CIP програма од 2010. године. Од 2011. године укључио се у активности Joint Research Center (JRC) у оквиру програма ЕУ.

Осамдесетих година прошлог века, у сарадњи са ТМФ развио је софтвер за прорачун чврстоће паровода који је, као први такве врсте на PC платформи, био примењен на прорачун свих већих паровода у ТЕ у Србији.

Учесник је или руководиоц 7 EUREKA пројеката (иновациони пројекти намењени Европском тржишту):

  1. Е!3118 - EUROPEAN WELDER
  2. Е!3927 - MOSTIS
  3. Е!2774 - WELDERS PASSPORT
  4. Е! 3595 - EWCT
  5. Е!5348 - OLMOST
  6. Е!6009 - GALVAKONT
  7. Е!8029 - SEEDO.

Године 2014. поднео је пријаву Заводу за заштиту интелектуалне својине за Информациони систем за праћење потрошње енергије, а на основу резултата пројекта за потребе града Београда, којим је руководио од 2011-2013. године.

Био је секретар организационог одбора Девете европске конференције о лому, члан организационих и уређивачких одбора серије међународних летњих школа механике лома (од 1989-2008), конференција NT2F (од 2008. године), конференција Заваривање 94 и 96. Представник Србије у European Structural Integrity Society (ESIS) од 2010. године, а оквиру активности ESIS (Европско Удружење за Интегритет Конструкција), учествује у раду више радних група, посебно у радној групи за примену нумеричких метода у механици лома.

Председник је Друштва за интегритет и век конструкција, главни и одговорни уредник часописа Интегритет и Век Конструкција (М24). Био је члан председништва Друштва за унапређивање заваривања у Србији, а члан је више научно-стручних друштава. Године 2014. изабран је за потпредседника ESIS (European Structural Integrity Society), а као представник Србије добио је организацију ECF22 (European Conference on Fracture) 2018. године.

Био је ментор 40 докторских и 23 магистарских теза, учествовао у више од 100 комисија за одбрану доктората, укључујући иностране кандидате (Македонија, Словенија, Хрватска, Румунија), као и студије при Универзитету у Београду, где је председник Савета студијског програма за Филозофију и историју природних наука и технологије. Објавио је 5 уџбеника, а учествује (или је учествовао) у настави на 8 предмета у ОАС/МАС, 2 на магистарским студијама, и 4 на докторским студијама (ДАС) на матичном факултету.

Наставне активности су укључиле подршку биомедицинском инжењерству, у оквиру кога је преузео предмет биоматеријали, као и активно учешће у формирању и реализацији новог модула Машинског факултета - Заваривање и Заварене Конструкције. У оквиру ОАС, МАС и ДАС, увео је низ нових предмета (Метода коначних елемената, Технологија заваривања, Интегритет конструкција, Прорачун заварених спојева, Основи механике лома, Примена механике лома на интегритет конструкција). На мастер и докторским студијама на енглеском језику увео је 10 нових предмета.

Осим на матичном факултету, наставу држи на докторским студијама при Универзитету у Београду (Трансфер Технологије и дискурси у комбинацији са Технологијом), а изабран је за предавача на докторским студијама Свеучилишта у Осијеку (Стројарски факултет у Славонском Броду).