Песме за 52. недељу 2013.

 

357. УТАКМИЦА
Понедељак, 23.12.2013. 


Сат Ти звони – Ти још сањаш,
чујеш маму, виче “касниш”,
Ти баш тада фудбал гањаш,
како мами да објасниш.

Један дриблинг, варка телом,

остало је да даш гол,
на трибини граја, лом,
лопта бежи, Ти осећаш само бол.

Хеј, судија, зашто ћутиш,
пенал мора да се свира!
Мама шапће: “Тату љутиш,
зато Те и фаулира!”

Друкчија је, дакле збиља,
све се тати чита с лица,
схватио си на шта циља,
следи с школом утакмица!

  358. КАО
Уторак, 24.12.2013.

У даљ си скакао,
пио си какао,
знам да си плакао,
у шаху играо “такао – макао”,
У кући правио мали пакао.
Лопту си пикао,
на друге викао,
понекад цикао,
другаре чикао.
Сестру си за косу вукао,
брата си млађег тукао,
ако заплачу – Ти би кукао.
Супу си сркао,
сарму кркао
ноћу хркао.
Некад би праскао,
често би ласкао.
Ох, нисам Ти рекао,
на то сам чекао,
на тој ватри
сам се и ја пекао!
  359. СПОРТИСТА
Среда, 25.12.2013.
 
Ако носиш цвикере –
добро играш кликере,
само ако ниси двојкаш,
бићеш прави одбојкаш,
нећеш бити као глиста,
постанеш ли каратиста.
Сигурно је – ниси лош,
чим погодиш лоптом кош,
ако ниси добар пливач –
сакри се под покривач,
баш је страшно, чак и лудо,
познавати добро џудо,
види Ти се и на лицу,
знаш још и џиу – џицу.
У школи Те тера малер,
ако ниси и фудбалер,
сви ће рећи да си бисер,
будеш ли и тенисер,
од поноса свако сија
кад научи и да скија.
На коњу си – то је о’кеј,
јаши само – буди џокеј.
И на крају ове листе,
има места за шахисте.
Пробај, смисли и одлучи
који ас у Теби чучи,
зар о Теби да се “тртља”
Да си за спорт Ти шепртља! 
 
  360. НЕПОСТОЈАНО “А”
Четвртак, 26.12.2013.


У речи ПАС “А” се лепо чује,
у причи “О ПСУ” нема га више,
као да “А” воли да путује
и да са пута ником не пише.

Какве су то сад радње мутне,
“А” се увек важно прави,
кад га неко из речи шутне,
ником се више неће да јави.

И зато немој да Те изненади,
сад знаш о чему се ради,
постоји правило, то јест шема,
када Ти не треба, онда га нема!

   

 

 

 

   
361. ЗАШТО, МАМА?
Петак, 27.12.2013.

У клупи до моје седи једна Јана.
Она има враголасте очи.
Она има рупице на образима.
Она има косу са шишкама.
Сви дечаци зову Јану на рођендане.
Сви дечаци нуде Јани пола сендвича.
Сви дечаци на часу шапућу Јани.

Када ме погледају Јанине враголасте очи,
ја помешам ћирилицу и латиницу.
Зашто, мама?

Када ми се осмехне Јанин осмејак,
ја помешам све рачунске радње.
Зашто, мама?

Када се ка мени окрену Јанине шишке,
помешају ми се сва годишња доба.
Зашто, мама?

Јанине очи су читанка,
Јанин осмејак је математика,
Јанине шишке су познавање природе…
Зашто, мама?

Зато, сине, што је Јана,
прва љубав мога враголана.

  362. РАТКО
Субота, 28.12.2013. 

Зна се добро ко је Ратко,
кога кроти само “татко”,
то је један страшни лолан,
који је данас нешто болан.

Десила се, каже доктор,
такорећи мистерија,
нашег Ратка напала је,
баш опасна бактерија.

Сад га дању, ноћу мучи,
код њега је к’о на журу,
чим се против ње побуни,
диже му температуру.

Којим леком да се лечи?
Ако се наш Ратко пита,
бактерије уништава
чоколада ил’ кремпита! 

  363. НАДРЉЕНКО
Недеља, 29.12.2013.
 

Ево приче о дечаку,
који се стално страшно прља,
без обзира што код куће
мора увек да надрља.

Кад вечера или руча,
на одећи биће мрља,
судбина га иста чека,
после јела он надрља.

Све задатке одмах збрзи,
не пише их, већ их жврља,
а зна добро, лола једна,
у школи ће да надрља.

За сладолед нема меру,
чак и када кашље, крља,
не брине о свом здрављу,
то је разлог што надрља.

А кад једе, то је бајка,
неће, хоће – само брља,
крај је, као увек, исти,
ко мрљави – тај надрља.

Због тога је наш Раденко
један прави надрљенко!