Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Дане, баш ми се једе нешто слатко. Провери у орману да ли у тегли има још меда. Шта, празна је! Е, мој брате, па бар Ти знаш све пчеларе света, са њима си док им цвета багрем, Ти им шаљеш благу кишу да помогне ливадском цвећу да зашарени ливаду, а тек колико Ти дугују за сунцокрет… Могао би да их замолиш да нам пошаљу неколико тегли…
– Сестро, колико знам, и Ти имаш пријатеље међу пчеларима, а у неким причама за лаку ноћ помињу се и медвед Момчило, и матица Магдалена, и пчелица Јелица… одговорио је Дан и понудио јој уместо меда медењаке, које је купио у оближњој продавници.
Ноћ није чекала да јој се два пута каже. Позвала је мобилним ТВ “Жир” и упитала Миу да ли може да јој набави мед. Миа се насмејала и одговорила јој да погледа снимак њене посете кошници матице Магдалене. Затим је додала, да је на сајту Чудне шуме и прича како је дошло до те посете и да може да је преприча деци, јер заиста личи на праву бајку. Чим је Дан истрчао из канцеларије, Ноћ је прво посетила сајт, а онда укључила ТВ “Жир”. Када је одгледала емисију о којој јој говорила Миа, била је потпуно збуњена. Зато је решила да је послуша и да вечерашњу бајку назове
КОШНИЦА
Пчелица Јелица је често долазила у студио ТВ “Жир”. Улетела би кроз прозор, погледала где је њена омиљена водитељка Миа, затим би се сакрила иза лап топа и одзујала:
– Мио, Мијице, моја пријатељице, имаш ли, бар понекад, времена за своје другарице?
Миа је погледала око себе, завирила испод стола, а онда се сетила где Јелица воли да се крије, спустила је поклопац компјутера… и угледала пчелицу како јој маше крилима.
– Јелице, Ти као да си знала да треба да дођеш. Реци ми да ли још увек важи позив матице Магдалене да вас посетим и снимим репортажу о животу вас-пчела?
– Због тога сам и свратила до Тебе. Мама Магдалена и ми, њене пчеле, па чак и наша браћа трутови, једва чекамо да становници Чудне шуме сазнају како живимо, како правимо мед, којим сви воле да се засладе, како умемо и да се наљутимо, па чак и да боцнемо…
Пошто су се договориле да Миа што пре дође, Јелица је одлетела да припреми дочек, а Миа је припремила своју фотографију, затим је пронашла и проспект видео камере коју користи, снимила је и поклоне које би требало да однесе матици Магдалени, пелене за бебе, прибор за нокте и фен за косу, Чим је стигао Коста, скенирао је фотографије и пронашао сајт кошнице у којој живела Магдалена са својим друштвом. Пошто је извршио умањење према кошници у коју је Миа требало да уђе, притиснуо је тастер “Шаљи” и послао своју сарадницу и другарицу у госте матици Магдалени. Скоро истог тренутка из звучника компјутера зачуо се Мијин глас:
– Коле, упомоћ! Ниси ме довољно смањио, заглавила сам се на улазу у кошницу. Ево ме на лету, односно полетаљци, то ти је нешто као праг пред улазним вратима наших кућа, око мене су Јеличине другарице, које ме вуку унутра… али, само се још више заглављујем!
Коле је одмах притиснуо чувено “UNDO” и Миа се одмах нашла поред њега.
– Због чега је улаз у кошницу тако мали, иако на стотине пчела истовремено улазе и излазе? упитао је знатижељно Коста, док је додатно смањивао фотографије.
– Е, мој Коле, пчелиња кућа нема врата са бравом и кључем, а зна се да постоје лопови који воле да краду мед, одговорила му је Миа. Неки од њих су слични пчелама, као на пример осе, а неки су праве убице и рушитељи. Са онима првима лако се обрачунавају пчеле стражарице, које само што не траже пасоше, а због оних других висина улаза, односно лета, је таква да стршљени и друге веће медокрадице не могу да прођу.
Коле је затим поновио поступак слања и Миа се одмах нашла у кошници, у којој је на самом улазу дочекала Јелица. Њене другарице су направиле шпалир до лифта, који је требало да Миу одвезе до апартмана матице Магдалене. Све пчеле су у знак поздрава махале крилима, а Миа је, снимајући кадар за кадром, већ замишљала како ће изгледати њена репортажа. Кад су дошли до лифта, застали су, а Јелица је упитала Миу да ли би можда волела да се пешице попну до маме матице… и да успут чује занимљиве причице о животу пчела. Шта би један радознали телевизијски репортер могао да пожели више од могућности да сними како живе бића, која су проглашена да су највреднија и најкориснија од свих који уживају благодети наше планете. Јелица је Мији обезбедила специјалне папуче за пењање по саћу, тако да су могле лако да обиђу унутрашњост кошнице.
