Проф. др Вељко Милутиновић

 

Veljko_Milutinovic

 

 

Проф. др Вељко Милутиновић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду, рођен је 4. маја 1951. године у Београду, од оца Милана и мајке Симониде Додић. Завршио је Електротехнички факултет у Београду 1975. године. На истом факултету је магистрирао 1978. и докторирао 1982. године. Примарне области рада су му: архитектура рачунара и пројектовање инфраструктуре за пословање на Интернету, а секундарне: VLSI, микропроцесорски и мултимикропроцесорски системи.

До 1983. радио је као доцент (tenure-track assistant professor) на Florida International University (Miami, Florida). До 1989. радио је на Purdue University, прво као доцент по позиву (visiting assistant professor), а после од 1987. као доцент (tenure-track assistant professor). Purdue University (West Lafayette, Indiana) један је од 10 најбољих електротехничких факултета у САД, по рангирању U.S.NewsReport за 2001). Године 1989. прелази на Електротехнички факултет у Београду (прво као доцент, потом од 1992. као ванредни професор, а од 1997. као редовни професор). До августа 1997. био је ангажован на Purdue University као професор по позиву (State of Indiana Employee: NCR Grant 1285/0055), укупно седам пута, сваког лета.

Објавио је 30 књига (четири на српском, једна на пољском и 25 на енглеском), код водећих светских издавача (Wiley, North-Holland, Prentice-Hall, McGraw-Hill, Kluwer, IEEE Computer Society Press i ACM Press). Од четири књиге на српском језику, две је написао као самостални аутор – за предавања на два предмета која самостално предаје на Електротехничком факултету, а две као први коаутор – за вежбе на иста два предмета. Једна од две самосталне књиге преведана је на пољски, а друга на енглески.

Објављене су му три оригиналне књиге на енглеском језику, у којима је он једини аутор, а које су све биле бестселер за свог издавача (Kluwer, Wiley i IEEE Computer Society Press). Објављено му је девет едитованих књига на енглеском језику (у четири едитор, а у пет коедитор) у којима је поједина поглавља писао он сам или са сарадницима, а остала су писали водећи светски истраживачи у области. За једну је предговор написао нобеловац Kenneth Wilson, за другу нобеловац Leon Cooper, а за трецу нобеловац Bob Richardson. Објављено му је, као едитору или коедитору, на енглеском језику, седам едитованих књига, изабраних радова са оригиналним прегледом области и коментарима едитора, од којих је једна била бестселер свих времена за свог издавача (IEEE Computer Society Press). Објављено му је пет зборника радова са међународне конференције IEEE/ACM HICSS Computer Architecture (као коедитор). Поједине од ових књига су коришћене, или се користе, на универзитетима у САД и Европи, на програмима CSE (computer science and engineering) или MBA (management and business administration).

У часописима и у горе поменутим едитованим књигама објавио је више од 100 радова. Више од 70 радова објављено је у међународним часописима, а у њих 16 је био једини аутор). Од поменутих радова у међународним часописима, више од 50 је објављено у најбољој светској серији часописа – IEEE (од тога је у 10 радова био једини аутор). Члан је уређивачког одбора у три, а рецензент је у још седам међународних часописа. Објавио је више од 100 радова на конференцијама на којима се радови штампају у целини. Више од 70 радова објављено је на међународним конференцијама (од тога је у 10 радова био једини аутор). Два рада су добили награде на IEEE/ACM конференцијама, а два на ETRAN конференцијама. Један рад је преведен на јапанкси, а други на шпански.

Најзначајнији пројекти у којима је учествовао су практично реализовани уређаји који су ушли у серијску производњу (његова најјача страна су практичне реализације):

  • 2-микропроцесорски модем за 4800 b/s (IMP, 1978), као једини пројектант (уређај добио атест ЗЈПТТ)
  • 17-микропроцесорски детектор KT радио сигнала података (IMP,1980), као једини пројектант првог уређаја те врсте у свету (уређај добио атест ЈНА)
  • 32-битни RISC микропроцесор на 200 MHz (RCA, 1986), као коархитекта и кодизајнер првог уређаја те врсте у свету, око 10 година пре Intela
  • 16-битни микропроцесор на бази вертикалне миграције (NCR, 1988), као једини архитекта и руководилац пројекта
  • DSM EISA плочица по методи RMS за PC рачунаре (Encore/Compaq, 1994), као коархитекта и руководилац пројекта
  • Модел клона 64-битног микропроцесора i860 као улаз за силицијумску компилацију (TDT, 1996), као руководилац пројекта
  • Детектор R2 сигнализације на бази субоптималних метода (Tellco, 1998), као архитекта и руководилац пројекта (уредјај добио атест ЈЗПТТ)
  • Уређај PCM-4 (Tellco, 2000), као руководилац пројекта (уређај добио атест ЈЗПТТ)
  • Уређај за статистичку обраду података о електронском бизнису на Интернету (Virtual, 2000), као руководилац пројекта
  • Уређај за аутоматизацију на Интернету на бази стандарда IEEE 1390 (MainStreetNetworks, 2000), као руководилац пројекта
  • Софтверски пакет за едукацију на Интернету, као руководилац пројекта (пројекат EU, у сарадњи са унивезитетом у Салерну, у Италији; резултати се користе у 17 индустријских локација у Европи)
  • Софтверски пакет за подршку специфичном пословању на Интернету, као руководилац пројекта (пројекат SSGRR, у сарадњи са универзитетом у Пизи, у Италији; резултате користи Telecom Italia).

