1929-2015
Тренерским послом почео је да се бави почетком педесетих двадесетог века, у време када је завршавао играчку каријеру. Све до 1966. године, радио је као тренер мушких и женских селекција у београдском Радничком, а од 1960. године, постаје професионални тренер у КСЈ. У следеће две деценије с великим успехом, у неколико наврата, водио је мушку кошаркашку репрезентацију Југославије до најдрагоценијих трофеја.
Упоредо с радом у репрезентацији, Ранко Жеравица је пресудно утицао на велики „бум” Партизана, почетком седамдесетих, када је одабрао тим предвођен Драженом Далипагићем и Драганом Кићановићем. Био је тренер “плавих” на три Олимпијаде, три Светска првенства и три Европска првенства.
Остаће запамћен као тренер који је на просторима бивше Југославије успешно комбиновао америчку и руску школу кошарке.
У току 1979. и 1980. године успешно је предводио репрезентацију Аргентине.
Поводом 75-те годишњице оснивања ФИБЕ (18. јуна 1932), објављен је други списак од 20 нових чланова Куће славних у Алкобендасу у Шпанији. На овом списку налази се и наш прослављени тренер Ранко Жеравица.
У богатој тренерско-педагошкој каријери тренирао је 11 клубова из неколико земаља. Са репрезентацијом Југославије освојио је прву златну медаљу у историји наше кошарке на Светском првенству у Љубљани 1970. године и деценију касније злато на Олимпијским играма у Москви.
Сребрна одличја завредио је на Светском првенству у Уругвају 1967, Oлимписким играма у Мексику 1968, Европском првенству у Италији 1969. и Европском првенству у Немачкој 1971, а бронзану на Светском првенству у Колумбији 1982.