Прича за 7. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ


Дан је прво погледао календар, па на сат, а онда се лупио руком по челу и рекао себи:

- Е, мој Дане, умало да се наљутиш на своју сестру, јер си помислио да она касни, а заборавио си да је Твоје радно време све дуже и дуже, а да ћеш од пролећа тек да награишеш.

Дан се затим на брзину истуширао кишом, искључио сунчани бојлер, осушио косу феном - ветрићем, обукао се за пут и чим је Ноћ стигла, пољубио је у леви образ и појурио да ускочи у небески трамвај, пошто је Кошавин такси био у квару.

Ноћ је била збуњена због оваквог одласка, јер јој ништа није рекао о томе да ли је почео да успављује поподневне спаваче.

Шта је, ту је! – рекла је гласно, укључила ЛАП ТОП, погледала у потсетник и прво телефоном позвала Звезде падалице да их упозори да по прописима морају да користе падобране, онда је Месецу послала поруку да не држи дијету да би се подмладио, да би затим отворила своју бележницу у коју је записивала своје догодовштине у Чудној шуми и пронашла успављујућу причу

 О ВЕЛИКОЈ НЕВОЉИ КОРЊАЧЕ НАТАЛИЈЕ

Kornjaca Natalija


У великој шуми која је хтела да буде прашума, али је млађе дрвеће одбило да стално буде у сенци огромних стабала и њиховог грања, живеле су мирним животом добрих суседа разне дивље и, нећете веровати, питоме животиње. Шума је била уређена као прави правцати велеград, имала је своје улице, тргове, своју пијацу, позориште, спортски центар, продавнице... Њени становници су имали комфорне брлоге, са купатилима, кухињама, дневним собама са плазмама... Домаће животиње су имале апартмане на великом имању бака Розалије и деда Саватија, смештеном одмах до шуме. Некада је ту била ограда од бодљикаве жице, али после заклетве дивљих животиња, које су биле месождери, да прелазе у биљоједе, вековно непријатељство је престало, а жица је исечена и однета на отпад.

О, како је било лепо слушати петла Петка како кукурикањем означава колико је сати, како је било уживање чути вечерњи концерт жапца Крекетка у концерној бари поред које је и становао...

Шума је била чудна и по томе што је једина на свету имала своју телевизију коју су уређивали и водили девојчица Миа и дечак Коста, који су на позив својих великих пријатеља, становника овог насеља, отворили Телевизију Жир која је од првог дана емитовала нон-стоп програм. Сви су били презадовољни емисијама које су припремали Миа и Коле, а када су утврдили да им ТВ помаже да чују и виде шта се дешава и код њих и у свету, гледаност је толико порасла, да су почели да захтевају да Миа и Коста отворе још неколико канала.

Догађаји су се низали један за другим, телевизија Жир постала је члан сваке породице становника Чудне шуме.

Једнога дана, или боље речено јутра, Корњача Наталија је спавала чврстим сном без обзира што је оклоп мало жуљао и што је у оближњем кафићу сове Кристине музика трештала целе ноћи. Када је будилник почео бесомучно да звони, Наталија се протегла, протрљала очи и погледала на сат. Онда му је, као да је он њен мезимац рекла:

- Сатићу, звончићу, прво ћу те искључити, а онда следе кратке припреме за највећи планинарски подухват који је икада предузела једна корњача. Надам се да ћу овог викенда освојити тај неосвојиви врх Пагос Пагос, на који се до сада једино попео чувени планинар јарац Тома Белобради. Прво да проверимо какво ме време очекује у току дана.

Наталија је укључила ТВ на коме је Миа управо поручивала да се очекује леп, сунчан дан, који ће бити као створен за излете, пешачења, дечје игре и спортска надметања. Онима који се буду одлучили да суботу и недељу проведу у природи пожелела је добар провод.

Наталија је задовољно пљеснула длановима и кренула да проверава да ли су ту конопци за пењање, клинови, кабаница за кишу, ранац са храном, наочари за сунце... мобилни, шатор јој није био потребан, имала је оклоп..., а онда је снимила на секретарици обавештење: ''Тренутно сам на планинарском викенду. Оставите своју поруку после звучног сигнала!"

- ''Наталија, крећи, чека те Пагос, Пагос..." рекла је док се гледала у огледалу, ставила је руксак на леђа и планинарски прибор на закачку на оклопу, закључала врата и певушећи сишла низ степениште своје виле:

Ја кафиће не волим, за провод не марим,
Ја се враћам природи, ево планинарим!
Док посматрам облаке, како небом плове,
сањам како освајам највише врхове!
Нећу да то кријем, жеља ми је жарка,
да сам у мом роду прва планинарка!

Корак по корак, споро али истрајно, Наталија се приближавала циљу. Било је већ вече када је корњача стигла до краја шуме, на чијој ивици је почињало стеновито узвишење. На његовом врху расло је једно високо дрво. Било је јасно шта је Наталију вукло да стигне до тог дрвета - узвишица је подсећала на острво у шумском мору, а она је тако желела да посети своју прапостојбину, чувени Галапагос! Пошто је у шипражју направила логор, мирно је преспавала ноћ и ујутру кренула ка врху.

