Трактат о Криваку

Пеца Петровић Марш, редовни члан

 

Шта је права? То је линија која пролази кроз две тачке и поклапа се са најкраћим растојањем између њих!

Шта је крива? Свака могућа линија која пролази кроз две тачке и не поклапа се са најкраћим растојањем између њих две, и под условом да није изломљена.

Свака крива има лук, тетиву и тангенту.

Крива је скуп тачака којима је досадило да буду део праве.

 У скупу речи чија је основа иста као у речи „кривак“ су и кривац, кривотворење, окривљени, укриво, искривљени, накривљени, кривина, скривио…

 Постављају се многа питања на која криваци треба да дају одговоре:

  • да ли је свако ко је обесправљен – искривљен? 
  • како се нешто што је криво исправља, како се право криви? 
  • како се хвата кривина? 
  • да ли кривак демистификује појам правога? 
  • да ли право уопште постоји, или је оно покушај да се криво исправи? 
  • да ли је лакше право накривити или криво исправити? 
  • зашто не постоји криво као што постоји право, онда би осим правника постојали и кривници? 
  • да ли кривда тријумфује увек када правда није задовољена? 
  • да ли је нешто што је право поштеније од оног што је криво? 
  • кад се неко хвали да је децу извео на прави пут, да ли постоји могућност да залутају и крену кривим путем? 
  • да ли је криви пут увек дужи од правог пута? 
  • какав је то кривудав пут? 
  • којим се путем стиже до врха – кривим или правим? 
  • ако грешка може да се исправља, да ли оно што је исправно може да се искриви? 
  • ако је за све крива политика, шта је онда у животу право?

Прави политичар је онај који никада није био крив.

Да ли је прав и некрив исто, односно да ли је неправ и крив исто?

Да ли осим криве Дрине постоји крива Морава, крива Сава…?

Ако неко накриви капу, да ли може да је исправи?

Да ли је за садашњост увек крива прошлост?

Многе речи које за основу имају део „крив“ имају различита значења и често доводе у недоумицу оне који их употребљавају:

  • крив си ако претичеш у кривини
  • боље пролазиш ако хваташ кривину.

Кривак се често погрешно употребљава, а некад и злоупотребљава.

Кривак је омиљена реч у свакодневном говору, понекад голица машту, мада је наивна и потпуно безопасна и често служи као поштапалица у свакодневном говору и лек је за оне којима је језик псовачки:

„Иди у кривак“, „Опет сам у криваку“, „Не свирај криваку“, „ Боли ме кривак“..

Кривак је имао улогу у разним ситуацијама, револуцијама и контрареволуцијама, био је, рецимо:

  • крива мочуга којом је наш предак, нешто паметнији мајмун од ових садашњих, ишао у лов на крупну и ситну дивљач
  • сечиво гиљотине која је спречила рани комунизам
  • сабља димискијa у турско доба која је била дневна алатка за одсецање глава
  • криви колац за хумано набијање непослушне раје
  • бумеранг за обрачун са домаћим кенгурима скакачима у политичком зоолошком врту
  • опсесија свих који до оргазма и назад гледају ТВ серије типа „Секс и град“.

У нашем случају КРИВАК је сигурна кућа од политике, некултуре, незнања, медија, душевне празнине, дневних чемера, људског јада и многих беда које се свакодневно сваљују на поштоваоце симбола корисног трошења времена и ниподаштаваоце таштине, сујете и зависти.

И на крају зашто КРИВАК у свету сви цене и воле, одговор је зато што је то ударац који користи Ноле.

Свакоме на очи пада мркли мрак кад му Ноле упути свој српски кривак.

Сада се већ зна, не то није шала, српски кривак је крив за поразе Роџера и Шпанца Надала.