Прича за 31. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

– Овај Дан је заиста немогућ. Ем, ми је одузео неколико сати, јер му лети треба више времена него зими, ем, оде пре него што ја стигнем. Мораћу да га изгрдим, али шта је, ту је. И ја имам обавезе. Ево, Месец ми је непоуздан… вечерас му светли само четвртина… кад га опоменем, каже, да је у Земљиној сенци и да је тако вековима… Добро је да техника иде напред и да не морам да сваке вечери бројим колико је звезда упаљено… сада укључим таблет… ево овако и… Пази, пази, све моје звездице су на радним местима и светле, само једна не ради… Требало би да пошаљем мајстора за поправку звезда, али како да откријем где се налази… То је као да тражим иглу у пласту сена… Сено, сено, није слама него сено, још је неко тражио иглу у сену… па да, ко би други, то су урадили моји љубимци Миа и Коле.

Пошто је попила гутљај сока, Ноћ је прво укључила тајно звонце које означава да почиње успављивање и отпочела причу о ТВ емисији.

ТРАЖЕЊЕ ИГЛЕ У ПЛАСТУ СЕНА

 

ТВ “Жир” не би била то што јесте да не испуњава жеље својих гледалаца. И зато су Миа и Коста решили да смисле наградну игру чији ће победник добити вредну награду: петнаест дана боравка у некој од бања по свом избору. Онда су се нашли пред проблемом, јер све што им је пало напамет, нека од телевизија је већ лансирала као свој пројекат. Такмичење певача, бирање најбољег бенда, квиз “Све или ништа”, тражење најталента… све је било виђено. Једне вечери, док је Миа шила завесу од плавог платна за сценографију неке од емисија, испала јој је игла, обична, најобичнија шиваћа игла. После дугог тражења по поду, успела је да је нађе, а онда је одједном устала и почела да игра валцер, певушећи:

Биће згодна, лепа,
нова ТВ игра,
не тражи се конац,
него само игла!

Коста, који је за компјутером припремао репортажу о здравој исхрани њихових гледалаца, погледао је према Мији, завртео главом и гласно рекао:

– Опет су Те ухватиле Твоје лутке?

Миа се само насмејала и одговорила:

– Костице, Коленце, на свакој ТВ кошуљици дугменце, Твоја креаторка је осмислила наградну игру која ће оборити рекорд у гледаности… а онда ће похрлити банке, произвођачи свих потрепштина за наше слушаоце… најзад ћемо моћи да одахнемо, јер смо са претплатом једва састављали крај са крајем. Да нам краљ Борислав није давао донације, ТВ “Жир” би се одавно угасила…

Када је Коста чуо да игра предвиђа тражење игле у пласту сена, да у свакој емисији учествује по 5 пријављених такмичара, да свако има 5 минута да пронађе иглу, да ће специјални жири надгледати такмичење и проглашавати победника, кратко је рекао:

– Браво, Мио! Ти си као и ја, суви геније!

Затим је брзо отрчао до компјутера и ускоро је Мији издеклемовао рекламни слоган за емисију:

– Сви који се такмиче, нек’ приме ка знању, ко пронађе иглу, ићи ће у бању!

Све је ишло као подмазано. Могући такмичари засули су пријавама телевизију, десетак бања специјализованих за лечење зечева, жаба, медведа, корњача, мрава… понудило је бесплатни пансион за победника, деда Саватије је обезбедио огромни пласт сена, а бака Розалија најобичнију шиваћу иглу. Требало је одредити жири и пошто није било у реду да се такмиче они којима је сено храна, и који би вероватно појели сценографију да би дошли до игле, Миа и Коста су одлучили да судије буду слон Добрило, во Јова и магарац Марко. Јавним извлачењем које су пратили сви становници Чудне шуме, изабрано је петоро такмичара за прву емисију. Срећа је одредила да то буду кокошка Живка, лија Валерија, гавран Гаша, жабац Крекетко и мрав Радоје. Најзад је дошао и тај дан када је требало да се уживо преноси прва емисија. Све је било на свом месту. Шармантна водитељка Миа најавила је такмичење, а хор састављен од врабаца, зеба, шева, канаринаца, са медведом Момчилом као басом, под диригентском палицом славуја Славка, запевао је:

Лако би се нашла та несташна игла,
да је мало већа, макар као цигла.
Нек’ трагање буде и брзо и спретно,
свима који се такмиче порука је СРЕЋНО!

Председник жирија је прво промешао сено, пробао га да би утврдио квалитет, затим је замолио вола Јову да копитом убаци иглу у сено. Магарац Марко је пажљиво неколико пута преврнуо пласт и први такмичар је могао да отпоче са трагањем. Кокошка Живка која се специјално обукла и нашминкала за ово појављивање на телевизији, грациозно је почела да чепрка кљуном по сену, кокодачући с времена на време. Већ је себе видела у бањи, кад је слон Добрило објавио да јој је истекло време. Затим је, мрштећи се, сено почела да преврће лија Валерија. Колико су само кокошке укусније од сена, помислила је, а онда је јавно изјавила да је тражење игле немогућа мисија. Добрило је био неумољив. Кад јој је истекло време, позвао је гаврана Гашу, који је сваког тренутка грактањем објављивао да је нашао иглу. Члан жирија, магарац Марко би одмах затим утврдио да је то само влат сена. Жабац Крекетко је ускочио у пласт као у бару, па иако се сав изгребао, био је упоран, али иглу није нашао.

– Да је сено бара, сигурно би био победник, обратио се жирију, поклонио и махнуо својим навијачима који су крај својих телевизора били разочарани што није успео.

А онда је на сцену ступио мрав Радоје. И он се поклонио жирију, затим је навукао гас маску да се не би угушио и кренуо у потрагу. Пролазио је кроз сено као мајмун Ђоле кроз шумско грање, вешто се спуштајући све ниже и ниже. У једном тренутку извадио је из џепа минијатурни мрављи магнет и тада се десило нешто необично. Магнет га је свом силином вукао кроз пласт, док се заједно нису нашли уз сјану, танку, оштру иглу, која се љуљушкала на две влати сена. Радоје се чврсто приљубио уз иглу и затим мобилним позвао председника жирија.

– Еурека, ево је! Освојио сам бању. Излечићу моју мрављу реуму… чуло се са свих телевизора у Чудној шуми, пошто је Добрилов мобилни био укључен у програм. На екрану се видело како слон Добрило пажљиво разврће сено, како се појављује насмејани Радоје, који је успео да узјаше на иглу, како прилазе во Јова и магарац Марко да утврде да ли је то заиста игла која је убачена у огромни пласт…Тада је уследило оно што се збива на крају сваке игре. Проглашен је победник, тако што је хор отпевао песму коју је на лицу места компоновао славуј Славко:

Нек’ зна шумски народ сав,
победник је мали мрав, мали мрав…

Миа је честитала налазачу игле и замолила га за изјаву. Радоје је у присутној публици угледао свог пријатеља цврчка Цврлета и позвао га да уз помоћ његове виолине отпева изјаву. Шумом је одјекнула песма:

Иако сам најмањи, ипак, ипак вредим,
и зато сам успео да их све победим.
Десило се оно што сваки мрав сања,
да га од реуме лечи права бања,
да га од реуме лечи права бања….