Прича за 39. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ

Ноћ је на време стигла у свој командни центар, одакле је давала упутства звездама да ли да сијају или падају, одакле је месец сакривала сенком да би био лепши, одакле је слала снове девојчицама и дечацима… Пошто је склонила са стола прљаве тањире, кашике и виљушке, које је оставио њен брат Дан, одмахнула је само руком и узела да прочита новине.

– Види, види, колико само игрица има, чекај, чекај, па ови силни филмови на разним ТВ каналима, серије, квизови… ту и тамо понека књига… па добро, кад се све то узме у обзир, кад се школарцима додају часови у школи, питам се када се моји малени пријатељи одмарају… Зато морам да се потрудим да их брзо успавам, да снови буду лепи, да одмарају… зато их често водим у Чудну шуму, тамо их очекују њихови проверени пријатељи, домаће и оне дивље, али у бајкама питоме животиње, које су одлучиле да живе заједно, да се не нападају, да помажу једна другој, да се друже са децом, да им, ако је потребно, помажу у школи… Они које нисам успављивала пре неколико месеци сигурно се питају ко су Миа и Коле, каква је то телевизија “Жир”, како је сазидана зграда телевизије, одакле опрема…? Мој одговор је само смешак и позив неверним Томама да постану компјутерски зналци, да буду господари виртуелне стварности… Компјутери машту претварају у стварност. Тако су Миа и Коле на позив групе животиња које су решиле да живе животом људи, отворили, изградили и опремили ТВ “Жир” у Чудној шуми, тако да се сада свакодневно непрекидно гледа ТВ програм у становима, то јест јазбинама, брлозима, пећинама, шупљинама у дрвећу, гнездима, кошницама, кокошарницима, стајама, мишјим рупама, барама… Него, да погледам ТВ програм и потражим ТВ “Жир”. Баш ме интересује докле је стигла експедиција и шта је са Колумбом… Охо, ево најаве за епизоду


НОВА ЧУДНА ШУМА


 Kitovi

Чланови експедиције су били веома узбуђени. Мали Колумбо је у почетку био веома уплашен, али када се са мравом Радојем попео на Добрилова леђа, раширио је своје окице од изненађења. Када је у једном тренутку са пропланка на висоравни угледао право шумско море, чинило му се да сања. Почео је да дозива маму, али све је било узалуд. Иако су и гавран Гаша и детлић Куцкало претражили велики део шуме, летећи од дрвета до дрвета, није било ни трага од Колумбових родитеља. Лисац Харалампије, звани Прљави Хари, и јарац Тома Белобради били су заиста упорни, али без успеха. Слон Добрило је био уверен да су Колумбове родитеље ухватили и одвели у неки од зоолошких вртова и зато је предложио да малишана поведу са собом и да га по повратку сместе код Момчила и Персиде. Вођа експедиције, мрав Радоје, скајпом је позвао Чудну шуму и кад је краља Борислава и медведа Момчила упознао са предлогом, сви су се једногласно сложили, медведица Персида направила је торту од крушака и тако је Колумбо пре повратка добио нову маму и новог тату.

Када су му рекли да га они очекују, он је два-три пута преврнуо очима и проговорио:

– А са ким ћу да се играм. Да ли ћу имати браћу или сестре?

Радоје му је одговорио да га нестрпљиво очекују два слатка мечета, Матко и Митко, а он је пљеснуо шапицама по леђима Добрила и рекао му:

– Чика слоне, сада када знам каква ме судбина очекује, хоћу да се прославим заједно са вама. Ако сте ми дали име Колумбо, онда је ред да нешто и откријемо!

Сви су били нестрпљиви да сазнају шта је иза велике мрачне шуме у којој се родио њихов Колумбо. Слон Добрило је као прави дрвосеча ломио стабла, вадио корење из земље и крчио пут, док су остали склањали сломљено грање и држали правац. Прошло је неколико дана, у редовним емисијама ТВ “Жир” сликом и речју праћено је путовање мрава Радоја и дружине, да би једног тренутка било најављено да је експедиција у близини обале неког мора или океана.

