Јован Ћирић

Jovan Ciric

Б И О Г Р А Ф И Ј А
Др Јована Ћирића

Др Јован Ћирић је рођен 1960. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу и дипломирао 1984. на Правном факултету. Године 1990 је магистрирао са темом „Кривично дело несавесног лечења болесника“, а 2000. године је докторирао на истом факултету са темом „Ванправни утицаји на казнену политику судова“. Др Ћирић се 1985. године запослио у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, где је радио све до 2000. године, када прелази у Институт за упоредно право, где ради и данас. Научно звање научног сарадника је стекао 2002. године, док је 2004. постао виши научни сарадник, односно 2009. године добија звање научни саветник. Године 2004. Ћирић је добио награду Министарства науке за свој научни рад, а од 2005. године, па до сада увек је био рангиран од стране Министарства у категорији А-1.
Предмет научног интересовања др Ћирића су пре свега кривично право и криминологија, односно криминална политика и из тих области је он урадио неколико емпиријских истраживања. У Институту за криминолошка и социолошка истраживања радио је на научно-истраживачким пројектима, између осталих: „Кривичноправна заштита друштвене својине“, „Привредни криминалитет у Србији“, „Казнена политика судова у Србији“ итд. У Институту за упоредно право радио је на следећим пројектима „Законодавство о просветним саветима – упоредноправна анализа“; „Положај државних универзитета у упоредном законодавству“; „Хармонизација домаћег права са правом ЕУ – област енергетике“, „Израда модела закона против дискриминације“ Године 2003-2004. године је за потребе тадашњег Министарства науке радио заједно са осталим колегама из Института за упоредно право елаборат на тему „Финансирање и функционисање научних института у земљама ЕУ“. 2008. је учествовао и у међунарпдном истраживачком пројекту финансираном од стране агенције UN – UNICRI, и Правног факултета у Фиренци: „Борба против организованог криминалитета у Србији“. Из тог пројекта настала је 2008. године прва књига која је писана о тој проблематици на српском језику. Такође је учествовао и у раду на неколико међународних пројеката који су се тицали борбе против корупције, а најновији је био за потребе Савета Европе и Европске комисије с пролећа 2014. о јачању капацитета полиције и правосуђа у борби против корупције.
Био је руководилац пројекта Института за упоредно право код Министарства науке бр. 149023 Д – „Право СЦГ и међународне судске институције“, а од 2010 је руководилац актуелног пројекта: „Српско и европско право – упоређивање и усклађивање“, бр. 179031.
Ћирић је био члан редакције часописа „Ревија за криминологију и кривично право“, а био је и главни уредник часописа „Страни правни живот“. Потпредседник је Криминолошке секције Удружења за кривичноправну теорију и праксу, као и члан Председништва Удружења правника Србије и Удружења за упоредно право Србие. Године 2013. Ћирић је добио годишњу награду Удружења за кривичноправну теорију и праксу за посебан допринос у раду овог удружења и свеукупни развој српске кривичноправне теорије и праксе.
Био је у периоду 2006-2010 Председник Управног одбора Института за криминолошка и социолошка истраживања, а од 2007. године налази се на функцији директора Института за упоредно право.
Ћирић је од 1998. па до 2007. године био члан Председништва Јуословенског удружења за медицинско право, а од 2000. до 2008. године био је члан етичког одбора (комитета) Клиничког центра Србије.
У два наврата је Јован Ћирић био и члан радне групе за израду измена и допуна КЗ-а Србије- 2009. и 2012. године, а такође је у више наврата, био члан комисија за одбрану магистарских, односно докторских теза како на државном  Правном факултету у Београду,  државном Правном факултету у Крагујевцу, тако и на Правном факултету Универзитета УНИОН.
До сада је објавио 7 књига – монографија и преко 150 чланака - радова у научним часописима у земљи и иностранству. С јесени 2012. године је у Паризу у Савету Европе поднео реферат о стању алтернативних кривичних санкција у Србији, а у пролеће 2014. године, Ћирић је студентима Правног факултета у Фиренци одржао предавање на тему Хашког трибунала.
Ћирић је био уредник – приређивач двојезичне књиге – зборника радова: „Хашки трибунал између права и политике“, а та књига нашла се у библиотекама неких истакнутих светских личности, као што су: Ноам Чомски, Џозеф Нај, Владимир Путин, Дик Марти, док је та књига Председнику Републике Србије, Томиславу Николићу, послужила у припреми његовог наступа у Генералној скупштини УН у расправи о ad-hoc трибуналима. Свеукупни радови др Ћирића цитирани су у преко 150 радова- чланака и књига других аутора из земље и иностранства.
За време док је обављао функцију директора Института за упоредно право од 2007. до 2014. године, у Институту су објављене 42 књиге, монографије и зборника радова, а у часопису „Страни правни живот“, који је задобио категорију М51- 3 бода, објављено је готово 400 чланака. Посебно треба истаћи неке књиге, зборнике радова чији је он био приређивач: „Увод у право САД“, „Космет – Гордијев чвор“, „20 година од разбијања СФРЈ“, „Српско право и међународне судске институције“, „Хашки трибунал – између права и политике“, док је 2014. године, био један од приређивача књиге, зборника 46 радова аутора из земље и иностранства, односно конференције која је одржана под покровитељством Председника Републике Србије, Томислава Николића; - „Сто година од почетка Првог светског рата – историјске и праве студије“. Такође, пажњу привлачи и књига коју је он приредио заједно са др Велибором Џомићем и др Мирољубом Јевтићем, зборник радова од 50 чланака, аутора из Србије и других земаља, а под насловом: „Религија, политика, право“. Ову књигу су заједно објавили Институт за упоредно право, Епархија Црногорско-приморска,  Центар за проучавање религије и верску толеранцију, 2015. године.
Фебруара 2016. године, поводом 60-годишњице Института за упоредно право, Председник Републике Србије, Томислав Николић је одликовао Институт за упоредно право златном медаљом.
Јован Ћирић се тренутно налази на функцији директора Института за упоредно право, a такође је од 2014. и члан Комисије за стицање научних звања при Министарству науке.