У вечини случајева ради се о првим производима који су се појавили у својој категорији у свету. Такође, имао је пројекте из фонда за науку и фонда за технолошки развој Републике Србије, као и на десетине других међународних развојно-истраживачких пројеката.

Увео је следеће оригиналне концепте у отворену литературу, од којих су већина нашли примену у хардверским и/или софтверским производима за тржиште:

  • микропроцесорска архитектура на бази вертикалне миграције,
  • микропроцесорска детекција сигнала на бази одлучивања са задршком
  • микропроцесорска детекција сигнала на бази парцијалног тежинског одлучивања
  • микропроцесорска кеш меморија на бази ињектирања података (коаутор: Gad Shaeffer, водећи архитекта више микропроцесора серије Intel iX86)
  • микропроцесорска кеш меморија на бази спацијалне и темпоралне локалности (коаутор: Mark Tremblay, водећи архитекта микропроцесора SUN UltraSparc)
  • генетско претраживање Интернета на бази спацијалне и темпоралне мутације
  • претраживање Интернета на бази критеријума везаних за профил и понашање корисника услуга на Интернету, итд.

Био је ментор за 8 доктората и 16 магистратура (на 4 универзитета).

Има преко 300 цитата (до 31.12.1999. године – после тога датума престало је вођење евиденције). Цитирања у часописима, преко 100. Цитирања у часописима који улазе у SCI: ако се одбију самоцитати – преко 80. Цитирања у иностраним часописима који не улазе у SCI (нпр. нови IEEE часописи): преко 20. Цитирања у књигама, преко 100 цитата. Цитирања у књигама из архитектуре рачунара – Stanford University Library Index: Овај извор наводи да постоји 30 књига штампаних на енглеском језику од 1990. до 1999. године, које садрже термин “computer architecture” у наслову или једном од поднаслова. Цитиран је у 20 књига, међу 10 најцитиранијих аутора је у 12 књига, а најцитиранији од свих аутора је у 5 књига. Аутори ових 5 књига (луксузна издања) су највећа светска имена у области: Flynn (Stanford), Gupta (MIT), Stallings (MIT), Bartee (Harvard), Tabak (Boston). Укупно, у поменутих 30 књига постоји преко 30 цитата. Цитирања у иностраним књигама и другим библиотечким јединицама изван области архитектуре рачунара (само из библиотеке ЕТФ): Број навођења у књигама које поседује библиотека ЕТФ је преко 50 (сигурно их има још у књигама које ова релативно мала библиотека не поседује). Цитирања у зборницима радова са међународних конференција, преко 100 (сигурно их има још у зборницима радова које библиотека ЕТФ не поседује). Остало: Његових 6 радова је прештампано у више едитованих IEEE књига других аутора/едитора (збирке одабраних најбољих радова из разних области).

Био је едитор по позиву у специјалним издањима IEEE часописа: IEEE Computer (GaAs Computer, октобар 1986.): Editor, Milutinović. IEEE Computer Architecture Newsletter (DSM, март 1997): Editor, Milutinović. IEEE Transactions on Computers (Cache Memory, фебруар 1999): Editori, Milutinović + Valero. Proceedings of the IEEE (DSM, март 1999): Editori, Milutinović + Stenstrom. IEEE Concurrency (Cashing in Distributed Systems, Summer 2000): Editor, Milutinović.

Држао је постдипломску наставу на следећим универзитетима: Salerno, Pisa, Siena, Barcelona, Valencia, Las Palmas de Gran Canaria, Purdue, Stanford (најбоља CSE школа у САД), Dartmouth College (најбоља MBA школа у САД). Одржао је преко 300 предавања по позиву у иностранству, на најмање седам различитих језика; од тога су преко 100 вишечасовни туторијали по конференцијама, у индустрији и на универзитетима, као сто су: Stanford, Berkeley, MIT, Illinois, Purdue, UCLA, USC (најбољих седам универзитета у САД за област CSE). Такође у Канади, Мексику, Израелу, Јапану, Кореји, Сингапуру, Аустралији, и скоро свим европским земљама.

Добијао је позиве за консалтинг (типично као одзив на његове радове и књиге) од следецих компанија: IBM, NCR, Encore (Compaq), Intel, SUN, QSI, TDTechnology, eTCommunications, Philips, Virtual, Honeywell, Fairchild, Aerospace Corporation, Electrospace Corporation, CNUCE, SSGRR, итд. Ангажован је као члан SAB (scientific advisory board) у компанијама TechnologyConnect (Boston, MA, USA) i BioPop (Charlotte, NC, USA).

Контакт: vm@etf.rs