Проф. Миодраг Живковић, вајар

 

Miodrag Zivkovic

zizart@yubc.net

 

Миодраг Живковић, Жиле, скулптор и редовни професор Факултета примењених уметности у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије УЛУС и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС.

 

Школовање:

1928. Рођен је у селу Лесковац (Колубарски), у коме је завршио основну школу.
1944. Прелази у Београд, у коме завршава четри разреда гимназије.
1946. Уписује прву годину Школе за примењену уметност у Београду.
1948. По завршетку друге године Школе за примењену уметност, учествује на изложби “Фестивал омладине Југославије” у Београду, на којој излажу уметничке академије и школе из целе земље, и добија прву награду за скулптуру. Комисију су сачињавали: Марко Челебоновић – сликар, Бранко Шотра – сликар, генерални секретар удружења ликовних уметника Југославије, Војин Бакић – вајар, Ото Бихаљи Мерин и Ђорђе Андрејевић – Кун, сликар.
1948. Уписује се на трећу годину Академије за примењене уметности у Београду.
1951. У току пете године студија, извео скулптуру борца висине два метра у бронзи која је постављена у Рашкој.
1952. Дипломирао на вајарскором одсеку Академије за примењене уметности у Београду.

 

Професионална каријера:

1954. Завршио школу резервних официра и постављен за наставника ликовног образовања у гиманазији у Младеновцу, а затим у осмогодишњој школи “Жикица Јовановић-Шпанац” на Новом Београду у којој ради до 1957. године.
1957. Напушта наставнички позив и постаје слободан уметник. У том периоду руководио, у својству председника, Удружењем ликовних уметника примењених уметности Србије, у два изборна мандата по четири године. Ангажован је на афирмацији примењених уметности, на увођењу дизајна у привреду Србије и на остваривању идеје о ликовној хуманизацији животних и радних простора.
1968. Биран за доцента на Академији за примењене уметности у Београду за наставни програм Примењена пластика.
69-70. Боравио у Чилеу, шест месеци, радећи на реализацији Споменика Југословенском усељенику и Споменика протеста.
1972. Изабран у звање ванредног професора.
74-77. Декан у изборном мандату на Факултету примењених уметности у Београду
77-84. Био је шеф Катедре вајарства, руководилац и члан могих комисија и стручних тела на Факултету и ван њега.
1984. Изабран је у звање редовног професора за предмет Примењено вајарство: Скулптура у простору и архитектури и Меморијална скулптура. Исте године изабран је за Председника Савета Универзитета уметности у Београду.
91-96. Декан у изборном мандату на Факултету примењених уметности у Београду.
1992. Ради скулптуру војводе Петра Бојовића, учествује на конкурсу и реализује у материјалу. Довршава пројекат и студије за Споменик Пилотима изгинулим 1941. године бранећи Београд и учествује на конкурсу.
1993. Добија награду за Животно дело од Скупштине удружења ликовних уметника примењених уметности Србије.
1994. Довршава и поставља споменик Пилотима. Учествује на конкурсу за споменик Кнезу Лазару у Гњилану.
1995. Ради на скулптури Светитељ Сава у Милешевској ликовној колонији и извођењу скулптуре у камену.
1997. Ради на идејном решењу и реализацији Споменика српским браниоцима Брчког.
1998. Ради на студији Споменика борцима Семберије и Бијељине, реализацији у материјалу и постављању.
2000. Учествује на међународном конкурсу за Споменик Краљу Николи I Петровићу Његошу у Никшићу. Ради на студији за Споменик за Крст Часни у Приједору, његову реализацију у материјалу и постављање.
2002. Завршава споменик Борцима за слободу у Модричи, одливање у бронзи и постављање у Модричи. Ради на пројекту Споменика Модерној Србији у Београду.
2005. Довршавање и откривање Спомен-парка “Вукови коријени” и постављање Споменика Вука Караџића.
2006. Завршавање студије, одливање у бронзи и постављање Споменика Краљу Николи I Петровићу Његошу у Никшићу. Истовремено ради на одређеним идејама за скулптуре у простору и скулптуре галеријског формата.
2007. Рад на реализацији Споменика Браћи Недић у Осечини, који су погинули у битки на Чокешини, на Лазареву суботу 1804.