Било је подне када се слон Добрило са Радојем на челу, то јест глави, у пратњи свих осталих, нашао на обали „велике воде”.

– Ја ћу заиста бити прави Колумбо”, узвикнуо је мали медведић док је мрав Радоје покушавао да на мапи у свом мобилном одреди где се налазе.

– Добрило, изгледа да морамо да се вратимо.

– Ти и пливање нисте у љубави, а и улазак у море може да Те подсети на оно спасавање из баре. Овде нам ни трајект не би помогао! рекао је мрав и наставио:

– Али ово је шанса коју не смемо да пропустимо. На другој страни ове воде, која је или море или океан, можда је нека нова цивилизација, можда су тамо неке нове животињске врсте… Додај ми мој мрављи лап топ, знам кога ћу да потражим. Овде само они могу да нам помогну!

– Који они? упитао је муцајући згранути Добрило.

– Чекај, видећеш! био је тајанствен Радоје.

Вепар Пантелија је искористио прилику да се окупа, иако није имао каљугу на располагању:

– Радоје, па ово је море. Никада се досада нисам купао у сланој води!

Гавран Гаша и детлић Куцкало су са страхом посматрали непрегледну водену површину, а Тома Белобради и лисац Харалампије су прво пливали, а онда заспали на плажи. Добрило је био забринут и већ је себи пребацивао што годинама није држао дијету, када се море пред њим узбуркало и из воде се појавила глава прво једног, па другог огромног кита.

– Ехеј, ко је овде Радоје? упитао је један од њих.

Када се вођа експедиције јавио, следило је упознавање. Два брата, кит Мита и кит Буца су објаснили да су их преко фејсбука позвали њихови пријатељи Миа и Коле из ТВ “Жир” и да су они преузели обавезу да превезу екеспедицију на другу обалу океана, који је можда море. У том моменту промолило је своје паметне главице и неколико делфина, од којих је један рекао да су им златне рибице Цица, Цуца и Цеца послале мејл и замолиле за помоћ. Радоје је погледао у Добрила, Добрило је погледао у Радоја, Гаша је мобилним послао кратку поруку Мији и Колету: “идемо даље!” а онда је уследило укрцавање које је мајмун Ђоле неуморно снимао. Каква је то слика била. На киту Мити стоји Добрило, на Добрилу мече Колумбо, на Колумбу командант Радоје… на млађем Буци сви остали… испред, са стране и позади делфини – слика је заиста била за историју.

Све је протекло у најбољем реду. Док су китови са својим путницима и њихови пратиоци грабили према другој обали мора, које је можда било океан, мрав Радоје је говорио себи:

– Бићу најпознатији мрав у мрављој историји. Моја слика ће красити сваки мравињак. Радоје, добићеш највишу мрављу пензију, а о ордењу нећу ни да говорим!

Било је рано поподне када је “Кит експрес” допливао до обале у чијој се залеђини примећивала густа шума. После искрцавања и срдачног поздрава са новим пријатељима, китовима Митом и Буцом и делфинима, експедиција је кренула даље. На улазу у шуму чекало их је изненађење. Прошли су испод великог транспарента на коме је писало “Добродошли, рођаци!” и дошли до велике бине на којој су стајали домаћини. Радоје, Добрило и дружина били су збуњени… Радоје је пао у несвест, мајмун Ђоле је својој телевизији послао мејл: “Укључите скајп! Најавите чудо невиђено – директан пренос открића још једне Чудне, или боље речено Најчудније шуме”.

Гавран Гаша је са оближњег извора донео љуску ораха, пуну воде и попрскао Радоја. Овај се на трен пробудио, погледао према Добрилу, погледао према бини… и поново пао у несвест.

Јарац Тома Белобради, присталица лечења лековитим травама, пришао му је, прегледао га и објавио:

– Радоје ће се пробудити чим почне пренос нашег дочека на ТВ “Жир”.