Песме за трећу недељу 2013.

14. СТРАШНА ЖУРКА
Понедељак, 14.1.2013.


Каква је то била журка,
баш је могло да се ђуска,
„Најлепша сам“ – рече ћурка,
„После мене“ – врисну гуска!
„Жур ће бити врло буран“ –
огласи се кратко ћуран.
„Шта вам све те свађе значе?“ –
чу се глас из мрачног ћошка.
„Сме ли да се кокодаче?“ –
упита их све кокошка.
„Страшно, страшно, само приче,
зна ли ко од вас да шиче?
Тај гусану нек’ се јави,
на журци ће ред да прави!“
„Не бих ником сад сметао,
нисам гусан већ петао
не умем к’о он да шичем,
али знам да кукуричем!“

15. МУКА
Уторак, 15.1.2013.

Мучиш муку, мука Тебе мучи,
носите се цео да до подне,
знаш да мораш, ал’ Ти се не учи,
стално тражиш изговоре згодне.

Зашто хучеш, чему халабука,
окрен’ бригу море на весеље,
зар је таква Твоја грдна мука,
да Те стално баш као млин меље.

Што се једном не открије мука,
због које се диже халабука?
То је зато да не пукне брука,
како нашег друга измучи наука!

16. ИМЕНА
Среда, 16.1.2013.

Гордана је горда,
Јордан глуми лорда,
Милица је мила,
добра је Добрила.
Зоран – увек оран,
Раде – неуморан.
Звонко звоном звони,
а Сузана зна се –
она сузе рони,
Драган јесте драг,
а Благоје благ,
Владан господари,
Жарко пали – жари,
Радисав све ради,
Градимир мир гради,
Десанка се санка,
рано рани Ранка,
Ненад се не нада,
у послу је Рада.

И за Твоје име
разлози су јачи,

провери са неким
шта ли оно значи!

  17. ПЕСМА О ДРУГУ МРАЗУ
Четвртак, 17.1.2013.

Промолиш нос а он Те, онако другарски, „штип”,
ноге се клизају, не би да скачеш, ал’ ипак „ђип”,
помоћи нема, падаш к’о дулек, па опет „рип”,
кривац је, зна се, један незгодан „тип”.

Када се кући некако вратиш,
свака Ти модрица врло је тазе,
седаш за сто и типу пишеш:
„Хвала Ти на лепом пријему, Мразе!”

А он се напољу потајно смешка
и стеже намерно јаче, још јаче…
Какав је то другар све деце,
када се због њега мора да плаче…

 

 

 

18. ПРИЗНАЊЕ
Петак, 18.1.2013.

Ја се зовем Веверица,
другари ми пуно значе,
све их хвата неверица,
када виде и измере,
колико им другар скаче.

Увек ми се игра, цупка,
док се Теби жвоцка, зврцка,
признај да сам лепа. љупка,
тачно је да имам ману –
стално ми се нешто крцка.

Волим орах, волим лешник,
да л’ си нешто крцк’о слађе,
због њих сам и лопов – грешник,
који их само крађом нађе!

19. ПАО ЈЕ СНЕГ
Субота, 19.1.2013. 

У цик једне зимске зоре
поглед’о сам кроз прозоре,
око куће бело све је,
снег још пада, само веје…

У ту исту зимску зору
и мој друг је на прозору,
кроз стакло се види носић,
имаћемо један послић.

Обојицу нас бриге тиште,
знамо да ће бити тешко,
ми морамо у двориште,
треба да се прави Снешко.

Зато се од мама иште:
„Пустите нас у двориште!
“Ако Ти се мама смешка,
биће нешто од тог Снешка!

19. ЖАПЦИ ВРАПЦИ
Недеља, 20.1.2013.

Један жабац и два врапца
играли се „шапца-лапца”.

„Хеј, станите мало врапци,
баш ме боле моји папци!”

„Нећеш ваљда да заплачеш,
разлог је што много скачеш!”

„Шта се то, бре, врапци зуцка,
нема мрва да се кљуцка!
За другаре жабац чува
неколико лепих мува!”

„Баш је другар овај жабац” –
своме другу рече врабац,
„увек кад смо близу воде,
биће чуван он од роде!

Сви у бари жапци знају,
да кад врапци дижу грају,
да тад роде с неба слећу,
па престају да крекећу.