Песме за 18. недељу 2013.

119. МАШТАРИЈЕ
Понедељак, 29.4.2013.

Када сам нешто тужан и љут,
ја скупим прње, кренем на пут,
завалим се у прву фотељу меку
и шеткам тако по Старом веку.

Нећете веровати – о, људи моји,
био сам чак лично у Троји,
свима сам гласно рек’о у лице,
гледајте како се постижу „трице”.
Затим сам додао да нисам шоња
и помогао им да угурају „тројанског коња”.

Знам да нећу моћи да убедим брата,
да сам био гост код чика Сократа,
са Одисејем сам играо фудбал и жмурке,
са Марком Краљевићем на мегдан изазив’о Турке.

Још кад би знао онај мој деда,
да сам свратио и до Архимеда,
не би ме гњурао у море лети
и говорио ми: „Архимедовог закона се сети!”

Зато имам савет и добар и прост,
чим Те неко у живац дарне,
трк у будућност или у прошлост!

120. ОСВЕТА
Уторак, 30.4.2013.

Један кишобран црни
јутрос се весело смешка,
то што се њему збило,
неправда била је тешка.

Био је склоњен грубо
на место мрачно и тамно,
зар тако нешто није
ужасно, страшно и срамно.

Кад киша почне да лије,
помоћ његову траже,
шта да им кишобран црни
у очи тада каже.

Док си потребан неком,
дотле те хвале и славе,
кад посао обавиш часно,
брзо те забораве.

Узалуд траже кишобран црни,
намерно неће ни да писне,
можда ће савест пецнути оног,
који без кишобрана мора да кисне.

121. ДАСКА
Среда, 1.5.2013.
 
Једна згодна, лепа, чворновата даска,
по цели дан гунђа, буни се и праска,
у животу, каже, нема више реда,
свуда испред ње сад се гура греда.

Силна обећања – све било је маска,
Тебе свуда траже – чека те Аљаска,
ако нећеш тамо – ту је и Небраска,
сви су шапутали – што је лепа даска.

А сада је јадна, уплашена, бледа,
па још пуна патње и тихога једа,
баш је стигла тешка и претешка беда,
а кривац је познат – то је једна греда.

Зато када приметиш да ти неко ласка,
пази да не прођеш као наша даска,
јер правило једно и важи и вреди –
даске тапшу, хвале – а диве се греди.

122. КАКО СЕ ПИШУ ПЕСМЕ?
Четвртак, 2.5.2013.

Песме се пишу…, песме се пишу…,
песник се прави мучи и зноји,
прве се речи обично бришу,
песма се као одело кроји…

Где се само дедоше речи,
називу, теми, нигде ни трага,
ко им је само то био пречи,
нема их к’о да су нестала блага.

И све се деси у једном трену,
док си дланом лупио длан,
речи одједном навру и крену
и песнику таму замени дан.

Песма је онда к’о право врело,
што ствара поток, реку и море,
песник стави свој прст на чело
и речи се саме за песму створе.

 

 

 

123. О ДРВЕТУ
Петак, 3.5.2013.

Шта све једно дрво има,
кад Те види чим Ти маше,
како оно с Тобом збори,
како се док расте храни,
да ли једе паприкаше,
каква ли га брига мори?

Да би неко био створен,
мора да у земљи има корен.
Из корена стаблу изаћ’ тешко није,
к’ небу стреми – то не крије.
Даље, зна се, на све стране,
из стабла се шире гране.
Како тврде мудре ласте –
на гранама лишће расте?

О дрвету кад се знаш –
к’о суза си онда чист,
сваком можеш да објасниш
шта су корен, стабло, гране, лист…!

124. О ТЕШКОЈ ЂАЧКОЈ ТОРБИ
Субота, 4.5.2013. 

Ведро небо, чак је без облачка,
ђак нам првак по глави се чешка,
пред њиме је пуна торба ђачка,
а она је, зна се, врло, врло тешка.

Кликераша нисам од њег’ срео већег,
помоћ хитну на све стране тражи,
прво пита сестру из разреда трећег,
она има услов: „За сладолед – важи!”

Такав захтев џепарац му дира,
десном руком глади се по коси,
он не жели баш да банкротира,
па ће своју торбу сам лично да носи!

125. О ВОСКАРИМА
Недеља, 5.5.2013.

Чему служи восак
и где се све меће,
воскари од њега
праве лепе свеће.

Кад рођендан дође
свећице се пале,
„више нисам мали”,
многи се тад хвале.

Док свећице горе
рођендан се слави,
на нешто се важно
стално заборави –
да је воскар морао
те свеће да прави.

Како ли се праве? –
копка вас и џара,
не губите време,
питајте воскара.