Песме за 10. недељу 2013.

Знам да знате
да певате,
да читате,
да сликате,
да причате…

Знам да знате
да пливате,
да играте,
да бацате,
да скијате…

Знам да знате
и занате,
да куцате,
да малате,
да кројите,
да бојите…

Знате ли
шта још знам?
Од тога ме
чак и срам,
знам и секе,
знам и бате,
који црна сестро,
који црни брате,
стално пате,
од чувене ђачке бољке,
од матике, па плус мате!
 

Кад ме неко дира,
кад ме неко чика,
одмах се наљутим
тад сам к’о паприка!

Сав од беса цептим,
нигде нема циља,
љут сам, нек’ сви знају,
к’о паприка шиља!

Ако је то мало,
дићи ће се бура,
љутићу се као
паприка бабура!

Када се све смири,
причаће се причица,
да сам био љут
као папричица!

Шта ли би се десило,
многе од нас мучи,
ако један џак
одлучи да учи?

Можда би тад тражио
да може да бира,
да га пуне знањем
уместо кромпира.

И са пуним правом,
сваки такав џак,
мог’о би да каже:
„Ја сам сада ђак!”

У свету хрчака, у свету цврчака
фрка, фрка…
Између хрчака и цврчака заказана
трка, трка…
Ко буде бржи, цврчци или хрчци,
сви ће за њих рећи да су прави трчци…

Један спори цврчак од зависти црче,
јер сви хрчци брже од цврчака трче.
Пут је тежак што га цврчци крче,
хрчцима се ноге од умора грче.
Цврчци воле да се много дрче,
зато су и хтели с хрчцима да трче.

Није важна стаза, нек’ је и од срче,
противници само нека је претрче,
победника нема, да нико не фрче,
хрчак нека спава и нек’ се исхрче,
цврчци ће о томе песму да отцврче.

Да ли је петак недеље почетак?
Погрешно! Смешно!
Да ли је петак недеље крај,
то јест завршетак?
Погрешно! Смешно!

А зашто петак баш петком зову?
То знају чак и врапци на крову:
да би ђак првак мог’о да се сети,
„петак” је зато,
што је у недељи по реду пети!

Нека се зна и то без изузетка,
да постоје два ђачка петка!
Када се у школи бледи и ћути,
црни се петак таквима слути,
када се све зна и не погреши,
бели се петак таквима смеши!

Где су они електрони
што по белом свету јуре
где путују, куда журе?
Ако могу, ја бих с татом
да посетим њихов атом.

Један дечак сузе рони,
не зна шта су електрони,
зато хоће заједно с татом
да посети њихов атом.

Купи тата, Ти бомбоне
за другаре електроне,
па ћу заједно са мојим братом
да пројурим кроз тај атом.

Чујеш ли ме, електроне,
које силе тебе гоне,
с каквим чудним апаратом,
јуриш кроз свој лепи атом!

И још нешто, електроне,
поведи са собом јоне!
Кад излетиш из атома
доћи ће до правог лома,
на путу те чека џомба,
атомска ћеш бити бомба!

Две су мисли ближе,
стави ли се веза,
реч која Ти помаже
има име „свеза”!

Од школе Те често
хвата страх ил’ језа,
ово или, запамти,
реч је звана свеза.

Реци гласно и јасно,
ако волиш мезе,
речи „и” и „ако”
називамо свезе.

С ветром имам договор,
зашуштаће брезе,
чим ђак, било који,
не зна шта су свезе!