Песме за 29. недељу 2013.

 

196. АХИЛОВЕ ПЕТЕ
Понедељак, 15.7.2013.

Да ли је то тачно, или ми се чини,
да Кинеза има највише у Кини.

Познато је свима и с тим је у вези,

на часу се често правимо Енглези.

У тренутку једном под клупом смо гњурци,

кад питање гласи: "Ко су и где живе Турци?"

Понекад нас хвале да смо фини клинци -

знамо где је Финска, знамо ко су Финци.

Сада следи смешак, ми смо добри знанци,

у Данску нас зову пријатељи Данци.

Комшије смо прве, то понеког збуни,

ал' се брзо сетимо где живе Румуни.

По нама се види, одају нас знаци,

да је лак задатак: "Пољска и Пољаци!"

Једино се плашим да ће бити збрке,

кад нас буду питали за Грчку и Грке,
јер нам није јасно од самога старта
шта су онда биле Атина и Спарта?

Судбина је ђачка понекад проклета,

јер имамо пуно Ахилових пета!
  197. КИША
Уторак, 16.7.2013.

Молим вас, тише, још тише,
хоћу да чујем падање кише!

Када Те само прска по коси,
тада се каже да киша роси.

Кап по кап , када Те кљуцка,

може се рећи - киша падуцка.

Случај је лак - још ни по јада,

кад киша лепо и мирно пада.

Док киша као из кабла лије,

кишобран Те узалуд од ње крије.

Када се облак смркне и стушти,

киша одмах почне да пљушти.

До овог трена облак се шалио,

онда се на неког врло љутнуо,
сви кажу облак се провалио,
ветром је цреп са крова шутнуо,
громове, муње с неба осуо,
и праву реку по нама просуо.

Молим вас, тише, још тише,

хоћу да чујем падање кише!

  198. ПЕСМА О ЗЛАТИ
Среда, 17.7.2013.
 
Шта је овом моме сату,
без престанка стално тражи
да пробудим малу Злату.

Добро јутро! - то јој кажи,
сат ме цело јутро учи,
поклони јој неба део,
који ћеш део - то те мучи.
Цело небо - то би хтео,
тад сачекај да откуцам пет - шест сати,
сунце небо да позлати,
златно небо - малој Злати.


  199. ЈОК
Четвртак, 18.7.2013.

Неко каже НЕ,
неко каже ЈОК,
ал' сви кажу ДА,
кад им нудиш сок.

Да се нешто научи,
добио си рок,
а Тебе то мрзи,
зато кажеш ЈОК!

Кад ликовно имаш,

потребан је блок,
да га носиш - тешко је,
зато кажеш ЈОК!

Не знам да ли знаш,

свако Твоје ЈОК,
код маме и тате
изазива шок.

Грдње не помажу,

ал' следиће ЦМОК,
ако кажеш ДА,
место ружног ЈОК!
   

 

 

 

   
200. СРЕЋАН, СРЕЋАН ПУТ
Петак, 19.7.2013.

Када неко путује,
неће бити љут,
ако му пожеле:
"Срећан, срећан пут!

"
Авионом летиш,
дрхтиш као прут,
страх нестаје кад чујеш:
"Срећан, срећан пут!"

И у возу зна се,

уз мамин си скут,
прија Ти кад чујеш:
"Срећан, срећан пут!"

Понашај се лепо

и не буди крут.
И Ти сваком реци:
"Срећан, срећан пут!"  

  201. НЕМА ВИШЕ
Субота, 20.7.2013. 

Нема више оне граје,
оне писке, оне вриске,
оне силне школске раје,
оне вреве ђачке плеве,
нема више оног страха,
што од јутра хвата маха,
нема више стрепње болне
што се трпи пред контролне,
нема више цвокотања
да л' брод плови, ил' потања,
нема више шкргутања,
што се чула шапутања,
нема више мојих, њених,
ни усмених, ни писмених...

Али има мис'о једна,
по глави се стално шетка,
од септембра све је исто,
све почиње испочетка! 

  202. ПОБУНА ЦИПЕЛА
Недеља, 21.7.2013.

Састале се ципеле велике и мале,
па се врло гласно на власнике жале.
„Зашто газде на нас и реже и бесне,
кажу да их жуљимо и да смо им тесне.
Шта ципеле јадне да помогну могу,
ако неко има мало већу ногу?
О нама се нико не стара, не брине,
већ одавно не знамо ни за ималине,
судбине су наше и тешке и клете,
свима су нам, видите, излизане пете!
Зато смо одлучиле врло једногласно,
да је за мирење већ одавно касно,
и док сви спавају, у прво свануће.
напуштамо власнике и њихове куће.

Шта ће место нас тада да се носи,
кад о нама не брину - нека иду боси!"