Прича за 30. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ


Ноћ је на време стигла у своју канцеларију из које успављује децу и пошто је претходно испратила брата, села је у фотељу и почела да гледа проспекте бројних туристичких агенција које су нудиле летовања широм света.

- Лако је мом брату Дану, помислила је у себи, он за време свог дежурства може и да летује у сваком летовалишту на једној половини земљине кугле, може да се радећи и купа и сунча, да весла, сурфује... Кад помињем сурфовање, гледала сам занимљиву репортажу на ТВ "Жир" о летовању три прасета... Кад се само сетим једрилице, мора, сунца... баш завидим Дану, пошто мени преостаје само ноћно купање. Али кад помињем морску авантуру три становника Чудне шуме, нека то буде прича која ће успавати оне који једва чекају да буду успавани.


ТРИ ПРАСЕТА НА ЛЕТОВАЊУ


 Tri prseta


Врело лето натерало је и Миу, Косту и многе њихове пријатеље да потраже спас на плажама разних мора. Миа и Коста су уживали на прамцу брзе једрилице, кад су у непосредној близини угледали тројицу храбрих сурфера, који су показивали невероватну вештину у вожњи по огромним таласима.

- Мио, погледај, зар ти се не чини да су то наши пријатељи Мљацко, Бљацко и Шљацко.

- Питам се где су само научили да овако сурфују? одговорила је Миа.

- Ма, оно што мене брине је да ли знају да пливају? Ја сам их видео у дворишту бака Розалије како уживају у обичној плиткој каљузи...

- Коста, морамо да будемо у њиховој непосредној близини. Скупи једра и смањи брзину.

Три прасета су уживала у чарима сурфовања задиркивајући један другог:

- Ехеј, Бљацко, еј, Шљацко, гледајте мајстора... огласио се прво Мљацко и извео колут у ваздуху.

- Мљацко, браво, сад је ред на мене... узвикнуо је Бљацко и са сурферском даском кренуо да "јаше" по врху највећег таласа.

- Заиста су страшни, не смем да будем гори од њих... промрмљао је Шљацко и извео скок преко Мљацка и Бљацка.

Док се то дешавало подаље од обале, у плићаку, поред једне стене, вук Страхиња је у гњурачкој опреми, са боцама на леђима, био под водом и гледао кроз перископ прасиће како се безбрижно забављају. Када се прикрио иза стене, изронио је, подигао перископ и шапатом рекао:

- Морам да будем стрпљив. Ко чека, дочека! Мораће бар један од њих да падне са даске...Нисам узалуд тренирао роњење...

Затим је опет погледао кроз перископ:

- Хајде, падајте већ једном. Гладан сам, гладан сам као ја, то јест вук...

За то време једрилица је споро кружила око прасића. У једном тренутку Миа је погледала према обали и приметила нешто необично:

- Коле, погледај тамо иза оне стене! Шта се оно види?

- Чини ми се да је то перископ. Неко упорно посматра наше пријатеље. Мио, додај ми доглед. Попећу се на јарбол да видим ко се крије иза стене?

За трен ока спретни Коле био је на врху јарбола, погледао према стени и у окулару угледао Страхињу у гњурачкој опреми. Брзо је сишао са јарбола и рекао Мии:

-Нашим сурферима прети опасност!

- Да ниси угледао ајкулу?

- Ајкула је питома рибица према њиховом вечитом непријатељу, вуку Страхињи... Изгледа, да се чим оде из Чудне шуме, макар и привремено, враћа старим навикама.

- Зар је Страхиња запуцао чак овамо да ухвати несташну браћу? Морамо да им помогнемо. Коле, они појма немају шта их чека ако падну у море.

- Мио, спреми појасе за спасавање и рибарску мрежу...

У том тренутку један велики талас је покрио сурфере, који су пали са дасака и помало уплашени, почели да гледају унаоколо. Вук, који је приметио да су прасићи упали у невољу, креће највећом брзином према страдалницима. Коста је одмах разапео једра и устремио једрилицу ка тројици браће. Почела је необична трка између једрилице и рониоца који је уз помоћ пераја био све ближи сурфоломцима. Коста је маневрисао тако, како би се једрилица нашла између Страхиње и браће.

- Мљацко, чувајте се! Пазите! Вук Страхиња је недалеко од вас. Држите се! Коле ће вам бацити појасе за спасавање!

Три прасета су били заиста лоши пливачи и једва су се одржавали на површини мора. Таласи су се поигравали са њима и чинило им се да је све готово. У једном тренутку, Мљацко, кога је велики талас високо издигао, угледао је Страхињу са разјапљеним чељустима:

- Браћо, упомоћ. Страхиња је постао ајкула.

Престрављени Шљацко је између два таласа успео да довикне:

- Пливајте према једрилици. Оно су Коста и Миа. Они ће нам помоћи! Упомоћ!

Бљацко је покушао да бодри Мљацка и Шљацка:

- Браћо, не дајте се. Ево, стижу наши спасиоци. Ура!

Миа је успела да појасеве за спасавање баци у близину већ изнемоглих пливача. Они су их ухватили, навукли на себе и сад су чекали да их Коста и Миа извуку. Страхиња се, користећи пераја, толико приближио браћи да је требало још само неколико замаха да стигне до њих. Али тада је Коста са једрилице бацио мрежу у коју се вук тако уплео да није могао ни да мрдне.

- Мио, ухватили смо вучју ајкулу! Мљацко, Бљацко и Шљацко, не плашите се уловили смо Страхињу и сада сте безбедни. Него, дај да их све извучемо на палубу.
Прасићи су се попели на једрилицу, а мрежа у којој је вук извучена је витлом, тако да је вук остао да виси у њој. На палуби је започело весеље. Три прасета, Миа и Коста играли су испод и око вука и певали:

Ко се боји вука још, тај је јунак врло лош!
Вука се не бојим ја, јер он није ајкула!
Нека наша јавност чује, вук не уме да сурфује!
Вука се не бојим ја, јер он није ајкула!
Коста има начин нови, он вукове мрежом лови!
Вука се не бојим ја, јер он није ајкула!

Како се сазнаје из поузданих извора, овај случај је изазвао велико запрепашћење у Чудној шуми. Када је ТВ "Жир" објавила репортажу снимљену на лицу места скривеном камером, која је била уграђена у јарбол једрилице, сви становници шуме, која је хтела да буде прашума, одлучили су да одрже суђење вуку Страхињи. До тог тренутка, одлучено је да мора да носи "нашапницу", на десној шапи, која је подешена тако да сигнализира уколико вук напушта територију Чудне шуме. А онда, зна се, уследила би најтежа казна - био би му забрањен повратак.