Песме за 42. недељу 2013.

 

287. О РЕЧЕНИЦИ
Понедељак, 14.10.2013. 

Сусрео се субјект с предикатом
на обали реке Лепенице,
ту се шет’о један син са татом
и учио шта су реченице.

Како кажу још неки подаци,

ту су били и други додаци,
сви у истој реченичкој пози:
заменице, бројеви, прилози…

Знање расте поред Лепенице,
зна се ко су, шта су реченице,
тата има још неке адуте,
пита сина и за атрибуте.

Одговор му стиже из рукава,
субјекат се њима објашњава.
О још нечем не сме да се ћути –
придеви су баш ти атрибути.

О осталом, а има још тога,
син ће сада да преслиша тату,
реченица није бабарога
и не личи на купус салату.

  288. ПАДА МРАК
Уторак, 15.10.2013.

Тика, така, так,
кажу – пада мрак.
Случај није лак,
разбиће се чак!

Тика, така, так,
а какав је мрак?
Носи црни фрак
и велики џак.

Клика, клака, клак,
има л’ неки знак?
Да ли само ноћу
долази тај мрак?

Усред дана, бато,
завири у џак,
и видећеш само
црни, црни мрак.

И још нешто тврди
његов рођак ђак,
кад на часу не знаш
шта је угла крак,
залуд сија сунце,
кад је Теби мрак!

  289. АКО ИМАТЕ ВРЕМЕНА
Среда, 16.10.2013.
 
Ако имате времена, погледајте нас,
маме и тате,
хаљинице и панталоне већ су
нам кратке,
ципеле за наше кораке дуге већ су
нам мале…
Ми растемо…

Ако имате времена, сачекајте нас,
маме и тате,
ми бисмо хтели нешто важно
да вам кажемо,
ми бисмо хтели нешто значајно
да урадимо…
Ми стижемо…

Ако имате времена, саслушајте нас,
маме и тате,
у своме трчању станите за час,
ми долазимо,
верујте у нас!

  290. КЛАЦКАЛИЦА
Четвртак, 17.10.2013.


Баш ме чачка чачкалица
како клацка клацкалица,
чач – чач – чачкалица,
клац – клац – клацкалица,
час си доле, час си горе,
нећу да Ти чујем “јао”,
кукавице то говоре,
сам си био радознао.

Чач – чач, чачкалица,

клац – клац, клацкалица,
час си доле, час си горе,
страх се чита с Твога лица,
“да сиђемо” – многи моле,
доста им је клацкалица.

Чач – чач – чачкалица,
клац – клац – клацкалица,
данас “браво”, сутра пацка,
и живот се с нама клацка,
час по лепом путу идеш,
час по црном блату гацкаш,
и то Ти је пример добар,
како се кроз живот клацкаш.

Ти се плашиш, ал’ Те жацка,
опет Ти се брате клацка,
чач – чач – чачкалица,
баш је лепа клацкалица!

   

 

 

 

   
291. КАШИКЕ И ВИЉУШКЕ
Петак, 18.10.2013.

Хоћу, хоћу, хоћу,
да похвалим чику,
оног ко је смислио
обичну кашику.

Имам лични разлог
што мрзим виљушке,
због њих стално трпим
час грдње, час ћушке.

Од ранога јутра
добијам придике –
знаш ли чему служе
виљушке и кашике?

Кад направим грешку,
већ знам биће вике
– салату сам јео
уз помоћ кашике.

Бубице ме моје
хватају и држе,
мислим да је тако
и лакше и брже.

Разликујем, верујте,
јабуке и крушке,
знам и кад се користе
мрске ми виљушке.

Објашњење знају
и врапци са гране,
деца раде оно
што им маме бране!

  292. ЗАНАТ-ИНАТ
Субота, 19.10.2013. 

Има један дечји занат,
који се зове кратко инат.
Бозу праве бозаџије,
вуну боје бојаџије,
инате се инаџије.

Могао би, али неће,
сви то одмах брзо схвате
да је друг дотични
прави стручњак за инате.

Кад бицикл гања, вози,
зна се куда иде, смера,
а кад сваком каже „нећу”,
значи инат свима тера.

Молим вредне инаџије,
који инате стално праве,
да размисле и да реше
овај занат да оставе!  

  293. ВРАТА И КУЋА
Недеља, 20.10.2013.

Кад у кућу улазиш, пролазиш кроз врата,

чему она служе, те бриге Те море,
ако не постоје, промаја нас хвата,
врата се ту стављају да пролаз затворе.

Које блиске рођаке имају нам врата,
нека се на кућу обрати сав позор,
свака врата имају бар по два-три брата,
име брата од врата гласи кратко прозор.

Постоје и врата, за њих зна се мање,
многима се свиђају, неке хвата мука,
у школи су то врата звана знање,
а кућа на којој су – зове се наука!  

   

Check Also

Dunav

Прича за 4. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ Кочије од лепих белих облака дојуриле су и довезле прелепу Ноћ, која …