Прича за 41. недељу 2014. године


ДАН И НОЋ


– Ово је за Тебе сестрице! рече Дан и пред Ноћ стави неколико прелепих гроздова. Ово је поклон Твоје и моје пријатељице Јесени. Каже да је берба већ почела и да ће у многим виноградима трајати и дан и ноћ.

– Лепо, лепо, богами! одговорила је Ноћ и наставила: Добро је да си ми рекао, да дам налог месецу да не одјури као без главе, већ да се задржи изнад берача, да не остану необрани чокоти. А и Ти би, Дане, могао да подсетиш школарце да се захвале јесени на њеним даровима!

Док је Дан одлазио, његова сестра је прионула на посао. Укључила је свој Лаптоп и прво проверила пошту. Била је запањена бројем порука које су се стално учитавале. Садржај свих порука био је такорећи исти: Кад ће да се врате? Да ли постоји снимак преласка океана уз помоћ китова? Хоће ли неко од чланова експедиције остати у новооткривеној Чудној шуми? Ко је њихов краљ џунгле? Бориславе, одликуј Радоја! 

Било је ту и разних предлога да, рецимо, експедиција буде свечано дочекана, да мали Колумбо постане маскота, да китови Мита и Буца буду осигурани од китоловаца у Осигуравајућем гнезду познатог стручњака ноја Нолета… 

– Па добро, можда ће у првом тренутку одлучивање чланова експедиције, да се врате или да остану још неколико дана, бити толико узбудљиво, да од сна нема ни говора, али кад се спавалице уживе да су и они авантуристи, сањаће чак и оно што се сигурно неће десити! 

Ту је Ноћ мало застала, укључила ТВ “Жир” и нашла се усред директног преноса са растанка домаћина и наших истраживача. Било је очигледно шта је одлучено и зато је било природно да се мали пријатељи тетка Ноћи успавају причом која се зове


ПОВРАТАК


 Povratak

Експедиција коју је предводио мрав Радоје припремала се да крене назад, да после невероватног открића Земље сличних бића као у Чудној шуми, објаве свету да постоје животиње које су као јаје јајету сличне и Добрилу, и Пантелији, и Томи Белобрадом и Харалампију…, али су потпуно супротне величине. Иако је директан пренос ТВ “Жир”, који је уз надмајмунске напоре остварио Ђоле, показао целом свету бројне становнике ове Најчудније шуме, требало је обезбедити још доказа.

Зато се познати камерман прихватио и фотоапарата. Испред објектива су стали прво Добрило и мора се признати, брат од неке далеке тетке, слончић Добрица. Затим су се сликали Радоје и Раденко, Тома и Томица, Пантелија и Пантица… и тако редом, да би затим, у пуном сјају својих огромних ципела са штиклама, испред Ђолета стала огромна стонога, обучена по последњој париској моди за пуније особе, затим цврчак Зврле са виолином која је била већа од чувеног Шумомобила…

Сликање је трајало и трајало, јер су сви желели да се својим рођацима у Чудној шуми представе на најбољи начин. Вођа експедиције мрав Радоје и његов огромни брат од неке врло далеке тетке, потписали су споразум о трајној сарадњи и помагању. Тако је, например, Радоје, уз сагласност Мие и Косте добијену мејлом, обећао отварање ТВ “Жир 2”, изградњу великог пчелињака уз помоћ медведа Момчила и матице Магдалене…

Као што је то ред и обичај, вођа експедиције одржао је опроштајни говор:

– Господо и пријатељи, велика, и да додам огромна, и мала, и да додам сасвим малецна браћо и сестре, хвала вам на срдачном гостопримству, о чему ћемо обавестити васцели свет. Позивам вас да нам узвратите посету, али молим мог брата Великог Раденка да не доводи Великог цврчка Зврлета, јер ако се удружи са мојим пријатељем малим цврчком Цврлетом, неће им бити довољне залихе свих мрава у мојој земљи. А сад кренимо ка обали Велике воде где нас чекају Мита и Буца, китопревозници без мане и страха!

После још два-три обраћања разних званичника експедиција је испраћена громким аплаузом, а кад се приближила обали, мрав Радоје је направио распоред. Кад се сетио како му је било на китовим леђима приликом доласка, Добрило је одједном убледео и шапнуо Радоју:

– Пријатељу, а шта мислиш да ја останем овде као наш амбасадор?

Радоје га је погледао испод густих обрва и одговорио:

– Ти знаш како се постављају дипломатски представници, а помисли шта би тек рекла твоја слоница Добрила? Него пењи се на Буцу и надај се да успут нећемо наићи на неку буру или олују!”