– Ово по чему милимо зове се саће, започела је Јелица своју причу као прави правцати туристички водич. Ми га правимо од воска који сами производимо и сва ова удубљења, која су правилни, како математичари кажу, шестоугаоници, служе или као јаслице у којима негујемо наше бебе, или као оставе за мед, који правимо од нектара које скупљају моје сестре са околног цвећа.
Миа није могла да поверује у оно што је видела. Све је било беспрекорно чисто, све бебе у својим креветићима су биле повијене, посебна група пчела неговатељица бринула се да буду нахрањене мајчиним млеком, које се зове и матични млеч, свуда су била истакнута упозорења да се зуји, односно говори што тише… Неке од тих соба у којима су спавале бебе имале су врата, а нека од врата су била отворена и кроз њих су се помаљале главице пчелица-девојчица и трутова-дечака. Миа им је махнула руком и кренула даље за Јелицом, која јој објаснила да је посао у кошници строго подељен. Показала јој је своје другарице које су крај њих пролазиле носећи терет – оно што су добиле од цвећа.
– Оне се зову радилице, објаснила је Јелица. Свакога дана, кад је лепо време обиђу на хиљаде цветова, иду чак неколико километара далеко од нашег стана, донесу тај слатки цветни сок, који се зове нектар, у кошницу, ту га прераде у мед, који после пакују у саће, које затим затварају бледожућкастим поклопцима.
Миа је гледала разрогаченим очима како око ње, а понекад и преко ње, хита на хиљаде радилица.
– Јелице, шта то око мене пирка? упитала је једног тренутка Миа свог водича.
– То ради наша климатизација. Матица Магдалена је одредила групу мојих другарица којима је задатак да махањем крилима омогуће вентилацију и тако расхладе кошницу, објаснила јој је пчела задужена да јој буде домаћин.
Иако су јој папуче биле умазане медом, пошто су прелазиле преко још незатвореног саћа, Миа је у стопу следила Јелицу, која јој је показала и собице пуне полена – зрнаца које њене другарице налазе у цветовима и доносе у кошницу, да би им, нарочито зими, послужио као допуна исхрани и јачању организма. Успут је чула и кратку причу о кошници, како оној коју изграђују саме пчеле, на погодним местима, у дупљама дрвећа, у стењу, у густом грању… тако и о онима које праве људи. Покушала је да запамти све те називе које је чула: подњача, наставак, рам, сатна основа, решетка, збег, поклопац… али је одустала. Сад јој је било најважније да у првој репортажи упозна гледаоце са животом пчела. Најзад су стигли до, како то кажу пчелари, рама на коме је тренутно “краљевала” матица Магдалена. Јелица јој је објаснила да је цела кошница матичин дворац, да се она са својом свитом од неколико стотина пчела стално премешта, полажући јајашца у претходно добро очишћене и спремљене ћелије и остављајући довољно хране – матичног млеча када се кроз неколико дана из јаја излегу ситне ларвице, које, добро храњене, из дана у дан јачају, и после 21 дана већ су спремне да оду у школу за младе пчеле и чим је заврше, буду запослене према распореду њихове маме матице.
Магдалена је Миу дочекала раширених пипака. Пољубила је у леви образ, понудила специјалним напитком од јутарње росе, у којој је растворен полен, и као што је ред – мед. Затим је гошћу одвела да угла једног рама, где јој је показала ТВ екран и поносно рекла:
– И ми, кад имамо времена, стално гледамо ТВ “Жир”.
Матица је затим, одговарајући пред Мијином камером на многа питања о организацији живота пчелиње заједнице, поручила свима који желе да помогну пчелама – да направе кошнице, а она ће заједно са другим матицама да усели у њих младе породице пчела које желе да се осамостале. Тада, и само тада, ће бити довољно меда за сва жива бића на земљи.
Пошто се поздравила са љубазним домаћинима и кришом, да нико не чује, позвала своју пријатљицу Јелицу на лимунаду, окренула је на свом мобилном Костин број. Кроз неколико тренутака нашла се поред Колета, са камером и неким, једва видљивим, четвртастим зрнцем.
Када су га заједно ставили под лупу, имали су шта да виде – пред њима је била тегла меда – специјално паковање за пчеле. На тегли је осим података о биљкама са којих је скупљан нектар и упозорења да се чува на хладном месту, крупним словима писала порука: “Рад и ред дарују мед!”.
