О удружењу "Српски Кривак"

Оснивање Удружења

 

Osnivanje_udruzenja

Удружење "Српски Кривак" је добровољно, неполитичко и непрофитно удружење грађана, са седиштем у Београду, које је основано ради: окупљања, дружења и сарадње слободно мислећих, угледних и успешних људи, под геслом

МИСЛИ СРПСКИ ДЕЛАЈ СВЕТСКИ. 

Оснивачка скупштина је одржана 6. јуна 2010. године, у Селевцу, на њиви Драгослава Лазића засејаној нарочитом сортом домаћег белог кукуруза, Српским Криваком, по коме је Удружење добило име. Оснивачкој скупштини је присуствовао 21 оснивач, међу којима је било: осам доктора наука, три магистра и седморо са завршеним факултетом. На Оснивачкој скупштини усвојен је Статут и друга документација, а изабрано је и руководство Удружења.

 

 

Pred_crkvomПо завршетку Оснивачке скупштине, оснивачи Удружења су се, у Цркви Св. Тројице у Селевцу, помолили господу Богу за успешан почетак рада. Ова црква је саграђена на најлепшем месту, у средини села, по изричитој жељи Књаза Милоша Обреновића, који је у ту сврху подарио пет стотина гроша.

Са површином од 146 квадратних метара и дозиданим тремом, ова црква спада међу највеће цркве брвнаре у Србији. Надлежне државне службе за заштиту националне баштине у Србији прогласиле су селевачку цркву брвнару спомеником културе од посебног значаја.

 

 

 

selevac_a_neolithic_village_in_yugoslaviaЊива на којојој је основано Удружење налази се на ширем подручју археолошког налазишта "Старо село" у Селевцу. Ово налазиште припада тзв. винчанској неолитској култури, која је цветала на широком простору централног дела Балканског полуострва, у дугом временском периоду, а свој врхунац је достигла око 3.800 године пре нове ере. Средиште ове културе налазило се на подручју "Белог брда" у данашњем насељу Винча код Београда. Сматра се да је винчанска култура, у свом времену, била једна од технолошки најнапреднијих праисторијских култура у свету.

Археолошка истраживања на локалитету "Старо село" у Селевцу обављена су средином седамдесетих година 20. века, а истраживачки резултати су објављени у капиталној монографији "Selevac: A Neolithic Village in Yugoslavia" у издању Institute of archaeology University of California Los Angeles (UCLA), 1990. Материјални налази са овог локалитета трајно се чувају у Музеју у Смедеревској паланци.

На овој њиви, или у њеној непосредној близини, негде око 1820. године, одиграо се један, за оно доба, скандалозан догађај у коме је учествовао и сам Књаз Милош Обреновић, лично. Неколико година после тога, уследио је нови селевачки скандал који је стигао до "Врховног Суда" у коме је добио свој необични епилог. Приче о наведеним догађајима сачуване су у народном предању, а једна од њих, под уметничким називом "Селевачка приповест", објављена је у дневном листу "Политика". Оригинални судски предмет из 1832. године, налази се у Архиву Србије, у збирци Суда Општенародног Сербског под каталошким бројем СОС-946.



Оснивање Удружења: Слике, Филм.

 

Циљеви Удружења


Осим основног циља који се односи на: окупљање, дружење и сарадњу слободно мислећих, угледних и успешних људи, под геслом "мисли српски делај светски", удружење "Српски Кривак" има и следеће подциљеве:


oko_svevidece3
  1. Афирмација аутентичних достигнућа у области културе, науке, уметности, спорта, новинарства, привреде и пољопривреде Србије.
  2. Коришћење, унапређење и промовисање савремених информационо-комуникационих технологија ради превазилажења временских и просторних баријера између људи.

  3. Чување и афирмација традиционалних културних вредности и обичаја.

  4. Гајење нарочите сорте домаћег белог кукуруза "Српски Кривак" на посебним историјским и географским локацијама.

  5. Воденично, хладно, млевење кукурузног брашна од "Српског Кривака", за личну употребу и поклоне.

  6. Додела годишњих награда "Српски Кривак" за нарочите заслуге и достигнућа у професионалним и/или друштвеним активностима.

     

     

     

     

     

 

Кукуруз Српски Кривак

 

krivakСрпски Кривак је старинска врста белог кукуруза из сорте Тврдунаца (Zea mays indurata). Користи се претежно за људску исхрану. Биљка се добро прилагођава оштрим брдско-планинским условима. Стабљика је слабо развијена али је отпорна на сушу и остале временске (не)прилике. На једном струку обично роди по један клип, а на плоднијој и боље обрађеној земљи по два. Клип је дугачак до 30 cm и често је благо закривљен. На клипу се обично налази осам неправилних редова, па је у народу познат и као "Осмак". Кривак или Осмак има изузетан укус и зато се одржао до данашњег дана, упркос бројним хибридним сортама које су вишеструко родније и економичније од њега.

У Србији, посебно у Драгачевском крају, Кривак се гаји од вајкада. Некада је био доминатна житарица, а у последње време се узгаја само у ограниченим количинама. У овом крају свако домаћинство посеје по неколико редова Кривака, да има за проју. Кривак се, као и остале сорте кукуруза, бере у октобру и то најчешће ручно. Ако се, приликом бербе на њиви, клипови ломе заједно са шушком, онда је неопходно да се, увече, у дворишту домаћина обавља тзв. комишање (одвајање шушке од клипова). Некада је комишање представљало изузетан догађај у селу. На њему су се окупљали рођаци, пријатељи, комшије... Грејала се врућа, певало се и играло, а млади су користили овакве прилике за своја прва удварања. Највећи и најлепши примерци, са поврнутом и заплетеном шушком, се каче испод стрехе, на јужној страни куће или амбара, да би се сачували за семе. И тако, сваке године, из генерације у генерацију.

Окомишани клипови Кривака се, обавезно, одвајају од других сорти кукуруза и суше у посебном делу амбара. После сушења Кривак се круни, најчешће ручно. Окруњена зрна се сипају у јутане џакове и носе у воденицу на "хладно млевење". Некада је било много воденица широм Србије и све оне су даноноћно радиле. Било је пуно чељади и стоке у сваком домаћинству, па су и воденичари имали пуне руке посла. А у воденицама су се причале приче из старина: о вампирима, ратовима, јунаштву, необичним догодовштимама, тајним љубавима...

Нема пројиног брашна без Кривака и воденичног камена. Од њега се меси укусна проја која се обично једе са старим кајмаком или куваним киселим купусом (славским или свадбарским). Пожељно је, а и здраво је, да се пре тога "омане" по која мученица од шљиве Ранке. Са пројом се добро слаже и домаћа свињска пршута, овчија стеља и сир у паприци. Постоје, наравно, и слатке варијанте проје од Кривака.