Песме за 41. недељу 2013.

 

280. ИМЕНА, ИМЕНА...
Понедељак, 7.10.2013. 


Од ране зоре, пита се Зорица,
шта то у гори ради Горица,
зора још има и свога Зорана,
као и гора - много Горана.

У Твоме разреду, о какве збиље,
цвеће и воће, све само биље.
У таблу пиље, оловке шиље
Руже и Дуње, Невене, Љиље...

Гледај их само, прави к'о стрела,

у парку расту и бор и јела.
Ко на њих пази, а не мора,
к'о дан је јасно - Јела и Бора.

Да л' је оно лепо лице

Љубичице ил' Љубице?
Нису Вишње све на грани,
грожђа нема на Гроздани.

Шта рећи на крају?

Чувај своје име,
јер многи не знају,
па се често деси
да га другом дају!
  281. И ОКТОБАР МОЖЕ БИТИ ДОБАР
Уторак, 8.10.2013.

И октобар може бити добар,
сунчан, ведар, малчице насмешен,
првак, зна се, још иде удешен,
школски колач већ му је умешен.

И октобар може бити добар,
све около почиње да злати,
чак и лето понекад се врати,
ђак једино и хукће и пати,
јер време је, да се књиге лати.

И октобар може бити добар,

ал' не ваља кад је зими собар,
тад ћуд своју вешто од нас крије,
док јесења киша не почне да лије.

Тад сви знају да лепи октобар

није увек ни згодан, ни добар,
а у школи, о томе сви брује,
трају праве јесење олује.
Истина је, добри људи моји,
у октобру - ђак се увек зноји!
  282. ПЕСМА ОПАЛОГ ЛИСТА
Среда, 9.10.2013.
 
Јутрос ме ветар отрг'о с гране,
сада са браћом и трпим и ћутим,
ех, какве сам дивне проводио дане,
све док нисам почео да венем и жутим.

Птице су ми биле најбољи другари,
лети бих им увек направио хлад,
скровиште сам био једној бубамари,
не питајте само где сам, шта сам сад?

Било ми је лепо и док киша пљушти,

волео сам лахор, који пирка, ћарлија,
најлепше се спава када лишће шушти,
то је песма која свима прија.

Одлазим, ал' збогом лист вам рећи неће,

децу молим: "Чувајте, дрвеће!"
Зими свима желим пуно среће,
довиђења, ту сам, стижем у пролеће!
  283. ПЕСМА О МОТИЦИ
Четвртак, 10.10.2013.


Како јавља једна сова,
свађала се два ашова,
ко, кад почну, па до циља,
брже, дубље, боље риља?

Зашто ли се тол´ко блате? -

питале се две салате.
Доста свађе, доста вике,
нема леја без мотике!
   

 

 

 

   
284. О ШУМИ
Петак, 11.10.2013.

Ко се разуме у мрачне шуме,
мора да буде вешт и да уме,
да добро зна шта шума крије,
или та шума за њега није.

О, шумо густа, o зеленграде,
да ли нас примаш у своје хладе?
Дозволи нама радозналцима,
да са нашим ранцима
јуримо твојим пропланцима.

Насмеја се шума гласно:

"Ох, па то је безопасно,
волим кад се дође с миром,
мрзим оне са секиром!"
  285. НЕКО ВОЛИ КИШУ
Субота, 12.10.2013. 

Неко воли кишу,
њих двоје су присни,
зато му и кажем:
"Слободно покисни!"

Други мрзе кишу,

ћуте, ни да писну,
док напољу стоје
и полако кисну.

Док их капи квасе,

они зубе стисну,
под небеским тушем
стоје и још кисну.

Ја не волим оне

који одмах врисну,
када се не склоне
и када покисну.

Неће ваљда нико

од кише да свисне -
и цвеће у башти
исто тако кисне.

Ко се много плаши,

тај онда нек' брисне,
још ако је брз,
неће да покисне.

Ал' нек чују прво

шта им кажу ласте:
"Боље нека покисну,
од кише се расте!"
  286. ТАРАПАНА
Недеља, 13.10.2013.

Кад разбијеш прозор
нечијег туђег стана,
то што Те тад чека
- зову тарапана.

Саплетеш се, паднеш,
на колену рана,
кад код куће виде,
следи тарапана.

Ти би хтео да си

стално крај екрана,
то што се тад збива
то је тарапана.

Незнање у школи,

то је страшна мана,
оцене кад добијеш,
креће тарапана.

Зар је то поштено,

да се сваког дана
ђацима и деци
деси тарапана!