Јелена Иванишевић Пауновић, глумица-мастер

 

Jelena_Ivanisevic
jelena.mila@hotmail.com

 
О СЕБИ, ОПИСНО:


Јелена Иванишевић Пауновић, интернационално уметничко име Јелена Мила, рођена је 22. новембра 1968. године у Београду у породици која је подржавала и помогла јој на путу ка успеху кроз, сликање, музику, позориште, писање и певање. Ишла је у Балетску сколу – Луј Давичо (1978-1980), стекла основно музичко образовање у Музичкој школи Коста Манојловић у Земуну (1978-1984) у класи професорке Љиљане Станековић.

Била је окружена љубављу и пажњом, што јој је помогло у остварењу њених жеља: пажња родитеља је била основа свих њених даљих успеха. У најближој фамилији могу се наћи композитори и певачи (сестра Софија), песници, писци, сликари, али не и глумци. Некако у време када је почела да се бави глумом, глума је била непопуларно женско занимање, а нарочито у крајевима из којих потичу њени родитељи и преци, у Црној Гори.

Као девојчица никада није маштала o глуми. Била је најбољи ђак једне од водећих гиманзија у Београду, Прве земунске гиманзије, са много освојених награда из области физике и математике. Али живот има чудне путеве, па је после гимназије, уместо студија технике, одабрала Факултет драмских уметности у Београду. Међу 600 пријављених, била је једна од 12 примљених у класи проф. Предрага Бајчетића. Никакво изненађење, ако се узме у обзир да је са 4 године почела да се бави гимнастиком, балетом први пут када је имала само 6, свирала хармонику са 11, побеђивала на такмичењима у казивању поезије, радила и зарађивала као модел са 16 година. Њене студије глуме су биле природан ток ствари.

Дебитовала је 1989, на Великој сцени Народног позоришта у Београду у представи Сирано де Бержерак, Едмонда Ростана, у режији Егона Савина, у којој је Мики Манојловић играо Сирана.

После тога су дошле Еурипидове Тројанке, такође на Великој сцени Народног позоришта у Београду, са Ксенојом Јовановић, а затим Стилске вежбе, француског писца Рејмона Кеноа, као и други комади у наредних девет година (1989-1998). Истовремено је играла и у другим позориштима у Београду:  у Атељеу 212, у Фејдоовом водвиљу Кнегиња од Фоли-Бержера, у режији Љубомира Драшкића, или Аристифановој Лизистрати, у Сава центру, у режији Петра Зеца. Гостовала је по многим другим позориштима широм Југославије, много пута играла на филму али и у представама за децу.

У Шведску је дошла из чисте љубави. За непуне две године, играла је на сцени Куће Културе у центру Штокхолма, у свом монологу Религије света за 30 минута. 2006. године, заиграла је на Великој сцени Краљевског националног позоришта “Dramatena”, у главној улози, у представи Седам чистачица – савременој драми Јоргена Хјерда у режији Осе Калмер.

Добила је најбоље критике у DN-у после премијере као: … djärv och spänande… што би у преводу значило, … храбра и занимљива… за свој истанчани осећај на сцени. Њен таленат, лепота у изобиљу, харизма и једноставност у креирању сценског израза учинили су њену каријеру јединственом у својој бранши.

Срећно је удата и има двоје деце који заузимају важно место пажње и љубави у њеном животу. Јелена налази времена да настави са својом растућом глумачком каријером, спремна је за нове изазове и сасвим је извесно да ће их све и остварити.

ШКОЛОВАЊЕ:

  • Факултет драмских уметности у Београду, класа проф. Предрага Бајчетића, 1987-1991, глума.
  • Теолошки факултет, Беoград,1993-1995.
  • Балет 1978-1980 и музичко основно образовање Коста Манојловић, класа Љиљане Станековић (хармоника и певање) 1978-1984.
  • Новинарство, 1997-2000.
  • Религија, култура медији, Универзитет у Упсали 2001.
  • Привредна економија, Штокхолмски универзитет, 2008-2009.
  • Египтологија, Штокхолмски универзитет, 2009.
  • Мастер у Естетским уметностима, Филмски институт – продукција, Штокхолмски универзитет 2011.
  • Језици: шведски, енглески и српски; користи се: италијанским, француским и немачким.

 
КАРИЈЕРА:

Народно позориште, Београд

  • Сирано де Бержерак 1989-1992, драма Едмонда Ростана, режија Егон Савин, улога: продавачице слатких пица, Велика сцена.
  • Последња потера за златом, 1990-1993, драма Гордана Михића, режија Оливер Викторовић, улога: американка, Мала сцена.
  • После милион година, 1991-1996, прва научнофанатстична драма,  Милутин Илић, режија Александар Латиновић, улога: Ванземаљац, Мала сцена
  • Тројанке, 1994-1997, грчка трагедија – Есхил, гост редитељ из грчке Ирини Конидар, улога: хор жена, Велика сцена.
  • Развојни пут Боре Шнајдера, 1996-1997, комедија Александра Поповића, режија Кокан Младеновић, улога: сељанка, алт. Милица Милша, Велика Сцена.
  • Стилске вежбе, 1995-1998, текст Рејмнода Кеноа, режија Вера Црвенчанин, различите глумачке трансформације, Мала сцена.

