Песме за четврту недељу 2013.

Многе песме кажу
да кад меда њушка,
да је тада разлог
или мед, ил’ крушка.

Опасност је вреба –
лији прети пушка,
глад је јачи разлог –
за кокама њушка.

Међ’ поврћем одавно
већ се гласно шушка,
за смак им је света
крива зечја њушка.

Није важна грдња,
батина ил’ ћушка,
кад се скривен слаткиш
у стану нањушка.

Примера је много,
зна се да и Рушка,
воли да по остави
и цуња и њушка.

Меда, Рушка, лија
другари су наши,
признајмо сви јавно
и ми смо њушкаши.

Срео пингвин једну фоку,
лепу, згодну, црнооку…
Збунио се, знак је видљив,
пред фоком је пингвин стидљив.

Гледају се испод ока
згодан пингвин и лепа фока,
почетак је био убав,
десила се једна љубав.

Срећан пингвин фоку гледа,
заједно су на санти леда,
а и фока, како зине,
све певуши – „Мој пингвине!”

Пингвин трепти сав од среће,
купио би фоки цвеће,
има само проблем мали –
на Арктику цвеће фали.

Лепу фоку хвата јед,
нуди јој се само лед.
Љубав јој је била повод – 
тражила је луди провод.

Хеј, пингвине, падаш ниско,
не нађеш ли неки диско,
будеш ли и даље шкрт,
одлазим у зооврт!

Ујаци су мамина браћа,
зову их још ујке и ује,
када се ујак са пута враћа,
ти први сазнаш да ујак ту је.

„Забрљаш ли мало јаче,
када је у кући бурно,
Ти позовеш: „Хеј, ујаче!,
и тад помоћ стиже журно.

Ох, како би Ти колаче,
шта ћеш друго: „Хеј, ујаче!
“Он Ти жељу чита с лица,
стиже одмах посластица.

Када мора да се плаче,
пробај исто: „Хеј, ујаче!
“Ево брзо Твог ослонца,
тад престаје да се ронца.

По овом се види
шта ујаци значе
зато се за ујке
сва деца и „каче”!

Наш друг Урош, звани Ушке,
лежи мирно, полеђушке,
не сме чак ни сок од крушке,
добио је он заушке.

Није шала, нису шушке,
лежи мирно наш друг Ушке,
сања очи једне Рушке
и проклиње те заушке.

Хеј, кашике и виљушке,
одмор вам је дао Ушке,
кад заушке неком прете,
мора да се држе дијете.

Буди добар друже Ушке,
позајми нам те заушке,
знамо добро да су болне,
ал’ су излаз за „контролне”!

Твоја мама је Твоја лепо очешљана коса,
Твoја мама су Твоје чисте ципеле,
Твоја мама су Твоје увијене свеске,
Твоја мама су Твоји опрани зуби,
Твоја мама је Твоје насмејано лице.

Мама све зна, мама све уме,
мама те увек схвати, разуме,
мама је стрпљива, упорна, вредна,
има хиљаду хиљада мама,
али Твоја мама је само једна.

Твоја мама су Твој кашаљ и Твоје вруће чело,
Твоја мама је Твоје разбијено колено,
Твоја мама је Твој кец из математике,
Твоја мама су Твоје поцепане патике,
Твоја мама је чувар Твојих великих и малих тајни.

Мама све зна, мама све уме,
мама те увек схвати, разуме,
мама је стрпљива, упорна, вредна,
има хиљаду хиљада мама,
али Твоја мама је само једна.

Твој тата је висок к’о палата.
Док Те гледа са највишег спрата,
он о Теби сваког трена брине,
кад Те види, њему лице сине.

Веверица док орахе крца,
Ти се пењеш до његовог срца,
у њему је једно тајно место,
где Те крије и то врло често.

Открићу Ти тајну к’ о море дубоку,
зеница си у његовом оку.
Не то није детлић што у дрво кљуца,
то татино срце баш за Тебе куца!