Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
Ноћ је била добро расположена. Док је полако ишла до канцеларије, где је чекао брат да јој преда дужност, она је размишљала о невероватној модној ревији којој је присуствовала приликом посете Чудној шуми. Гледала је она многе модне ревије, које се углавном приређују док она дежура, слушала је како госпође уздишу док гледају моделе хаљина, како господа хукћу док замишљају себе у скупим оделима познатих фирми, али је ово било нешто сасвим друго. Ревију је организовала телевизија “Жир” и у њој су приказане колекције најпознатијих креатора из “Чудне шуме”.
Пошто је то што је видела изгледало као бајка, била је сигурна да ће причом о модној ревији лепо успавати децу, а и она ће моћи да машта о хаљини коју је видела на кози Ковиљки. Док се поздрављала са братом, погледала га је од главе до пете и промрмљала: “Овај мој брат заиста не уме да се облачи. Баш ме брука. Стални је гост многих дворова и председничких палата… а треба видети на шта личи. И ја се појављујем на истим местима, али у друго време, па иако нисам обучена по последњој моди, мрак је и то се не види”.
Док је Дан одлазио, Ноћ је отишла пред огледало, огледала се, намрштила се и почела да грди саму себе: “Погледај се. Кудиш друге, а на шта ти личиш. Па свака се животиња у Чудној шуми боље облачи од тебе.”
Ту је Ноћ застала, погледала на сат и видела да је време за спавање њених малих пријатеља.
Е, па децо, рекла је у себи, у сну вас чека права, правцата, необична
МОДНА РЕВИЈА
Један од најбољих трубача у шуми, слон Добрило, трубљењем је дао знак за почетак невиђеног спектакла, који је директно преносила ТВ”Жир”. Гледалиште је било крцато. Сви становници Чудне шуме били су поред модне писте која је вијугала између дрвећа, од јазбине модне креаторке Лије Валерије, до ВИП ложе у којој су, како то ред налаже, били Краљ свих животиња лав Борислав, његови први сарадници медвед Момчило, вук Страхиња, мрав Радоје, петао Петко…
Све гране су биле заузете, тако да се и хор славуја са диригентом Славком морао да смести на кров Шумомобила, преко кога се вршио директан ТВ пренос. У тренутку када је водитељка Миа стала пред микрофон, одјекнула је права експлозија одушевљења. Свако се огласио на свој начин. Неко цвркутањем, што је значило да је имао музичко образовање, неко цвиљењем, неко гроктањем, било је ту и грактања и гакања, куцкања кљуновима о стабло, крекетања, мекетања, њакања, лајања… да би све престало, када је лав Борислав званично рикнуо и дао знак за почетак ревије.
Миа, за чији је стајлинг био задужен гавран Гаша, са до тада невиђеном фризуром коју је по Гашином упутству креирала рода Пенелопа, у уникатној хаљиници од паучине коју је данима плео паук Софроније, са огрлицом од седефа који су жапцу Крекетку лично поклониле речне шкољке из једне од река у којима се он одмарао од своје баре, поздравила је прво присутне, па онда гледаоце крај малих екрана и најавила представљање разних колекција познатих шумских креаторки.
Супруга мрава Радоја, Радојка, неприкосновени ауторитет за моду стонога, бубамара, комараца, зрикаваца и осталих најмањих становника заједничке им шуме, приказала је модну обућу за њене пулене. Манекенка, стонога Гога са сто чизмица на својим ногицама, ходала је по трави, уз стабло, по листовима дрвећа… и при томе лансирала Гогин патент – падобран за највеће висине, који обезбеђује потпуно безопасно спуштање, то јест падање приликом сваког оклизнућа.
Следила је колекција веверице Верице намењена скупљачима ораха – у питању су торбе са крилима које помажу веверицама при скакању са дрвета на дрво и специјални заштитници за чување репова од повреда. Гледаоце је оставила без речи и уникатним огрлицама од ораха и лешника. Сви су били као опчињени. Сви модни детаљи су били ту, на дохват руке. Ништа није требало да се увози, једино је требало бити у контакту са природом.
Када је хор славуја запевао о љубави између медведа Момчила и медведице Персиде, појавила се лично и она, у прелепој оригиналној бунди, којом је и освојила свог збуњеног Момчила. Тачно је да се појавио мали проблем, јер је Миа морала да напомене да се овако квалитетне бунде добијају само рођењем, да су прелепе, али да су лети право мучење за власника.
Било је ту још десетак креатора, али крај је припао звезди шумске моде, лији Валерији. Све је на њој било као да је дошла из Париза. Сви су се питали где је у ово садашње време нашла свилене бубе, да јој произведу и испоруче свилу врхунског квалитета. Свилена хаљина и ешарпа од сопственог репа пребаченог преко леђа очарали све, па и лавицу Славицу, која је одмах рекла супругу: “Бориславе, хоћу ову креацију!” Краљ се насмејао и одговорио: “Што се тиче хаљине, Валерија ће нам је дати на поклон, али мораћеш да употребиш свој реп, а познато је да он не личи на ешарпу.”
Док је пропланцима и шумарцима одјекивао пљесак задовољних гледалаца, на екрану се видела Миа поред славуја Славка и његовог хора ближих и даљих рођака, са солистом косом и солисткињом шевом, који су певали завршни сонг ревије:
И ми знамо шта је мода,
без обзира ког смо рода.
Мода нису лаж и глума,
мода нису бес и хир,
зато шумску моду прати
ваша ТВ, то јест “Жир”!
