Песме за 46. недељу 2013.

 

315. ПЕСМА О ТУЖНОМ ДЕЧАКУ
Понедељак, 11.11.2013. 


Хеј, тужни дечаче, реци ми,
зашто си ти очи пуне суза?
Хеј, тужни дечаче, реци ми,
зашто нема осмеха на Твом лицу?
Хеј, тужни дечаче, реци ми,
зашто кршиш прсте и ћутиш?

Плаве очи тужног дечака су плакале,
румени образи тужног дечака
били су умрљани од суза,
бледе усне тужног дечака биле су стиснуте.

Тужни дечак изгубио је свог великог црног пса.
Тужни дечак и његов велики црни пас
били су најбољи пријатељи.

Ако негде видите тужног великог црног пса
јавите тужном дечаку са плавим очима. 
Ако негде чујете неког пса да тужно завија,
знајте да је то велики црни пас тужног дечака.
Ако се поново сретну,
дечак са плавим очима и руменим образима
и велики црни пас неће више бити тужни.  

  316. БУЂЕЊЕ
Уторак, 12.11.2013.

Сваког јутра иста прича,
познатија к’о буђење,
то што тада, друже, радиш,
то је, брате, за чуђење!

Покриваш се преко главе,
к’о измисли то звоњење,
то што Теби сат тад ради,
то се зове прогоњење.

У најслађем сну јутарњем,
сањаш своје Ти суђење,
осуђен си врло тешко
– сваког јутра на буђење!

Признао си – „спава Ти се”,
казна ће Ти бити блажа,
“попуст” Ти се зато даје,
бићеш буђен само дотле,
док година школска траје!

  317. О ВИДИКУ
Среда, 13.11.2013.
 
Док гледаш кроз прозор
све Те нешто чика,
да ли имаш појма
о појму видика.

У школу кад одеш
чека Те придика,
ако појма немаш
о појму видика.

Ох, како је тужна
већ позната слика,
кец велик к’о врата
за појам видика.

Зато трк на брдо,
то Ти је прилика,
гледај око себе,
сазнаћеш из пика,
шта је то што не знаш
о појму видика.

Све што деца виде
кад на брду стоје,
близу ил’ далеко,
ето видик то је.

  318. МОРЕ, КО ТЕ ШЉИВИ
Четвртак, 14.11.2013.


Мислиш да си баџа,
свако Ти се диви,
када неком кажеш:
“Море, ко Те шљиви!”

Да л’ Те можда неко
због тих речи криви,
пробај, па им реци:
“Море, ко Те шљиви!”

На мамином челу
облаци су сиви,
чула Ти је речи:
“Море, ко Те шљиви!”

Можда је то шала,
у дечјој се њиви
често другу каже:
“Море, ко Те шљиви!”

Па ипак Ти прија
и лепше се живи,
кад Ти неко призна
“да Те врло шљиви!” 

   

 

 

 

   
319. КОШАВО, ЗДРАВО!
Петак, 15.11.2013.

Кошаво, здраво,
учен си ветар,
објасни ђаку
шта је то метар.

Кошава стаде,
нешто јој пуче,
преста да дува
и да фијуче.

Шта је то метар?
Збуњена кошава,
илити ветар,
сакри се брзо
у густо грање,
да се не види
њено незнање.

Питање ово,
о људи моји,
баш добро
нашу кошаву зноји,
и зато има баш разлог јак,
да као Ти учи
и буде ђак.

  320. ДАСКА
Субота, 16.11.2013. 

Јаој, што волим када ми се ласка,
кад ми кажу да сам једна лепа даска,
о мени се, знам, чак романи пишу,
пре тога ме добро припреме, рендишу.

Ипак има нешто, што ме глође, једе,
зар мене да праве од стабла, ил’ греде,
зато нек’ ми прошлост препокрије маска,
одувек сам била и остаћу даска.

О чему још може са мном да се ћаска,
неко се због мене и љути и праска,
кад му друг у школи добаци у шали:
„Што се правиш важан. Теби даска фали!”  

  321. О КАПАМА
Недеља, 17.11.2013.

Један шешир, звани “шеши”,
с нечије се главе смеши,
две беретке, зване “бере”
с главе две се свима цере,
а шубара, звана “шуба”,
гледа где је онај Љуба.
Један качкет, звани “кач”,
бризнуо је већ у плач.

Зашто ли се смеши “шеши”?
Петицом се једном теши.
А зашто се “бере” цере?
Петицом им знање мере.
Са знањем је “шуба” труба,
чека да јој шапће Љуба.
Бризнуо је “кач” у плач,
јер је чуо један трач,
судбина му тешка
већ од сутра прети,
фудбал ће да замене
дечији качкети.