Проф. др Гордана Вуњак Новаковић, академик

 

Gordana Vunjak Novakovic

gv2131@columbia.edu

 

Портрет:

  • Редовни је професор биоинжењерства и медицинских наука на Универзитету Колумбија, у Њујорку.
  • Објавила је: 307 научних радова у међународним часописима, три научне књиге, 57 поглавља у научним књигама, 70 патенaта и одржала више од 310 предавања по позиву широм света.
  • Највише је цитирани српски научник у историји са више од 15.000 цитата и h=74 на ISI Web of Science и више од 25.000 цитата и h=90 на ISI Google Scholar.
  • Прва је Српкиња чланица Националне академије наука САД, у којој се налази више од 300 добитника Нобелове награде. 
  • Четвороструки је академик: (1) Национална инжењерска академија Националне академије наука САД, (2) Медицински институт Националне академије наука САД, (3) Европска академија наука и (4) Српска академија наука и уметности.
  • Налази се у самом, светском, врху нове научне дисциплине “Биомедицинско инжењерство”, коју предаје на Универзитету Колумбија. 
  • Руководилац је Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија, у којој ради 38 истраживача.
  • Увршћена је у Хол славних жена из области технологије, 2008. године. 
  • Прва је жена инжењерске струке која је по позиву одржала директорско предавање у Националном иституту за здравље САД. 
  • Почасни је професор Универзитета у Београду.
  • Гостујући је професор на: (1) Технолошко-металуршком факултету у Београду, (2) Универзитету Tufts у Бостону и (3) чувеној клиници Mayo.
  • Добитница је бројних међународних признања, укључујући и избор у Америчко удружење за унапређење науке (AAAS), као и избор за једног од 100 глобалних мислилаца за 2014. годину (Foreign Policy’s 100 Leading Global Thinkers of 2014).
  • Рођена је 1948. године у Београду. 
  • Завршила је Земунску гимназију – као добитник Вукове дипломе и освајач првог места за хемију на савезном такмичењу Наука младима.
  • Дипломирала је 1972. године, са просечном оценом 9.97, магистрирала 1975. и докторирала 1980. године, на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, на одсеку за Хемијско инжењерство.
  • Завршила постдокторске студије у Немачкој. 
  • Живи у Њујорку, удата је за архитекту Бранка Новаковића и имајy сина Сташу који је лекар специјалиста за интензивну негу и плућне болести у Мајамију. 


Каријера:

  • На Техлошко-металуршком факултету у Београду, била је запослена у следећим звањима: асистент приправник (1974-1976), асистент (1976-1982), доцент (1982-1987), ванредни професор (1987-1992) и редовни професор (1992-1999).
  • На Масачусетс институту за технологију (Massachusetts Institute of Technology, MIT), била је ангажована као: гостујући научник на Вајтекер Колеџу – Whitaker College (1993-1998), научни саветник (1998-2005), а после тога као гостујући научник на Одсеку за медицинске науке и технологију у сарадњи са Харвард Универзитетом (Harvard – MIT Division of Health Sciences and Technology).
  • Ванредни професор на Тафтс Универзитету (Tufts University) у Бостону, од 1994. године.
  • Редовни професор на Колумбија Универзитету (Columbia University), на Катедри за биомедицинско инжењерство, од 2005. године. У периоду од 2011-2012 године била на функцији заменика шефа Катедре за биомедицинско инжењерство.
  • Редовни професор и на Медицинском факултету (College of Physicians and Surgeons) Колумбија Универзитета, од 2007. године.
  • Гостујући професор у Израелу (Beer Sheva University), 2009. године.
  • Руководилац је Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива, на Катедри за биомедицинско инжењерство Колумбија Универзитета. Лабораторија има 38 истраживача и то: 9 са докторатом, 3 доктора-клиничара, 15 доктораната, 1 магистранта, 7 студената-истраживача, 1 техничког управника лабораторије, 1 техничapa и 1 координатора програма.
  • Руководилац је Лабораторије за биореакторе Центра за инжењерство ткива Америчког Националног института за здравље (Bioreactor Core of the NIH Resource Center for Tissue Engineering), од 2004. године.
  • Један је од два директора Центра за регенерацију ткива главе (Craniofacial Regeneration Center) на Колумбија Универзитету.
  • Директор је Центра за снимање матичних ћелија државе Њујорк (New York State Stem Cell Imaging Center).
  • Директор је Центра за матичнe ћелијe на Колумбија Универзитету.
  • Члан је Управног одбора Програма матичних ћелија на Колумбија Универзитету (Columbia University Stem Cell Program).
  • Члан је Управног одбора Центра за кардиоваскуларну регенерацију Колумбија Универзитета (Executive Committee of the Cardiovascular Research Institute (CVRI), Columbia University Medical Center).
  • Од одласка у САД, непрекидно одржава активну везу са матичном академском и научном заједницом у Србији.
  • Посебно продуктивну везу одржава са матичним Технолошко-металуршким факултетом Универзитета у Београду, помажући у дефинисању стратегије Факултета у образовним и научно-истраживачким активностима и учествујући на научним скуповима и летњим школама које организује Факултет као и на научно-истраживачким пројектима.
  • За време боравка у САД, примила је и образовала више студената из Србије у својој истраживачкој групи, од којих се неколико и вратило у земљу и запослило у сектору високог образовања и науке преносећи стечена знања и искуства.

Научно-истраживачка делатност:

  • Један је од водећих научника у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива.
  • Научно-истраживачки рад Горданe Вуњак Новаковић је приказан је у врхнским часописима као што су: Science Translational Medicine (Editor’s choice, два пута), Scientific American, Nature, Nature Biotechnology, Drug Discovery, IEEE Magazine, Tissue Engineering Reviews, Circulation Research, затим у телевизијским научним програмима (BBC, PBS, Discovery) и водећим магазинима (New York Times, Newsweek, Boston Globe).
  • Последњих година је написала (по позиву) чланке за врхунске научне часописе (два рада за Cell Stem Cell – импакт фактор 23,56; два рада за Annual Review in Biomedical Engineering – импакт фактор 11.2; рад за Reviews of Modern Physics, импакт фактор 51) у којима се даје приказ стања области и дискутују правци будућег развоја.
  • Уредник је две монографије међународног значаја и једне едиције књига међународног издавача (John Wiley).
  • Била је гост-уредник више међународниx часописа.
  • У уређивачком је одбору 24 часописа међународног значаја.

Инжењерске реализације:

  • Аутор је 70 патената (10 патената се примењује у компанијама, у САД и Европи).
  • Оснивач је и један од директора две компаније са седиштем у Њујорку: (1) epiBone (за реконструкцију костију лица и главе коришћењем stem ћелија добијених из масног ткива пацијента и модерних инжењерских метода) и (2) Tara Biosystems (названа по планини Тари, у Србији) за тестирање лекова на “organs on a chip” platformama. Суоснивач компаније Tara је српска професорка на Универзитету у Торонту Милица Радишић).
  • Ангажована је као члан или консултант у бројним организацијама и компанијама.