Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
Ноћ је, као и обично, стигла задихана, и одмах, са врата, док је Дан облачио зимску јакну, рекла му да је имала узбудљив сусрет у Чудној шуми, да се тамо пуцало, да је задивљена како су сви њени пријатељи, почев од Мие и Колета, уредника и водитеља ТВ Жир, па до Лептирка Немирка и врапца Теодора реаговали…
Радознали Дан је забринуто питао кога је то срела и шта се све десило у тој шуми која личи на прашуму? Сестра се загонетно насмешила и одговорила му, да се, док је она просипала мрак, у шуми појавиo
НЕЗВАНИ ГОСТ
и да ће она деци испричати шта се све десило и њој и њеним пријатељима.
Дан је морао на посао, али је као и обично, када би хтео да чује како његова сестра успављује децу, укључио таблет, ставио слушалице у уши и стрпљиво чекао причу за то вече.
Дошла сам у посету Чудној шуми и пошто сам преко ТВ Жир поздравила све њене становнике уживала сам у прелепој расвети о којој су бринули вредни свици – започела је Ноћ да описује оно што јој се десило.
Чувени виолиниста цврчак Цврле, који већ има и уметничко име Цврлини, користио је сваки тренутак да се што боље припреми за наступе у највећим светским концертним дворанама.
Мрав Радоје, као и увек, радио је прековремено, јер је требало обезбедити довољно хране за зимске дане, при чему је морао да узме у обзир и безбрижног Цврлета, који ће га сигурно, као и увек, молити за помоћ.
Звуци виолине су чинили да ноћни мир и тишина буду заиста чаробни. И ко зна колико би то трајало, да се у једном тренутку није чуло прво брујање, а затим и звук мотора који је постајао све јачи и јачи. Цврле је био збуњен. Прво је помислио да изнад шуме лети неки бомбардер, а онда је поверовао да је у питању трактор гусеничар.
На почетку главне авеније “Булевар храстова” појавила су се прво јака светла, а онда моћни ПАЈЕРО, који је грабио према свом циљу.
Иако је бука била више него јака, новопостављени полицајац Лаки уживао је у сну у коме је хватао лопове, лав Борислав је краљевски хркао, а папагај Чеда је сањао нови број својих новина “Шумске тајне”.
Гавран Гаша, који је патио од несанице, први је приметио незваног госта. Одлучио је да прво провери ко то под заштитом мрака, кришом долази у шуму. Долетео је у близину ЏАМБО ЏИПА, баш у тренутку када је незнанац отварао врата.
Гаша је у себи гракнуо:
О-хо. Па ово је ловокрадица! На кога ли се од мојих пријатеља намерачио? Морам да дам знак за узбуну, али како? Ноћ је, ТВ Жир емитује само музичке спотове за заљубљене, сви спавају… Морам што пре да нађем Косту или Миу…
Тајанствени посетилац није крио своје намере. У руци му је била пушка са снајперским нишаном, а око врата му је висио двоглед… Пажљиво је гледао на све стране, трудећи се да открије неког од становника шуме.
У даљини је угледао поклонике јутарње гимнастике како још по мраку, испред својих станова, према препоруци Маца Јаце, изводе чучњеве и склекове.
Шумски уљез се прихватио двогледа:
Ово је заиста прави рај за ловца. Не знам само од кога да почнем…
Миа и Коста су управо најављивали Јутарњи програм ТВ канала ЖИР, када је у студио улетео Гавран Гаша, који је почео да муца:
Пушка… Снајпер… Велики џип… Ловац… Коле, јави свима да се сакрију…
Миа је разумела о чему се ради и одмах реаговала:
Драги гледаоци, у нашу шуму дошао је незвани гост. Носи пушку и двоглед, осматра на све стране, сигурни смо да нема часне намере. Останите у својим становима, закључајте врата и пратите програм ТВ ЖИР.
Коста је отишао до лава Борислава да организују одбрану…
Позивамо све наше гледаоце којима не прети опасност, да покушају да га спрече да yпотреби пушку…
У стану Лептирка Немирка, газда који је гледао ТВ, на Мијине речи je одмах устао и кренуо мрмљајући:
Не звао се ја Лептирко Немирко ако са мојим другарима не средим тог… ух, немам речи колико сам љут…
У гнезду врапца Теодора, реакција је била још жешћа:
Не звао се ја Теодор, ако са мојом браћом, што од тетака, што од стричева и ујака, не уништим тог бедника…
У кошници пчелице Јелице, после Мијиног позива, она је стала пред огледало, нашминкала се, узела ташницу на којој пише “Мој отров”, и излетела довикујући целом комшилуку:
Не звала се ја пчелица Јелица, ако рој моје маме матице Магдалене не протера ту ништарију из наше шуме…
Двоглед незваног уљеза открио је слона Добрила како уз помоћ зеке Леке превози робу до свог дисконта, затим медведа Момчила како вежба и јелена Јеленка како тренира скок у даљ.
Пред њим су били трофеји које је одавно чекао и зато је брзо морао да пронађе место одакле ће пуцати…
У тренутку када је на нишану имао медведа Момчила напали су га лептири, тако да му је први покушај пропао.
Док је покушавао да отера лептире, појавило се јато врабаца које се устремило на ловца, уз цвркут који је потпуно збунио ловокрадицу, тако да више није могао да нишани, већ је пуцао насумице…
Затим је шумом одјекнуо јаук. Уљеза је нешто жацнуло по образу, а онда је осетио и убод у шаку која је држала пушку. Док му је рој пчела зујао око лица, пчелица Јелица је разговарала мобилним телефоном:
Мама Магдалена, он више не зна где пуца. Спасле смо нашег најбољег купца меда, медведа Момчила… Сад крећемо у нови напад…
Шумом су одјекивали јауци преплашеног ловца:
Упомоћ! Упомоћ! Мене нападају, боду, има их на хиљаде… Упомоћ! И пушку су ми отели! Вратите ми пушку!
Ловац, опкољен врапцима и лептирима, са ројем пчела на глави, кренуо је да бежи ка џипу, улетео је у њега, упалио мотор, и кренуо да вози, ударајући у дрвеће… док је шумом одјекивала песма:
Нико од нас није овца, да се боји страшног ловца,
залуд пушка, капут кожни, кад смо сви овако сложни,
свог моторног коња прежи и из наше шуме бежи,
свог моторног коња прежи и из наше шуме бежи!
