Песме за 36. недељу 2013.

 

245. СЕПТЕМБАР
Понедељак, 2.9.2013.

Нестао је сунца жар,
стигао је септембар.
Здраво, здраво септембре,
дошао си нешто пре,
да си мало каснио,
свима бих објаснио,
да си негде стајао,
да би распуст трајао.
За долазак ранији
криви су прваци,
страшно им се журило
да постану ђаци.
Ми о теби знамо све,
драги друже септембре.
Ти си крив што крушке зру,
ти си крив што брескве зру,
због тога смо и ми ту,
треба да се поједу!
  246. ВОДЕ
Уторак, 3.9.2013.

Свуда око Тебе, то Ти очи боде,
могу да се виде разноразне воде.
Неке воде стоје, неке воде теку,
прве нигде неће, друге ће у реку.

А шта је са реком? Ох, ту нема спора,
свака река хита пут некога мора.
Док се знојиш и муцаш, другар Ти шапуће:
“Потоци и реке – воде су текуће!”

 Језера и мора и кад крену, стаће,
јер се за њих каже “Воде су стајаће!”
Како да се ђак из овог ишчупа,
нек о води учи кад се у њој купа!

  247. ПЕСМА О КОЗАМА
Среда, 4.9.2013.
 
Кад болестан лежиш,
чело Ти у зноју,
кажу да Ти нису
све козе на броју.

Добио си кеца,
знам за муку Твоју,
опет козе не могу
да буду на броју.

Помену Ти Миру,
лице мења боју,
и тада Ти козе
нису све на броју.

Какве су то козе
и које су врсте?
Знају се по томе –
никада не брсте!

  248. ТАЈНИ САВЕЗ
Четвртак, 5.9.2013.

Прича једна чарапа ципели,
шапуће јој да нико не дозна,
мора, каже, с ноге да се сели,
судбина јој више него грозна.

Питање је врло деликатно,
у кући је стање полуратно,
баш се дуго од свих других крило –
нога не зна где је купатило.

Ни ципела није боље среће,
јурим свуда к’о права машина,
а погледај, где ће бруке веће,
колика је на мени прашина!

Тајни савез одсада их веже,
против кога – сад се уво чуљи,
чарапа ће ногу да притеже,
а ципела намерно да жуљи.

   

 

 

 

   
249. ЧУДНЕ ГОДИНЕ
Петак, 6.9.2013.

Ко су они намрштени, налицкани,
углађени, накисели,
к’о из тегле извађени?
Ко су они што се праве
да су јаки, да су снажни
и што носем стално гребу
по ономе јадном небу,
толико се праве важни?

Ко су они што се крију
док им око сузе рони,
што се журе да с’ шепуре,
што су, знам то, благо мени,
тајно врло заљубљени.
То су они који не знају где да сместе,
те године дванаесте,
к’о петлићи дижу кресте,
који пре кажу НЕ и НИЈЕ,
него ДА и ЈЕСТЕ.
То су они што се стално нешто жесте,
што примедбе дају честе,
нек’ не брину јер сви знамо,
године су то најлепше,
чудне, дивне дванаесте!

  250. ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
Субота, 7.9.2013. 

Притиснуле бриге,
намрштиле чело,
чак и плаво око
гледа таблу бело.

Кад га видим таквог,
питање ми гласи,
како да се брига
наш ђак отараси.

Ствар је врло озбиљна
за дечја створења,
које слово мора
пред којим да се мења.

Кад се слова К, Г, Х
пред словом И нађу,
не прија им место,
па се брзо снађу.

Ко то брзо научи,
тај заиста часком,
схвати да се крију
под познатом маском.

То су сада Ц, З, С,
нек’ се тврди смело,
да пред словом И
слова К, Г, Х мењају одело.

Он је ђак, а сви заједно ђаци,
жвака пита шта се зна о жваци,
књига моли – брините о књизи,
брига труби о ђачкој небризи.

Ипак све то није
никаква сензација,
промена се зове
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА!      

  251. РЕЧНИ СЛИВ
Недеља, 8.9.2013.

Да би поток једном пост’о река,
мора други поток да сачека.
И док небом бели облак пуже,
два потока весело се друже.

Жао им је, чита им се с лица,
нису река, само су речица,
суза ће им нестати из ока,
када приме још два-три потока.

Радују се бор, јела и смрека,
јер крај њих сада тече река.
А тад, зна се, нека свако пази,
ако реши реку да прегази.

Сваки поток овој реци хита,
јер по свету хоће да се скита.
Када река буде пуна воде,
тад бродови почињу да броде.

Свака река сања исти санак,
да дојури мору на састанак.
Кад то схвати, ђак постаје див,
од потока па до мора – све је речни слив!