Песме за 40. недељу 2013.

 

273. УСТАЈАНКА
Понедељак, 30.9.2013. 


Устани, устани, мамина мазо,
зора је одавно, одавно сванула,
устани, устани, татина мазо,
мама само што није планула.

Замоли санак да Те сачека,

следеће ноћи нек' се настави,
опрости дану који је стигао,
од кревета што Те растави.

Водом се хладном испљускај,

то може да Те расани,
зна се шта затим следује,
са школом се онда састани.

Санак са собом не носи,

од тога горега нема,
кад наша маза усред часа
у клупи сања и дрема.
  274. О ВЕТРУ
Уторак, 1.10.2013.

Господин ветар
и његов секретар,
господин облак,
кренули заједно
на службени пут.

Све беше лепо,
све беше красно,
док мирни ветар
не поста љут.

Шта ја то видим,
узвикну ветар,
зашто не ради
господин паркетар,
зашто се шетка
господин тапетар?

Шта ја то чујем,
процеди ветар,
основац Петар
не зна за метар,
а каже, биће
баш геометар!

Питам све ђаке,
зар да ветар
буде ђубретар,
да им школско
двориште мете,
јер се они
тога никад не сете.

Због тог се облак,
ветров секретар,
смрачи и стушти,
муњом запара небо,
громом погоди бор
и киши рече
"Хајде, сад пљушти!"
  275. О ЕКСЕРУ
Среда, 2.10.2013.
 
Јутрос су ме чекићем
лупили по глави,
можда имам чворугу
и можда се плави.

Питате да л' боли?
Брзо дајте лекић,
баш је силеџија
и душманин чекић.

Судбина ме моја

и једе и ждере,
све нас исто чека,
нас јадне ексере.

Кад чујете чекић,

како лупа, праска,
то је знајте, ексером
закуцана даска.

Све рођаке ексере

чека иста коб,
у радњи си слободан,
а у дасци роб!
  276. ДА Л' ЈЕ МОЖДА ЛЕПО?
Четвртак, 3.10.2013.


Да л' је можда лепо,
да се док резанци
по тањиру трче,
та дотична супа
врло гласно срче?

Да л' је можда лепо,
а о том се шушка,
питају се многи
шта ће им виљушка?

Да л' је можда лепо,
ножеви се туже,
да не знају многи
чему они служе.

Да л' је можда лепо,
а људске смо врсте,
да уместо прибора
користимо прсте.

Да л' је можда лепо,
што се ретко сете,
да за време јела
користе салвете.

Не, то није лепо,
него је и ружно,
они којих се тиче,
изгледају тужно.

   

 

 

 

   
277. О ЧЕМУ САЊАЈУ ДЕЧАЦИ
Петак, 4.10.2013.

Облаци мирни док небом плове,
вирн'о би мало у Твоjе снове,
ма је ли могуће, о људи моји,
да мој друг сања снове у боји.

Хтео сам прво од страха да плачем,
док си Ти витлао оштрим мачем.
Фијучу копља, оштрице секу,
па ми смо, значи, у средњем веку.

Срећа је моја, у новом сну,

с Тобом сам сада на морском дну.
Новине читам, како два лафа
снимају ајкуле из батискафа.

Убрзо схватам да врло често,

Твој сан мења време и место,
и зато, ево, поруку пишем,
из Твога сна морам да збришем.
  278. ГУСАРСКА ПРИЧА
Субота, 5.10.2013. 

Сусрела се два гусара,
и то знајте, страшна врло,
чекали су код лекара,
болело их нешто грло.

Први је гусар код лекара зато,

у мору је ронио и тражио злато.
А други? Хајде, ко ће да се клади,
с гусарском се флотом играо у кади.

Где је то злато и где се то мота

та страшно опасна гусарска флота?
Прави гусар мора ту тајну да крије.
Одаће је само после ињекције!       

  279. О СЕБИЧНОСТИ
Недеља, 6.10.2013.

Дочуо сам нешто
што ми врло смета,
себичност се опет
међу нама шета.

"Зашто да Ти дам?
То је моје, лично!"
То што си сад рекао,
ружно је, себично.

Прави се другари

помажу у свему,
он позајми Теби,
Ти помогнеш њему.

Нешто кад Ти траже,

не прави се Тоша,
себичност је, друшкане,
особина лоша!