Прича за 18. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ


- Кад ћеш ноћи, брату доћи? - певушио је Дан док је мобилним телефоном фотографисао прелеп залазак Сунца, које се чак и насмешило.

Затим је слику пребацио на ЛАПТОП и исписао поруку: "Сунце зађе, секе моје нема, значи да нам причу за лаку ноћ спрема!" И таман када је хтео да песму комплетира и другом строфом, чуо је прво како су зашкрипала врата, а одмах затим и њен глас: "Стижем!" Убрзо се појавила у радном мантилу, махнула брату у знак поздрава и објаснила му да је била на једном необичном слављу у познатој Чудној шуми. Дан је као и сва његова браћа био веома радознао и зато је нестрпљиво чекао да чује још једну догодовштину своје сестре. Она је села за радни сто, укључила апарате за причање бајки које успављују и започела причу о томе како је протекло славље, односно

 

 РОЂЕНДАН

 Kucice za ptice


Јутро је било налик на сва претходна јутра. Шумски становници су се лењо протезали на креветима, неки су после бурне ноћи утонули у сан, миш Грицко је и даље био упоран у својој намери да билдовањем толико ојача да буде страх и трепет за све мачке света, слон Добрило се самотуширао, у ТВ "Жиру" владала је уобичајена атмосфера. Миа и Коста су управо пустили јутарњи блок реклама, када је кроз прозор улетео њихов највернији и најпричљивији сарадник, папагај Чеда:

- Здраво свима! Јесте ли јутрос слушали славуја Славка? Па то није нормално, како тај пикавац од птице пева! Ја сам једна од ретких птица која говори, која чак и снима рекламе, имам прелепо шарено перје, у мене се заљубљују све папагајке када ме виде, али њему скидам капу. Сви га у шуми воле и знам да би хтели да му се некако одуже за све ове јутарње концерте. Открићу вам тајну коју сам јутрос сазнао. Славку је сутра рођендан!

- Баш би било лепо да га изненадимо! - узвикнула је Миа.

- Славко је екслузивни певач наше компаније ЖИР САУНД и мали шоу ће му још више повећати популарност. Морамо да му уручимо леп и скупоцен поклон! - додао је Коста.

Чеда је предложио да му купе џак хране за птице... Коста се на то насмешио и приметио:

- Ти изгледа навијаш за себе. После му не би избијао из куће...

Миа је одмах реаговала:

- Е, кад би нашли клавир за славује... Верујем да Славко сања да, иако је природно надарен, заврши и музичку школу...

- Више глава - више идеја - мудровао је Коста.

- Чедо, трк по лава Борислава, он је као краљ свих животиња и најпозванији да одлучи шта да се поклони његовом поданику. Позови и медведа Момчила и лију Валерију. Нека сви одмах дођу да се што пре договоримо.
Чеда је за овакве задатке заиста жива ватра. Стуштио се као стрела, прво до лава Борислава, кога је затекао како управо намешта кревет, затим до медведа Момчила који је помагао Кристини да истресе тепихе и најзад, до лије Валерије, која само што није кренула у јутарњу куповину. Сви су се убрзо нашли у студију ТВ Жир.

Док им је Миа сервирала кафу, Коста је одмах „прешао" на ствар.

- Драги пријатељи, не знам да ли вам је Чеда рекао, али ево прилике да се славују Славку одужимо за његове фантастичне концерте. Сутра је Славку рођендан и верујем да би му било мило да од нас добије честитке и поклон.

Медвед Момчило је одмах предложио да му поклоне велику теглу меда...

Кад је чуо Момчилов предлог Чеда је почео да крешти:

- Пробајте медин мед, медин мед, медин мед...

- Чедо, не измотавај се! Зар не видиш да се озбиљно договарамо... - прекинула га је Миа.

Лија Валерија се досетила да би на бувљој пијаци могли да купе нови кавез за птице...

Лав је подигао леву обрву и упитао своју пријатељицу да ли она више воли зоолошки врт од ове наше лепе шуме...?
Миа је била упорна:

- Мени се стално мота клавир по глави, али где да га стави, његово гнездо је мало, па још прокишњава...

У једном тренутку Кости, односно Колету, озарило се лице:

- Кажите драгичка, сетио сам се... Наручићемо у столарској радионици дабра Добривоја једну кућицу за птице...

Сви су у трену били одушевљени. Момчило је признао да је то прави погодак, а Валерији је било криво што се она није сетила да је једном таквом уметнику неопходан кров над главом... Лав Борислав је као сви краљеви одмах одлучио да он и Коле оду до Добривоја да се договоре око свега, док остали треба да припреме славље.

Борислав и Коле сели су у ШУМОМОБИЛ и после дуже вожње шумским аутопутем Ш-10 стигли до потока на коме је дабар Добривоје направио брану и поред ње велику столарску радионицу.

- О, кога то видим? Чему да захвалим што ме посећују славни ТВ водитељ и Његово величанство краљ Лав? - поздравио је своје неочекиване госте вредни дабар.

- Мајсторству, Добривоје, мајсторству... Него, мајсторе, кажи ти нама, да ли волиш да слушаш музику? - одговорио му је Борислав.

- Какво је то питање? Да ли ви знате да сваког јутра снимам концерте славуја Славка, да би их после, у току дана неколико пута поново слушао...

Коле му није дао да се расприча, већ га је прекинуо:

- Сутра је Славку рођендан! Желимо да му, у име свих нас, поклонимо кућицу за птице. Верујем да ће твоје веште мајсторске шапе направити праву висећу вилу за славује...

- Све остављам и одмах се бацам на посао. Биће то птичја троспратница са просторијом за вежбање и базенчићем у приземљу... - обећао је Добривоје.

Целог дана и целе следеће ноћи мајстор је вредно радио. Кућица је била као из бајке. Три спрата, балкони, терасе, базен... После завршеног јутарњег концерта Славко је у свом гнезду прилегао да се мало одмори... Испод дрвета, на коме је било гнездо, тихо су се окупљали његови пријатељи... Ту су биле и камере ТВ "Жир".

На знак свог друга Колета Миа се укључила у програм:

- Драги гледаоци, кроз неколико тренутака нашем познатом уметнику славују Славку пожелећемо срећан рођендан. Ево слона Добрила који носи поклон, троспратну кућицу за птице, коју је урадио наш мајстор дабар Добривоје.

Чим је стигао до места где су се окупили Славкови пријатељи, Добрило је додао кућицу мајмуну Ђолету, који је причврстио за стабло у непосредној близини Славковог гнезда. Сви су били узбуђени... Све је било спремно... Славкови пријатељи су му уз кућицу поклонили и рођенданску песму...

Ако волиш пријатеље, упути им лепе жеље,
Нек' их стално прате срећа и весеље!
Шта желимо Славку, нашем најславују -
Да му сви пљескају, увек кад га чују.
Шта желимо Славку, нашем најславују -
Да му сви пљескају, увек кад га чују.

Славко је на прве речи песме излетео из гнезда, ушао у кућицу, провирио кроз прозор на првом спрату, па кроз прозор на другом, затим излетео и стао на њен кров и када су његови пријатељи отпевали рефрен, започео свој концерт. Шумом су одјекивали аплаузи присутних, док су папагај Чеда и голуб Гута доносили букете цвећа и слагали на околно грање поред кућице.