Борислав Бора Ивков, шаховски велемајстор

 

Bora Ivkov

zczorancvetanovic@gmail.com

 

 

Борислав Бора Ивков, српски велемајстор, рођен је 12. новембра 1933. године, у Београду.

У шеснаестој години (1949) постао је најмлађи мајстор Југославије, пошто је заузео 4-7 место на првенству Југославије у Загребу. Победник је био Светозар Глигорић.

На свом првом међународном турниру на Бледу (1950) заузео је 5-6. место. Победник је био Мигуел Најдорф. На овом турниру је победио такве играче какви су били: Херман Пилник, Милан Видмар и Васја Пирц. После ових, импресивних, резултата постао је члан националног тима.

Победио је на првом светком првенству за јуниоре 1951. године у Бирмингему, Енглеска. Турнир је био организован за играче млађе од 20 година.

На новинарско подсећање на ову титулу, Ивков је шеретски одговорио: “Не сећам се тачно да ли ми је својевремено Ботвиник или Петросјан рекао како је од свега најважније бити првак света, јер касније постајеш бивши првак света. Титула је тренутна, али оно ‘бивши’ остаје заувек. И као да су предвидели да ће то бити мој најзначајнији лични успех у каријери“.

Заузимањем 4-5 места у Београду (1954) добио је титулу интернационалног мајстора.

Победом на међународном турниру у Буенос Ајресу (1955) улази у шаховску елиту. Исте године победио је и на турниру у Мар дел Плати.

После југословенског шампионата у Новом Саду (делио треће место) и међународног турнира у Загребу (делио друго место), Ивков је добио титулу велемајстора (1955).

У својој богатој ризници има 10 тимских олимпијских одличја (6 сребрних и 4 бронзане медаље) и 5 медаља са европских и светских првенстава.

Играо је мечеве кандидата за титулу првака света у шаху и, 1965. године, догурао до четвртфинала, када је изгубио од Бента Ларсена. На међузонским турнирима играо је још четири пута, али без већих успеха: Sousse (1967), Палма де Мајорка (1970), Петрополис (1973) и Рио де Жанеиро (1979).

Био је првак Југославије 3 пута, победник великих међународних турнира, на скоро свим континентима.

Шест пута је играо за тим Европе: Беч 1957, Хамбург 1965, Капфенберг 1970, Бат 1973, Москва 1977. и Скара 1980.

Побеђивао је пет светских првака: Василија Смислова, Михаила Таља, Тиграна Петросјана, Роберта Фишера и Анатолија Карпова. Од врхунских шахиста само од Паула Кереса није добио партију, а са Ботвиником је ремизирао све три партије.

И сада, у позним годинама, игра на првенствима ветерана са великим успехом. Године 2006. на шампионату у Швајцарском Давосу постао је првак Европе за ветеране. На турниру је учествовало 121 шахиста из 20 земаља, а међу њима: 10 велемајстора укључујући и Виктора Корчноја, 9 интернационалних мајстора, 18 ФИДЕ мајстора. Ивков је постигао изузетан (Фишеровски) резултат: 8 поена из 9 партија и оставио другопласиране за цео поен. Није имао ни један реми.

Са првом женом, Олгом Кезић, био је у браку 16 година и са њом има сина Бориса. Олга је била мис Мар дел Плате, а умрла је 1975. године. Са другом женом, Браниславом, има двоје деце: Ану и Игора.

Неки од значајних резултата:

  • 1959. године, први у Београду, Сантјагу и Лими, а поделио је треће место са Фишером у Мар дел Плати.
  • 1961. године, први са Ларсеном у Бевервајку.

Највећи резултати:

  • Београд 1964. други са Корчнојем (иза Спаског)
  • Амстердам 1964. квалификовао се за међузонски турнир испред: Решевског, Портиша, Глигорића, Еванса, Бенке, Пахмана итд.
  • Загреб 1965. први и други са Улманом, испред: првака света Петросјана, Бронштајна, Ларсена, Портиша, Бенкеа, Бизгајера, Глигорића и свих наших најбољих играча
  • Хавана 1965. деоба другог места са Фишером и Гелером
  • Штокхолм 1970. прво место
  • Вајк ан Зе, Холандија, 1970. деоба другог места иза Корчноја.
  • Хавана 1985. прво место.

А највећи успех, са малим закашењем од 30-40 година, постигао је 1999. године, у Москви на Петросјановом меморијалу, где је поделио прво место са Портишем, али је, по додатним критеријумима, проглашен за победника Меморијала испред: Смислова, Спаског, Ларсена, Хорта, Тајманова, Глигорића, Чешковског и Балаша.