Песме за 25. недељу 2013.

168. ЛУБЕНИЦА
Понедељак, 17.6.2013.

Фудбалској лопти врло је слична,
ако је шутнеш тад нога боли,
са њом се тешко изводи лична,
али се ипак тражи и воли.

За њих су тате праве татамате,
сваку куцну, свакој чвргицу лупе,
деци се чини да потроше сате,
док не изаберу, док је не купе.

За ову лопту тврде и кажу
да је деца у трену смажу.
С њихових се чита лица,
да је слатка лубеница
права дечја миљеница!

169. ЗБИРКА
Уторак, 18.6.2013.

Зашто један Горан
по цео дан жмирка,
каже да је крива
задатака збирка.

Док се чело зноји,
наш се Горан теши,
да нико не уме
задатак да реши.

После доста муке,
уста сама зину,
решио је сам
тешку једначину.

Сад се прави важан,
чак је врло кратак:
“Постао сам стручњак
за сваки задатак!”

170. БАШ САМ ЗАУЗЕТ
Среда, 19.6.2013.
 
Ја се играм с Жељком
увек понедељком.
У биоскоп с Борком
одлазим уторком.
С другарицом Недом
ја се виђам средом.
У прошлост се враћам
свакога четвртка –
тад сам гост на двору
храброг краља Твртка.
Шта се збива петком?
Пецају се рибе
са стрицем ми Цветком.
Шта долази потом?
ТВ има предност –
обично суботом.
Утакмице, зна се,
увек су недељом,
идем да их гледам
са комшијом Вељом.
Из овог је јасно,
за јавно нам мњење,
да немам времена
уопште за учење!

171. О ЦРНОМ МИЛОРАДУ
Четвртак, 20.6.2013.

Шта мислите Ви о раду,
господине Милораду?
Сви запињу да све пршти,
а Вама се чело мршти,
сви около уче, раде,
а Ви, црни Милораде?

Чак не знате где је школа,
књиге су Вам испод стола,
свеске Вам се јадне хладе,
црни, црни Милораде!

Што спавате тако дуго,
Милораде, наша туго,
устајање Ваше касно
баш никоме није јасно.

Има л’ уопште за Вас наде,
господине Милораде?

Имам, каже, ја решење,
али молим за стрпљење,
отвара се, кажу, школа,
специјално за нас, лење!

 

 

172. О КЕНГУРУ
Петак, 21.6.2013.

Била једном једна цура,
није чула за кенгура,
било ми је страшно криво,
ево ту сам, сад уживо!

Одакле сам, треба знати,
таман посла да се крије,
после ћу те преслишати,
ја долазим из далека,
чак из Аустралије!

Треснуће Те као маљ,
кол’ко скачем ја у даљ,
тражим пљесак, тражим „бис”,
за сваки мој скок у вис!

Док се ђак са торбом свађа,
кенгур се са торбом рађа,
кроз живот се лакше гура
уз Твог друга, уз кенгура!

173. БАЛАДА О СТРАШКУ
Субота, 22.6.2013. 

Да ли сте чули за чувеног Страшка,
познатог у школи као несташка,
то што га копка, зна ли га Сашка,
то је посебно, то је баш башка.

Зашто је, молим, Страшко несташко?
Питање је заиста незгодно и врашко.
Тај нема мира – чим ветрић пирне,
свакога чупне, свакога дирне…

Кад њега дарнеш, како тај врисне,
кад треба да учи, тај брзо клисне,
једино пред татом не сме да писне,
тад мора да ћути, да зубе стисне…

Страшан је Страшко, звани несташко,
шта ли те чека јадна љуљашко?
Досад си увек остала цела,
а после Страшка – бар без три дела.

Да ипак неко није омашком
назвао Страшка једним несташком?
Пођимо заједно мало натрашке,
Страшко је несташко само због Сашке!

174. БОЉА СУДБИНА
Недеља, 23.6.2013.

Народе дечји, тице незналице,
јавља вам се један зец бели,
и ево, кратко, шта он то жели.
Објавите јавно, то што је главно,
новине све нека пренесу,
зец је променио своју адресу.
Доста је било шума и поља,
зечеве чека судбина боља.
Више ме уопште не брину ловци,
сада ме штите моји основци.
На њихов позив, истога часа,
стан ми је постао једна тераса.
А све остало, зечје ми мајке,
све остало је као из бајке.
Ујутру, зна се, сендвич и млеко,
најзад је, молим, и зец баш неко,
новине, књиге – све је при руци,
крај је дошао зечијој муци.
Како се само грицка и куса –
од шаргарепе па до купуса.
Понекад само – питам се баш,
да крај ми није – зечји паприкаш!