Тог тренутка на обали је дошло до неког комешања. Делфини, који су пратили Буцу и Миту, и који су после извиђања одређивали правац тако да се избегну велики таласи, дали су знак да се још не креће. Велика група њихових домаћина дотрчала је до места укрцавања носећи некакве пакете.

– Охо, већ се облизивао лисац Харалампије, звани Прљави Хари. Ово мора да су сендвичи за пут, мада не бих имао ништа против да имам и неке новине, рецимо “Шумску тајну” нашег папагаја Чеде!

Пакети су брзо били одмотани, а огромни мрав Раденко је сваком члану експедиције уручио по појас за спасавање. Јасно је као дан, да је његов припао нашем Добрилу. Изненађење је било потпуно. Мајмун Ђоле је узалудно покушавао да се директно укључи у програм ТВ “Жир”, али је на траси било пуно сметњи. Пошто су сви навукли појасеве, још једном су се захвалили пријатељима, који су им можда били далеки рођаци, и експедиција је могла да крене.

Радоје је пребројао путнике… неко је недостајао. Пошто их је прозивао по списку који је понео из Чудне шуме, чинило се да је све у реду, док Тома Белобради није узвикнуо “Нема Колумба!”. И заиста од малог медведића, кога су при доласку нашли у шуми и повели са собом, није било ни трага ни гласа. Лисац Харалампије и јарац Тома су баш били заволели малог Колумба и зато су одмах скочили са Мите и кренули да га траже. Како да изађу медведу Момчилу на очи, пошто је он већ био решио да га усвоји? Претражили су добар део шуме, док га нису нашли како се игра са својим рођаком, минијатурним мечетом, који је Колумбу личио на праву дечју играчку.

Пошто су га изгрдили, Колумбо је обећао да се то неће више поновити и убрзо су сви били на својим местима. Вођа делфина, мудри и паметни Аристотелус, Мијин пријатељ са “Фејса”, дао је знак за покрет и својој пријатељици послао твит: “Све што делфин ради, све то чини плански, најбољи је бизнис прекоокеански!”

Земаљско-морска експедиција се успешно враћала кући. Све је било као из бајке. Китови су грабили по површини мора, које је сигурно било океан, неки од путника су се чак и сунчали, када је, у једном тренутку, до свог вође дотрчао, то јест допливао делфин извиђач Сократес млађи:

– Испред нас је јато опасних ајкула. Ако виде да китови носе терет, напашће их, док им путници не попадају у воду!

Делфини су се збили уз китове спремни да се боре до последњег пераја, Буца и Мита су слали СОС поруке својим рођацима широм света, Ђоле је покушавао да успостави везу са својом телевизијом… Мејлови су летели на све стране.

– Ех, да ми је да станем са све четири на мајчицу земљу и да само размахнем сурлом, вајкао се Добрило.

Мрав Радоје имао је мале залихе мравље киселине, Тома Белобради оштрио је рогове, вепар Пантелија је био веома забринут:

– Па ја сам најукуснији залогај овде, бар да се нисам окупао, можда би се ајкуле уплашиле!

Гавран Гаша и детлић Куцкало су једини имали неке шансе, али су се договорили да храбро, до задњег гаврана, односно детлића, кљуцањем насилника помогну пријатељима… Буца и Мита су пливали све спорије, да би стали када су пред собом угледали бројна пераја ајкула, која су се беласала на јесењем сунцу. Битка само што није почела. А онда, онда се десило нешто необично. Из воде је изронила предводница свих ајкула, која је делфинима, китовима и нашим путницима махнула перајем и рекла:

– Знам ко сте, знам шта сте и како ме је обавестила Миа, уредница ТВ “Жир”, да сте надмашили и Магелана и Васка де Гаму и Марка Пола, решила сам да јој испуним молбу и да вам са мојим ансамблом одиграм чувени балет “Плес ајкула”, којим смо и ми, као и многи од вас, престале да будемо месождери. Уосталом, од идуће недеље Миа и Коста уводе емисију “Ајкула Јула кува за вас”, коју ћу лично уређивати и водити!

Док се пред збуњеним делфинима, китовима и нашим путницима одигравао ајкулски спектакл, мајмун Ђоле је укуцавао поруку својим уредницима:

– Хвала што сте нас спасли. Уместо да нас поједу играју нам балет. Очекујемо велики дочек!

Оно што се даље дешавало било је као по сценарију. Кад су у пратњи и ајкула и делфина, који су се повремено гледали испод ока, стигли до обале, захвалили су се прво Буци и Мити, затим безопасној и опасној пратњи, а онда кренули кући певајући.