Прича за 35. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ


Дан је био нестрпљив и стално је провиривао кроз прозор да види да ли долази његова сестрица Ноћ.

- Да касни, не касни, али би могла да стигне који минут раније! размишљао је Дан док је паковао лаптоп у путну торбу. Закаснићу на полазак експедиције која истражује прашуму око реке Амазон, преслишавао се гласно док је гледао на календар на зиду.

- Ко је то рекао експедиција?, чуло се са врата кроз која је сва задихана улетела Ноћ.

- Здраво, Дане! Како чујем, идеш да истражујеш пределе уз чувени Амазон. Пошто ћу ја ујутру преузети Tвоје дежурство на тим просторима, побринућу се да истраживачи не залутају. Уосталом, ја сам у свом редовном свраћању у Чудну шуму имала прилику... али о томе ћу причати онима које успављујем. Срећан Ти пут, бато, и чувај се да Те у Амазону не угризе нека пирана. Теби је лакше да избегнеш таква изненађења, замисли мене, кад покријем ту реку тамом, кад се ништа не види, а у реци вребају њени опасни становници... Децо, спремите се! огласила се Ноћ, погледала се у огледало, дотерала фризуру, намазала лице, као маме и баке, ноћном кремом, и почела да прича деци како је учествовала у авантури о којој је ТВ "Жир" снимила емисију под називом


ЕКСПЕДИЦИЈА


 Ekspedicija u Amazon


Испред зграде ТВ "Жир" окупила се велика група становника Чудне шуме. Сви су били узбуђени. Његово величанство Краљ Лав Борислав требало је да да знак за полазак прве експедиције у историји шуме која је желела да личи на прашуму. Циљ експедиције је било истраживање предела који се налазе иза оних места до којих су стизали најупорнији и најхрабрији радозналци: вук Страхиња, кенгур Скакутало, јелен Јеленко, гавран Гаша, вепар Пантелија, јарац Тома Белобради...

Истина Чудну шуму су сваке јесени напуштали сви који се плаше хладноће и зато су летели у топле крајеве, али они нису обраћали пажњу на оно што је испод њих - грабили су да што пре стигну до циља. Све је почело у једној од ТВ емисија, када се показало да не постоји мапа на којој би се видело докле се Чудна шума простире, где је бара у којој живе жабац Крекетко и његови рођаци и пријатељи, где је поток у коме мајсторише дабар Градимир, где је језеро у коме се купају Добрило и Радоје, где је двориште бака Розалије и деда Саватија...

Лав Борислав је дуго размишљао кога да одреди за вођу експедиције. Избор је пао на мрава Радоја, једног од највреднијих поданика Његовог краљевског Величанства, који је завршио највише мравље школе и био изванредан познавалац многих наука. Истина, имао је један недостатак - био је спор и зато му је за заменика одређен његов најбољи пријатељ слон Добрило, који ће бити и могућ превоз, а и заштита свим члановима експедиције.

Радоје је предложио, а Краљ прихватио, да на путешествије пођу лисац Харалампије, звани Прљави Хари, јарац Тома Белобради, мачор Алимпије, звани Мрњаукало, детлић Куцкало и гавран Гаша. У експедицији је био и мајмун Ђоле, који је имао задатак да снима све оно што се буде дешавало и да свакодневно шаље снимке на USB, по брзолетећем Гаши, који их је као штафету предавао голубу Гути у поштанско-птичјој кућици на ивици Чудне шуме.

После интервјуа који је дао Мији, мрав Радоје, вођа експедиције, успузао се на Добрила, узео мегафон и узвикнуо: покрет! Тог тренутка хор славуја, предвођен диригентом и солистом Славком почео је да пева песму "Срећан пут". Лавица Славица је за путницима просула кофу воде, док су коза Ковиљка и лија Валерија брисале сузе.

Радоје је пажљиво скицирао мапу предела кроз које су пролазили, означавао опасна места, уцртавао могуће раскрснице... Кад су стигли до имања бака Розалије и деда Саватија дочекали су их кокошка Живка, петао Петко и њихово бројно потомство. Во Опасни Тими одржао је поздравни говор и пожелео успех у откривању тајни заједничке планете.

Истраживачи су наставили даље, једва чекајући да напусте познате стазе и путеве.

- Ево баре, то јест света нашег Крекетка, упозорио је Добрило Радоја. Погледај натпис на обали баре. На њему пише: "Забрањено за родане и роде". Изгледа да наш другар има лоше искуство са родама.

Најпознатији жабац на свету одкрекетао је свој поздрав, после чега се конвој упутио даље. Корак по корак, ту и тамо по мекет Томе Белобрадог, куцкање детлића који је давао такт онима који су ходали... и већ су били поред језера за кога Добрила везују ружне успомене. А на обали, тамо где је Радојев пријатељ, слон Добрило, упао у блато, белео се најфинији песак. Натписи: "Плажа само за слонове", "Дајте име нашем језеру", "Риболов није дозвољен!"... били су истакнути на видним местима.

Док су они прилазили обали, из језера су изрониле три прелепе златне рибице, које су се редом представиле гостима: "Ја сам Цица", рекла је прва, "ја сам Цуца", додала је друга, да би од треће чули да се зове Цеца.

- Ми смо рибице које испуњавају жеље" похвалила се Цица.

Вођа експедиције, мрав Радоје није чекао да му се два пута каже. Зато је одмах изразио жељу:

- Ја хоћу, ја хоћу... леп хотел за чланове моје експедиције. Морају да се добро одморе, јер их сутра очекују велики напори!

Вепар Пантелија, који се највише уморио, замолио је рибице да му обезбеде праву, правцату каљугу, лисац је тражио собу са погледом на језеро, а детлић Куцкало да одреде дрво које ће смети да куцка, а да то не буди његове пријатеље. Све жеље су биле одмах испуњене. Ускоро се из собе мрава Радоја чуло хркање, од кога су се тресли прозори на свим собама. Добрило је заспао стојећи, јер је заборавио да пожели да му обезбеде дизалицу за подизање из постеље...

Пошто су заспали и они који су слушали ову причу, рећи ћу и њима и члановима експедиције "Лаку ноћ", уз поруку да ћу их следећи пут успавати новим догодовштинама експедиције.