 

Награде:

1948. Прва награда за скулптуру Омладинка на изложби “Фестивал омладине Југославије”, Београд.
1956. Четврта награда на југословенском конкурсу са решење споменика Марксу и Енгелсу, у Београду.
1958. Награда на међународном конкурсу за споменик Херојима Варшаве, у Варшави.
1959. Прва награда на конкурсу за споменик Револуције, Приштина.
1960. Једна од две прве награде на југословенском конкурсу за Споменик Победе, Загреб.
1961. Прва награда на југословенском конкурсу за Споменик стрељаним ђацима у Крагујевцу, Крагујевац.
1962. Трећа награда на југословенском конкурсу за решење Споменика Револуције у Љубљани, Љубљана.
1964. Прва награда на конкурсу за Споменик Битке на Сутјесци.
1971. Прва награда на југословенском конкурсу за Спомен-костурницу у Гонарсу, Италија. Друга награда на југословенском конкурсу, за Спомен-костурницу у Сансеполкру, Италија.
1972. Једна од три прве и равноправне награде на југословенском конкурсу за Споменик борцима Сплита и гробље Ловринац, Сплит.
1974. Друга награда на југословенском конкурсу за Спомен-костурницу у Риму, Италија.
1974. Прва награда на Југословенском конкурсу за Споменик Батинске Битке.
1975. Друга награда на југословенском конкурсу за Споменик Сремском фронту, Београд. Прва награда на конкурсу за обелиск на сајму у Лагосу, Нигерија.
1979. Једна од две главне, равноправне награде на југословенском конкурсу за Споменик борцима Шумадије, Крагујевац.
1979. Друга награда на југословенском конкурсу за Споменик палим борцима, Босанска Градишка.
1990. Једна од три прве равноправне награде на конкурсу за Споменик Првом српском устанку, Орашац.
1991. Једна од три равноправне главне награде на конкурсу за Споменик ратницима 1912-1918, Крушевац.
1992. Прва награда за Споменик Војводи Петру Бојовићу, Нова Варош. Прва награда за Споменик Пилотима, палим у одбрани београда 1941, Београд
1993. Награда за Животно дело, коју је доделила Скупштина удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, за целокупно стваралаштво и допринос развоју примењених уметности и дизајна, Београд.
1994. Трећа награда на конкурсу за Споменик кнезу Лазару, Гњилане.
1995. Прва награда на конкурсу за споменик Ослободилачким ратовима 1912-1995, Чукарица, Београд.
1995. Почасна плакета Бели анђео, Милешевске ликовне колоније за скулптуру Светитељ Сава, Пријепоље.
1996. Прва награда на конкурсу за Споменик српским браниоцима Брчког, Брчко, Република Српска. Светосавска повеља за скулптуру Светитељ Сава, Милешевски културни клуб Свети Сава, Пријепоље.
1997. Прва награда на конкурсу за Споменик борцима Бјељине и Семберије, Бјељина, Република Српска.
2000. Друга награда (прва није додељена) и реализација Споменика Краља Николе I Петровића Његоша.
2001. Прва награда на конкурсу за Споменик борцима Отаџбинског рата, Дервента, Република Српска.
2003. Прва награда на конкурсу за Споменик браниоцима Отаџбине, Мркоњић Град, Република Српска.
2004. Друга награда на конкурсу за Споменик Модерној Србији, трг Славија, Београд. Прва награда на конкурсу за Споменик Браћи Недић.

 

Самосталне изложбе:

1970. Сантијаго де Чиле, Национална библиотека. Изложбу је организовала дирекција библиотека, архива и музеја, Сантијаго де Чиле.
1971. Пунта Аренас, Чиле
1972. Антофагата, Чиле.
1980. Бијенале у Венецији. Живковић Миодраг, Џамоња Душан, Тихец Славко, Богдановић Богдан.

 

Групне изложбе:

Излагао на многим групним и колективним изложбама у земљи и иностранству.