Наталија је савладавала стену по стену, укуцавала клинове, везивала конопце, размишљајући колико би јој било лакше да није морала да вуче сопствену кућу са собом.

У тренутку када јој је остало да закуца само још један клин и да веже конопац, десило се оно најгоре. Са врха Пагоса-Пагоса чуо се крик:

- Јао, немам ослонац, моја сопствена кућа ми је претешка, падам... упомоћ!

Кућица са њеном сталном станарком се откорљала низбрдо и зауставила на заравни у подножју брдашцета. Али, на несрећу Наталије, кућица је била окренута наопако и она је после покушаја да се окрене гласно закукала:

- Јаој, мени! Где сам ја то пала? Шта се то десило? Небо се плави изнад мене, па то сам ја окренута наопачке! Да нисам имала оклоп сигурно бих настрадала. Али, како да се окренем, како да станем на ноге? Да покуашам да се заљуљам ...не помаже! Само да ме не примете грабљивице - била би им заиста добар плен. Имала сам мобилни, испао ми је док сам се котрљала низ стрмину, како да дозовем помоћ...?

Узалуд је очајна Наталија звала да јој неко помогне. У близини није било никога, сунце је нестало са хоризонта, у даљини се чуо вечерњи концерт славуја Славка, мрак је падао на шуму и Пагос, Пагос...

У кући корњаче Наталије телефон је нон-стоп звонио. Медведица Персида је прва позвала на узбуну јер се Наталија није одазивала на њене позиве. И кокошка Живка је безуспешно звала Наталију, објашњавајући петлу Петку да јој је Наталија рекла да ће се до мрака вратити са викенда...

Петко јој је одговорио да не прави од комарца магарца, јер је Наталија паметна корњача, која уме да се чува, а има и оклоп...

Ближила се поноћ, а у шуми је ретко ко заспао. Сви су се бринули шта је са Наталијом. Од њихове комшинице није било ни трага ни гласа. Тада се сова Кристина одлучила да позове ТВ Жир, Миу и Колета, да им каже да се Наталија не јавља ни на мобилни, и да их замоли за помоћ.

Миа је одмах сковала план. Одмах је предложила Кристини, која одлично види ноћу, да одлети до једине узвишице на крају шуме и да прегледа камењар у њеном подножју. Затим је у студију укључила Косту који се обратио гледаоцима:

- Знам да је касно и да са нестрпљењем очекујете наше поноћне вести, али је ово важније од свега! Молим све који су храбри и одлучни да одмах крену у потрагу за корњачом Наталијом. Наши пријатељи свици нека напуне батерије, како би нам добро осветлили пут кроз шуму. Крећемо одмах!
Кроз неколико минута испред телевизије окупили су се медвед Момчило, зека Лека, лија Валерија, лав Борислав са круном на глави, слон Добрило, вук Страхиња, мрав Радоје.... Безброј свитаца им је осветљавало пут док су ишли кроз шуму, мајмун Ђоле је линком повезао камеру са студиом, тако да је потрага директно преношена.

Трагачи су, да их храброст не би напустила, певали:

Била је поноћ, види се на слици,
у дан су ноћ претворили свици,
светлели су тако све јаче и јаче,
ни трага ни гласа од наше корњаче.

Баш када су почели озбиљно да брину, с врха једног бора чули су Кристину:

Пронашла сам Нату, пала је са стене
И не може сама да се сад окрене.
Не знам да л' је случај лакши или тежи,
Наша Ната сада наопачке лежи.

Коста је прво обавестио гледаоце да је корњача пронађена и да је жива и здрава, а онда је најбржег зеца на свету, чувеног Леку, сова Кристина повела да окрене корњачу. Слика је била невероватна. Кристина се, док је летела, једва назирала у мраку, свици су као рефлекторски сноп осветљавали Леку, који је дугим зечјим скоковима грабио према Пагосу Пагосу.

Призор који је могао да се види на ТВ Жир био је дирљив. Дежурна водитељка Миа упозорила је гледаоце да обезбеде довољно марамица.

Слика је говорила више од речи. Сви око Наталије хтели су да јој помогну. Лија Валерија јој је стављала облогу, лав јој је додавао чашу воде, зека Лека је од купуса правио салату. Слон Добрило је после указане прве помоћи, нежно узео Наталију сурлом и ставио на леђа. Шумом је одјекнула песма, док су свици паљењем и гашењем приредили прави лајт шоу.

Нека знају сви који брину и плачу,
пронашли смо најзад нашу драгу корњачу.
Нека нас сви чују док идемо кући -
Долазимо весели, гласно певајући.

Зар постоји, реците, неки пример бољи,
Када пријатељу треба помоћ у невољи.
Нека знају сви - наше шумско царство
Цени изнад свега слогу и другарство!
Нека знају сви - наше шумско царство
Цени изнад свега слогу и другарство!

После узбудљивих догађаја сви у шуми су заспали. Као и они који су ову причу читали или слушали. Лаку ноћ!