Атеље 212, Београд

  • Кнегиња од Фоли Бержера, 1992-1998, водвиљ Фејдо, режија Миодраг Муци Драшкић, улога: Клоринда.

Друга позоришта: 

  • Позоришна група Београд, 1993-1994, Лизистрата, Аристофанова комедија, режија Петар Зец, Сава Центар.
  • Кабаре Хо-Хо, Београд, 1993-1995, самостална продукција у сарадњи с “Ошишаним јежом” и “Будва град театером”.
  • Црногорско Народно позориште у Подгорици, 1995-1996, Тигар, драма Шизгала, режија Драшко Ђуровић, Мала сцена.
  • Спектакли за децу: МагиСониХари и принцеза Бо и Нинџе-Корњаче – гостовања широм Југославије 1992-94.

Позоришта у Шведској

  • Кућа Културе у Штокхолму, 2000-2014, монодрама “Религије света за 30 минута“, сопствена продукција, текст и режија Јелна Мила.
  • Dramaten – Краљевско национално позориште, Штокхолм, 2005-2006, Седам чистачица, драма Јоргена Хјерда у  режији Оса Калмер, улога: Клаудија, Велика сцена.
  • Dramaten – Краљевско национално позориште Штокхолм, 2007, Мислим на себе саму, савремена драма Mariane Lindberg De Geer, режија Andreas Boonstra, улога: пољакиње, Molarsalen.
  • Stockholms Stadsteater, (Градско позориште) 2008, Света земља, драма Mohamed Kacimi, режија Annika Silkeberg, улога: Алија, у сарадњи с Позоришном групом BRIGADE.
  • Позориште ТРИБУНАЛ Штокхолм, Омаловажавање публике, 2007, драма Peter Handke, режија Melika Melanin, улога:  гост глумац.

Филмови

  • Како је пропао Rock & Roll, 1988, омнибус, друга прича Владимира Славице, улога: Enterprice, Југославија.
  • Delta Force 2, 1989, италијанско-америчка коопродукција, улога: новинарка CNN-a, Југославија.
  •  Биће боље, 1993, Југославија.
  • Убијство с предумишљајем, 1995 – режија Горчин Стојановић, улога: медицинске сестре у приватној болници,  Југославија.
  •  Лепа села лепо горе, 1996, режија Срђан Драгојевић, улога: прва медицинска сестра, Филм победник Штокхолмског филмског фестивала 1996, Југославија.
  •  Пикник на гробљу, 2000, дечији кратки филм у Малмеу, режија Елизабета Земљић, улога: Зорица, (Награда: Најбољи кратки страни филм 2001 на New York international independent film and video festival), Шведска продукција.
  • Безусловна љубав, 2008, играни филм/догма, режија Владан Здравковић, улога: Марија, Шведско-Ирска копродукција.
  • Knäcka, 2009,  играни филм – режија Ивица Зубак, улога: Марија, Шведско-Данска продукција.

ТВ драме и филмови

  • Знакови, 1993, текст и режија Петар Зец (по мотивима Иве Андрића), РТС.
  • Рај, 1994, текст и режија Петар Зец (по мотивима Милоша Црњанског), РТС.
  • Свадбени марш, 1995. режија Александар Ђорђевић и Александар Шуљагић, РТС.
  • Срећни људи, 1993, текст Синише Павића, режија Александар Шуљагић, улога: студенткиња медицине.
  • Равна Гора, 2013-2014, текст и режија Радош Бајић, улога Стана Таралић
  •  Радио драма, Зидни сат, Pendylen, 2000, Шведски радио, СР Драма.
  • ТВ серија Акалла, 2007, SVT, режија Оса Калмер, улога: Мејмона, Шведска телевизија 2008.
  • Радио драма, Сенкa, (Shadow) 2012, Шведски радио, текст и режија Lars Noren, улoга: медицинске сестре

Самосталне продукције Justin Theatre Production и M.A.M.M.A. продукција: 

  • Фолкетс сцен – Штокхолм, Bojke Pojke, 2010, текст у режија Јелена Мила, игра Андерш Акселсон (на шведском)
  • Булеварко позориште – Штокхолм, Царица Јелена, мајка Цара Константина, 2013, текст Силвана Хаџи-Ђокић, режија и игра Јелена Мила (на шведском и енглеском)
  • ТеатерВеркет – Штокхолм, Челичне ратнице – жене добровољци у Првом светском рату, 2014, текст, режија, игра Јелена Мила
  •  Фестивал Балканског Нови Филма, Balkan New Film Festival, BaNeFF – од 2011 године у Шведској, Норвешкој и Финској
  • Филм Лед, режија Јелена Бајић-Јоцић, ко-продукција М.А.М.М.А. продукција
  • Развој сценарија за играни филм Empress HelenaЦарица Јелена, мајка Константина Великог, продукција

Линкови:

official site: www.jelenamila.com
IMDB:  http://www.imdb.com/name/nm0411983/
Faebook:  https://www.facebook.com/jelena.mila
Tweeter:  https://twitter.com/jelenamila

Самостална продукција:

www.mammaproduction.com
www.baneff.com
www.justintp.com