 

Реализована дела:

1953. Композиција од три фигуре (три борца) Сурдулица бронза, висина 3 метра.
1959. Скулптура “Борац”, Рашка, Бронза, висина 2 метра.
1960. Споменик “Крајпуташ” Божурња код Тополе, висине 2,6 метара, у граниту са фигуром ратника у рељефу и стиховима књижевника Васка Попе.
1961. Споменик Револуције у Приштини. У склопу споменика налази се скулпторска композиција од 8 фигура у бронзи и витки троделни обелиск висине 20 метара, који чине јединствену целину са тргом. Година пројектовања студија и реализације: 1959/60/61.
1963. Споменик стрељаним ђацима Крагујевац. Уздигнута и расцепљена камена громада споменика висине 8,  шрине 16 метара и избраздана фигуралним композицијама, аутентицна гробница са комадима расутог камења на којима су уписане поруке ђака са просторним решењем, чине јединствену целину. Споменик је изведен у белом бетону Статика и конструкција др Ђорђе Злоковић инг.арх, сарадник Ладислав Фекете вајар. Година пројектовања, студија и реализације: 1961/62/63.
1964. Скулптура Вука Стефановића Караџића. Лозница. Скулптура Вука исклесана је у белом, венчачком мермеру, висине 3 метра и постављена, поводом 100 годишњице Вукове смрти. Сарадник на реализацији у камену Путеш Ајдин, вајар.
1968. Скулпура Милована Глишића, Ваљево. Скулптура познатог српског књижевника исклесана је у белом венчачком мермеру, висине 3 метра. Сарадник на реализацији у камену Путеш Ајдин, вајар.
1969. Споменик Храбрима, Остра код Чачка. Споменик је грађен од дуралтуминијума са оштро сеченим површинама и масама у чијем склопу се налазе фигуре ратника. Посвећен је борцима партизанског одреда др Драгиша Мишовић. Висина споменика 10, дужина 17. метара. Урбанистичко решење Светислав Личина, архитекта. Статика и конструкција др Ђорђе Злоковић, инг.арх. Сарадник на реализацији Ладислав Фекете, вајар. Година пројектовања, студија и реализације 1967/68/69.
1970. Споменик Југословенском усељенику. Пунта Аренас, Чиле. Споменик се састоји од троделног обелиска висине 14,5 метара изведеног од белог бетона и фигуралне скулпторске композиције “Породица”, висине 3 метра, одливене у бронзи. Споменик је постављен на тргу Југославља, који чини саставни део целокупног решења. Статика и конструкција др Ђорђе Злоковић, инг.арх. Сарадник на реализацији Ладислав Фекете, вајар. Година пројектовања студија и реализације 1969/70.
1970. Споменик “Протеста” Пунта Аренаес, Чиле. На позив председника провинције Магељанес урадио пројекат споменика и трга “27. јул”. Фигурална скулпторска композиција “Протеста” висине 3,6 метара, изведена је у белом бетону и обрађена.Трг и споменик чине јединствену целину и подигнути су у знак сећања на чилеанске раднике изгинуле у штрајку пре педесет година. Сарадник на реализацији Ладислав Фекете, вајар. Пројекат трга и скулптуре настали су у Чилеу, где су и реализаовани 1969/70.
1971. Споменик Битке на Сутјесци, Тјентиште. Споменик се састоји од две симетрично постављене камене громаде разуђене структуре, висине 19 метара, између којих се налази продор обликован борцима и колонама у покрету. Иза споменичког продора налази се “Плато бригада” са каменим тракама на којима су уписани називи јединица. Споменик је изведен од белог бетона. Споменик је открио председник Југославије Јосип Броз Тито. Статика и конструкција др Ђорђе Злоковић, инг.арх. Сарадник на реализацији Ладислав Фекете, вајар.
1973. Спомен-контурница, Гонарс, Италија. У склопу спомен-костурнице налази се споменик са криптом, и скулпторски елементи који чине саставни део целокупног простора. Изведена је од нерђајућег челика, камена, стакла, бронзе и бетона. У костурници су сахрањени југословенски партизани и родољуби пали на територији северне Италије у другом светском рату. Година пројектовања, студија и реализације: 1971/72/73.
1975. Скулптура у спортском центру “25 мај” у Београду. Израђена је од дуралуминијума и висока 3 метра.
1977. Скулпторска композиција у ентеријеру, Либревил, Габон. Композиција чини интеграни део ентеријера у Конгресном центру. Изведена је у нерђајућем челику, месингу и клириту. Димензије 5×7 метара.
1977. Четири скулпторске композиције које цине интегрални део архитектуре Дома културе у Лазаревцу. Грађене су од нерђајућег челика, месинга и камена. Рађене су у сарадњи са аутором архитектуре “Дома културе” архитектом Михајлом Митровићем.
1978. Фонтана у производној хали “1. мај” у Пироту. Скулпторски део фонтане грађен је од клирита у више боја са идејом да допринесе хуманизацији радног простора.
