252. ИЗНЕНАЂЕЊЕ Понедељак, 9.9.2013. Једнога дана, раније ил’ пре, биће то изненађење за нас све, мораће и то чудо да се деси, пас ће Те људски упитати “Где си?” Да не би одмах у несвест пао, рећи ћу нешто што ниси знао, и нек’ се нико не гања судски, што пас к’о Ти, говори људски. Мачки се очи од среће сјаје, уме да преде, сад ће да лаје. Миш већ од јуче к’о крава муче, а врабац брже од коња рже. Ту љутње нема, немој да скачеш, јер и Ти умеш да кокодачеш, кажу да многима на жуљ стајеш, јер боље од њих знаш да лајеш. Шта на то каже гугутка с гране – сви лепо говоре језике стране! |
253. О ТОРТОЉУБУ Уторак, 10.9.2013. На једном столу састале се тацне, ту је и тортољуб, хоће да их ждрацне. Баш би мог’о нешто тортољуб да лацне, ал’ на њима ништа не може да шацне. Он признаје јавно да га страшно жацне, када негде примети макар делић тацне. Ох, како би хтео бар нешто да мљацне, зашто нису пуне све те бројне тацне? Разлог је у томе – врло вређа тацне, кад се торта из њих лацне или мацне. Због тога су тортољубе решиле да казне, тако што ће тацне одсад бити празне! |
254. ПИЏАМА Среда, 11.9.2013. Криво ми је страшно, кажем само вама, свет видела нисам, јер сам ја пиџама. Све неправде тешке стрпљиво подносим, кажу, то је зато, што се ноћу носим. А тако бих хтела, то ми срце иште, да уместо кошуље видим позориште. Још када би знали, колико ме боли, што ни дана нисам провела у школи. Нек’ ово остане, молим, међу нама, решила сам, ипак, остаћу пиџама. А какав је разлог и да ли га има – обићи ћу свет, и то у сновима! |
255. ЈА НИСАМ МАЛИ Четвртак, 12.9.2013. Неправда страшна у мени тиња, а човек нема коме да се жали, свуда где одем зову ме клиња, или ми кажу: “Губи се мали!” Баш ми је судбина тешка и сиња, опет ћу данас чути у шали: “Нека се цуцлом игра тај клиња, за фудбал он је још увек мали”. Добро, у реду, спадам у клиње, а ми би све, све на свету дали, да престану да нас муче и киње, и да нам више не кажу “мали”. Гледам кроз прозор, киша ромиња, рећи ћу гласно да би сви знали, ја нећу више да будем клиња и нећу више да будем мали. |
|||
|
|
|||||
256. МАРАТОНАЦ Петак, 13.9.2013. Да не буде много збрке, свако трчи своје трке, не терајте мак на конац, сваки ђак је маратонац. Кад се чује школско звонце, то је знак за маратонце. Кад одјекне његов звон, значи, креће маратон. Туђа свеска, туђ је лонац, не претеруј, маратонац, буди храбар, буди бржи, победник је ко издржи. И још нешто, нек’ се пазе сви који трче дуге стазе, свако ко у школи ронца није још за маратонца. Ми, ви, они, ја, ти, он, сви трчимо маратон, у тој трци, у тој бици, сви смо, сви смо – победници! |
257. МИРИН СИСТЕМ Субота, 14.9.2013. Док се земља врти, око сунца креће, око Мире Марко цео дан облеће. Од свих сјајних звезда у нашем свемиру, изабр’о је Марко плавооку Миру. По путањи својој, к’о по некој црти, око Мире Марко цео дан се врти. Мири, то јест, сунцу, то се баш допало, ал’ једна планета – то јој је баш мало. Зато враголанка одмах даље крете, да потражи себи још неке планете. Сада се у разреду шушка и блебеће, око Мире највише планета се креће. Баш је добра, признајем, та Мирина шема, Зоки, Дуле и Мића су као наш Марко, део јој система! |
258. ВЕСЕЛИ СЕ ВЕСЕЛИН Недеља, 15.9.2013. Весели се Веселин свога оца прави син, васпитан је, врло фин, другарчина Веселин. Понекад се служи смешком, кад се дружи с једном Снешком, насмејан је, увек фин, наш весели Веселин. Не знам да л’ зна Веселин, да постоји и тај чин, кадa мора, кад је нужно, да ти лице буде тужно. У школи ти лупе кеца, а кец почне да те штреца, оцена је та к’о чир, уништава лични мир, па је Веса Тугомир. Шта да ради наш друг Веса против тако тешког стреса, лек је познат, није грешка, има кратко име Снешка. |