Песме за 21. недељу 2013.

140. ПЕСМА О БОБИ
Понедељак, 20.5.2013.

Јавио ми токи-воки,
да је ово важан дан,
један Боки плавооки
слави данас рођендан.

Ко је Боки плавооки?
Сви у крају знају њега,
не треба им токи-воки,
сви га зову Боба пега.

За њега је матиш боза,
у фудбалу сваког воза,
дигне му се само веђа,
кад се врати са солфеђа.

Док смирује немир косу,
смеше му се брк и лице,
баш је лепо кад на носу
имаш пегу до пегице.

За многе је ствари мајстор,
мада мами нешто смета,
гледа тол’ко ТВ програм,
да је у том првак света.

Слушај, Боки плавооки,
не љути се и не жести,
другарица кад Те цмоки,
срећан нек’ је једанаести!

141. О ОВНУ И ОВЦИ
Уторак, 21.5.2013.

Морила мука једног основца,
позив за помоћ свима шаље,
задатак има: „Ован и овца”,
одмах је стао, ни макац даље.

Чуду се чуде ован и овца,
питају гласно где да се буне,
зар да ђак не зна ни словца,
а они дају толико вуне.

Не вређа нико ђака основца,
ал’ му се смеју птице на стреји,
цвркућу песму: „Неко је овца”,
а он и даље у свеску блеји!

Овом незнању не знамо лека –
рекоше јавно ован и овца.
Колико тај ђак попије млека?
Ко му га даје? – не зна ни словца!

142. ОД ЈУТРА ДО ВЕЧЕРИ
Среда, 22.5.2013.
 
Шта је важно и шта је прече?
Да ли јутро, подне ил’ вече?
„Да мене нема” – речи су јутра,
„Ти би, бато, спав’о до сутра!”
Без поднева шта би радио јадан,
ако не дође – остајеш гладан.
Како поспане сном да лече,
ако на време не стигне вече.
Нека је јасно зато свима –
треба бити добар са њима!
143. ШТА ЋЕШ БИТИ?
Четвртак, 23.5.2013.

За сто столар, а за браву бравар,
пече пекар, траве скупља травар,
за зид зидар, а за злато златар,
вида видар, поље оре ратар,
за ауто возач, а за месо месар,
ложи ложач, греде теше тесар,
за лов ловац, а за пећи пећар,
па трговац, па за цвеће цвећар,
за димњаке стручњак је димничар,
а за струју, зна се електричар.

Шта да будеш, чиме да се бавиш,
шта да учиш рукама да правиш?
Од лекара до сликара,
од лимара до бачвара,
од фризера до воскара,
мало шта Ти одговара.
Пошто се на све мрштиш,
имам предлог јак,
занимање Твоје нек’ остане ђак!

 

 

144. БУДИЛНИК
Петак, 24.5.2013.

Тек сам лег’о, морам да устанем,
будилник ме на школу подсећа,
кад ћу једном моћи да преда’нем,
сат је, брате, велика несрећа.

Много волим ујутру да спавам,
буђење ми страшно много смета,
сви ме грде како само чмавам,
њихова сам омиљена мета.

Зато сату, хајд’, помози брату,
немој стално да ми мрсиш конце,
зар због тебе ја да стављам вату,
боље своје ти поквари звонце.

145. ЧВОРУГА
Субота, 25.5.2013. 

Има више начина,
прича је то дуга,
како да се „заради”
пристојна чворуга.

Шта ли се то збило
с Јоцом, нашим другом,
свима редом хвали се
великом чворугом.

Ролшуе су криве,
после првог круга
треснуо је јадник,
трофеј је – чворуга!

Зли језици говоре,
а и народ каже,
да чворуга ђаку
у школи помаже.

Ко чворугу има,
тај је препун знања,
јер је силом прилика
дошло до мућкања.

146. ИСТЕ ИДЕЈЕ
Недеља, 26.5.2013.

Устао је рано
и још му се спава,
сања како да се ђак
од школе спасава.

Неког боли глава,
неког боли стомак,
обоје их тишти
обичан разломак.

Нашем трећем другу
баш је грло суво,
резервни је разлог
да га боли уво.

На правдања ђачка
и школа се смеје,
јер од кад постоји
– исте су идеје!