1978. Спомен парк Устанка и Револуције, Грахово, Црна Гора. У оквиру јединствене просторне композиције Спомен парка, на узвишењу Умац, које доминира простором, постављена је фигурална скулпторска композиција у виду колоне у покрету, на чијем целу се налази фигура Саве Ковачевића. Скулпторска композиција је од бронзе, висине 7 метара. Шири просторни концепт садржи скулпторске елементе, 272 кубуса на којима су уписана имена палих бораца, прилазе, платое и степеништа, израђена од камена. Година пројектовања, студија и реализације 1977/78.
1978. Скулптора у резиденцији Председника Републике, Београд. На позив Аранђеловца урадио скулптуру – поклон Аранђеловца Титу. Скулптура је урађена од белог венчачког мермера висине 3 метра и на захтев Председника постављена у његову резиденцији на Дедињу. Сарадници на реализацији у камену: Путеш Ајдин, Мариновић Анте, Каузларић Томислав и Димитријевић Драган, вајари.
1979. Споменик Кадињача. У склопу просторног и споменичког решења постоје три целине: Амифитеатар Ужичка Република са отвореном сценом, Алеја Радничког батаљона као средиште скулпторског решења и плато Слободе као завршетак и доминанта читавог простора. У склопу платоа Слободе налази се највиши скулпторски акценат, висок 14 метара, са кружном фиуралном композицијом и продором према Ужицу. Споменик је открио председник Југославије Јосип Броз Тито. Година пројектовања, студија и реализације 1977/78/79. Сарадници Ладислав Фекете и Путеш Ајдин, вајари и група од 17 студената са Катедре вајарства Факултета примењених уметносити у Београду.
1983. Фонтана у ентеријеру конфекције “Таратекс”, Бајина Башта. Фонтана је висока 3, дуга 20 метара а изведена је од клирита.
1984. Скулпторска композиција – рељеф у ентеријеру “Таратекса”, Бајина Башта Композиција 5×3 матра, изведена је од дрвета и месинга.
1984. Спомен чесма, Бајина Башта. Посвећена борцима и житељима града. Скулпторски део чесме изведен је у белом бетону.
1984. Споменик Југословенима палим на територији Аустрије, Беч. Простор за подизање, споменика решен је као јединствена меморијална и просторна целина у склопу које се налазе платои, стазе, камени надгробни елементи и скулптура. Скулпторнко решење грађено је од пет бронзаних форми из којих израњају фигуре које граде основну пластичну структуру споменика. Година пројектовања, студија и реализације: 1982/83/84/85.
1985. Споменик Слободе, Улцињ. Споменик чине два елемента, две динамичне скулпторске масе висине 10 метара из чијег средишта израстају фигуралне композиције. Простор у чијем склопу се налази споменик, решен је као градски трг са амфитеатром, ресторанима и просторима за шетњу и одмор, у сарадњи са коаутором др Ђорђем Злоковићем, архитектом. Статика и конструкција, архитекта Ђорђе Злоковић.
1985. Споменик, “Скулптура мајке”, Ел Шат, Египат, висина 3 метра, изведена је у бронзи.
1987. Скулптура Жикице Јовановића-Шпанца, Ваљево Бронза, висина 2,5 метара.
1987. Пет спомен обележја Национални парк Сутјеска: Драгош Седло, Доње Баре, Гроб Саве Ковачевића, Боровно и Љубин Гроб, висине око 4 метра, бели бетон.
1989. Зидна композиција-рељеф, тржни центар, Трг Републике, Београд. Нерђајући челик, месинг, плексиглас. Димензије 7×3,5 метра.
1989. Композиција-рељеф, ентеријер БАС, Београд. Нерђајући челик и плексиглас. Димензије 4×3 метра.
1990. Зидна композиција-фонтана, Бивета Језеро, Врњачка Бања. Гранит, челик и плексиглас. Димензије 5×10 метра.
1992. Споменик Војводи Петру Бојовићу, Нова Варош. Бронза, висина 2,7 метара.
1994. Споменик Пилотима, Београд. Посвећен пилотима изгинулим 1941. године бранећи Београд. Камен, бронза, висина 8 метара.
1995. Скулптура Светитељ Сава, Пријепоље Венчачки бели мермер. Висина 3 метра. Сарадник Проф. Зорица Јанковић, вајар и Путеша Ајдин, вајар, клесање у камену.
1997. Споменик српским браниоцима Брчког, Брчко Република Српска. Бронза, висина 5 метара. Решење трга је саставни део споменика. Сарадник Проф. Зорица Јанковић, вајар.
1998. Споменик борцима Бјељине и Семберије, Бјељина, Република Српска. Бронза, висина 7 метара. Решење трга је саставни део споменика. Сарадник Проф. Зорица Јанковић, вајар.
2000. Споменик за “Крст Часни”, Приједор, Република Српска. Бронза, камен, висина 7 метара.
2002. Споменик борцима Отаџбинског рата, Дервента, Република Српска. Бронза, висина 4 метра. Пројекат трга је саставни део споменика.
2002. Споменик борцима за Слободу, Модрича, Република Српска. Бронза, висина 6 метара.
2004. Споменик браниоцима Отаџбине, Мркоњић Град, Република Српска. Бронза, камен, висина 7,5 метара.
2006. Споменик Краљу Николи I Петровићу Његошу, Никшић, Црна Гора. Коњаничка скулптура у бронзи, висине 5 метара. Укупна висина споменика са постаментом од камена 9 метара.
2006. Спомен парк “Вукови корјени” и споменик Вуку Стефановићу Караџићу, Петница, Црна Гора. Просторно решење спомен парка стазе, платои и зидови рађени у камену. Скулптура Вука висине 2,8 метара, одливена у бронзи. Коаутор просторног решења, Проф. Зорица Јанковић, вајар.

