Кукуруз Српски Кривак

krivakСрпски Кривак је старинска врста белог кукуруза из сорте Тврдунаца (Zea mays indurata). Користи се претежно за људску исхрану. Биљка се добро прилагођава оштрим брдско-планинским условима. Стабљика је слабо развијена али је отпорна на сушу и остале временске (не)прилике. На једном струку обично роди по један клип, а на плоднијој и боље обрађеној земљи по два. Клип је дугачак до 30 cm и често је благо закривљен. На клипу се обично налази осам неправилних редова, па је у народу познат и као “Осмак”. Кривак или Осмак има изузетан укус и зато се одржао до данашњег дана, упркос бројним хибридним сортама које су вишеструко родније и економичније од њега.

У Србији, посебно у Драгачевском крају, Кривак се гаји од вајкада. Некада је био доминатна житарица, а у последње време се узгаја само у ограниченим количинама. У овом крају свако домаћинство посеје по неколико редова Кривака, да има за проју. Кривак се, као и остале сорте кукуруза, бере у октобру и то најчешће ручно. Ако се, приликом бербе на њиви, клипови ломе заједно са шушком, онда је неопходно да се, увече, у дворишту домаћина обавља тзв. комишање (одвајање шушке од клипова). Некада је комишање представљало изузетан догађај у селу. На њему су се окупљали рођаци, пријатељи, комшије… Грејала се врућа, певало се и играло, а млади су користили овакве прилике за своја прва удварања. Највећи и најлепши примерци, са поврнутом и заплетеном шушком, се каче испод стрехе, на јужној страни куће или амбара, да би се сачували за семе. И тако, сваке године, из генерације у генерацију.

Окомишани клипови Кривака се, обавезно, одвајају од других сорти кукуруза и суше у посебном делу амбара. После сушења Кривак се круни, најчешће ручно. Окруњена зрна се сипају у јутане џакове и носе у воденицу на “хладно млевење”. Некада је било много воденица широм Србије и све оне су даноноћно радиле. Било је пуно чељади и стоке у сваком домаћинству, па су и воденичари имали пуне руке посла. А у воденицама су се причале приче из старина: о вампирима, ратовима, јунаштву, необичним догодовштимама, тајним љубавима…

Нема пројиног брашна без Кривака и воденичног камена. Од њега се меси укусна проја која се обично једе са старим кајмаком или куваним киселим купусом (славским или свадбарским). Пожељно је, а и здраво је, да се пре тога “омане” по која мученица од шљиве Ранке. Са пројом се добро слаже и домаћа свињска пршута, овчија стеља и сир у паприци. Постоје, наравно, и слатке варијанте проје од Кривака.