 

Пројекти и студије:

1958. Споменик Херојима Варшаве, Варшава, Пољска.
1962. Споменик Револуције Љубљана, Словенија.
1971. Спомен костурница Сансеполкро, Италија. Спомен костурница Гонарс, Италија.
1972. Споменик борцима Сплита и гробље Ловринац, Сплит, Хрватска.
1974. Спомен костурница, Рим, Италија. Споменик Батинске битке, Сомбор.
1975. Обелиск на сајму Лагос, Нигерија. Споменик Сремском фронту.
1979. Споменик борцима Шумадије, Крагујевац.
1982. Споменик борби Задра за слободу, Задар, Хрватска.
1983. Скулпторско-просторно решење центра Бујановачке Бање, Бујановац.
1990. Споменик Првом српском устанку, Орашац.
1991. Споменик ратницима1912-1918, Крушевац.
1994. Споменик српском ратнику Колубарске битке, Лазаревац.
1995. Споменик Ослободилацким ратовима 1912-1995, Београд, Чукарица.
1999. Скулптура “Породица рудара”, Лазаревац, Споменик рударима.
2004 Споменик “Модерној Србији”, трг Славија Београд.
2006. Споменик Жртвама рата и Браниоцима Отаџбине, Београд.

 

Друштвена признања:

1971. Орден Републике са сребрним венцем.
1972. Награда 4. јули, СУБНОР Југославије.
2004. Златни беочуг – за трајни допринос култури.

 

Почасни грађанин: Крагујевца, Пунта Аренаса у Чилеу и Гонарса у Италији.