Весна Црњански, доктор економских наука

Рођена сам у Београду, 13.фебруара 1967.године, у грађанској породици, која је припадала некадашњем средњем сталежу.

Мој отац, Слободан, рођен је у Београду, а деда и прадеда у Српском Итебеју (Банат). Потомак сам књижевника Милоша Црњанског. Породична слава: Свети Јован Крститељ. Српску историју и књижевност сам заволела и упознала, као и љубав према драмској и ликовној уметности од свог оца који ме је водио по музејима и препричавао ми истoријске књиге. Такође ме је отац усмерио на читање психолошке литературе, те сам још у средњој школи као и током студија прочитала дела: Јунга, Фројда, Фрома.

Моја мајка је родом из Славковице, код планине Рајац. Мој деда по мајци, био је врсни столар. Дуго смо се моја млађа сестра и ја играле на вајату који је деда својим вештим рукама тако лепо изрезбарио. Испред вајата је било грожђе и сећам се када бака оде у варошицу (центар села) сека и ја смо се криле међу лишћем винове лозе која је грлила вајат целокупним својим богатством рашљика и ластара.

Љубав према природи, према селу и његовим житељима, као и према животињама задобила сам од баке. Једва смо чекале сестра и ја, школски распуст и долазак на село код баке. Трчале смо сеоским путевима, уживале у зрацима сунца који су се пробилајли кроз крошње дрвећа и такмичиле се ко ће пре стићи до бакине куће у Весићима. Посебно смо биле срећне када се приближимо бакиној кући и осетимо мирис свеже печеног хлеба из фуруне. Од баке сам научила да гајим поврће у башти; да сејем и одржавам поврће у башти. Сећам се долазака на косидбе на Рајцу, сеоских вашара и мириса покошене траве на ливадама, доручака испод старе крушке у дворишту и звука обраде камена у славковачком мајдану “Љута стена”.

Од студентских дана испољавала сам велику заинтересованост за: медицину, философију, теологију и уметност (иконопис). Бавила сам се аматерски глумом у разним драмским школама: Театар лево (ул.Генерала Жданова 11), у Пинкију. На трећој години Филозофског факултета покушавам да се упишем паралелно и на ФДУ. Конкурисала сам исте године када и Никола Којо. Професор Бајчетић је примао класу. Због реченице коју сам уписала уместо биографије, стављена ми је примедба да нисам довољно испоштовала комисију јер сам уместо биографије написала стих из једне Балашевићеве, песме: “Мој досије, то је рат и мир”. Публика се смејала јер то било вицкасто, али ми је проф Бајчетић, ставио примедбу да је ово Академија и да би требало да напишем своју биографију. Отуда вероватно имама отпор према писању биографије.

Током припрема за пријемни испит консултовала сам Горицу Поповић и пок. Соњу Савић. Сећам се Соњиног стана у Курсулиној. Рекла ми је да јој се свиђа како глумим, и да подсећам енергијом на њу, и да ме зато баш неће примити. Нису ме ни примили.

Касније се упознајем са сином једног мање познатог редитеља Александра Аранђеловића (радио филмове за војску, Застава филм), са којим сада имам сина, двадесетједногодишњег Јована, студента. Због његових познанстава пружа ми се могућност да поново конкуришем на ФДУ, што ја апсолутно одбијам, сматрајући да сам поптуно неправедно одбијена и да то што нисам написла, биографију није оправдање да будем одбијена. Карактер Црњанских, на делу.

Касније уписујем Богословски факултет СПЦ и, паралелно, Филозофски факултет. Дипломирала сам на Филозофском факултету, на групи за филозофију, а дипломски рад радила сам код проф. др Мирка Зуровца, у области естетике.

Кратко сам се бавила новинраством. Имам један објављен интервју са академиком Драгољубом Живојиновићем, на тему: “Мутне игре Ватикана”, објављеном у часопису: “Погледи”

Стицајем животних околности, почињем да радим са средњом школом. Завршила сам средњу медицинску школу на Звездари, општи смер, са одличним успехом.У том тренутку била сам апсолвент Филозофског факултета. Као “дипломирани филозоф” у здравственој установи, схвативши да ми позиција није срећна, уписујем студије здравственог менаџмента на приватном факултету и 2008. стичем диплому магистра економских наука.

Године, 2009. пријављујем докторску дисертацију код проф. др Невене Карановић, некадашње државне секретарке при Министарству здравља, а потом код проф. др Татјана Драгичевић Радићевић. Године 2012. стичем диплому доктора економских наука, на Факултету за пословне студије на Новом Београду, са темом: “Инструменти изградње друштвено одговорних здравствених установа Србије”.

Објављујем у међувремену три песме у збирци песама, Књижевног клуба “Милош Црњански” из Бјељине. Године 2015. објављујем још пет песама у издању Књижевног клуба “Поета” из Београда, на Конкурсру под називом “Десанки у част”.

Тренутно сам запослена у здравственој делатности на радном месту, самосталног стручног сарадника за здравље и безбедност на раду, с тенденцијом да променим радно место.

Године 2012. објавила сам монографију од националног значаја чији је издавач “Задужбина Андрејевић”, а оцену научног дела дао је професор Медицинског факултета пок. др Зоран Вукашиновић. Између осталог монографија прави аналогију између основног социјаланог модела ЕУ (друштвено одговорног пословања) са самоуправним споразумевањем (основни економски механизам и карактер југословенске привреде и друштва) и друштвеним договарањем (регулатори међуодноса државних субјаката). Монографија указује на архетип основног социјалног модела ЕУ, који је заправо утемељен на ова два основна принципа југословенског економског система и његову специфичност, јер је у науци од посебног значаја повезивање, довођење у везу оног најбољег у различитим учењима и историјским тековинама различитих друштвено- политичких и културних система.

Присуствовала сам бројним семинарима и стручним усавршавањима у области садашњег радног ангажмана.

Семинари:

• Примена прописа у области безбедности и здравља на раду, Инспекторат за рад Републике Србије, Балкански савет за одрживи развој и едукацију, 28. август 2015.
• Вештине преговарања I, Центар за кризни менаџмент и преговарање (курс) са радионицом: “Преговарање у кризним ситуацијама”, 2014.
• Учешће на Међународном Симпозијуму прве категорије, безбедности и здравља на раду у здравству, у својству предавача са темом: Друштвена одговорност, улога менаџмента и задовољство на раду, Сава Центар, Београд, од 21-23.10.2013.
• Безбедност и здравље на раду у правосудној пракси, Tehpro, Тара 2012.
• Вештине комуникације I, Центар за кризни менаџмент и преговарање (курс), 2012.
• Прописи из безбедности и здравља на раду у 2012. години, Министарство рада и управа за безбедност и здравље на раду и Центар за људске ресурсе и менаџмент, 2012.
• Процена ризика у ванредним ситуацијама и улога медија, Центар за развој људских ресурса и менаџмент и Сектор за ванреде ситуације РС, МУП-а Србије; Управа за безбедност и здравље на раду при Министартсву рада запошљавања и социјалне политике, 2012.
• Управљање ризицима безбедности и здравља на раду, Управа за безбедност и здравље на раду при Министартсву рада запошљавања и социјалне политике; Центар за анализу и управљање кризама, 2008.
• Професионални ризици здравствених радника, Медицински факултет у Крагујевцу, 2008.
• Систем безбедности и здравља на раду, Управа за безбедност и здравље на раду при Министарству рада запошљавања и социјалне политике; Институт за економску дипломатију, 2007.
• Процена и управљање ризиком са радионицом, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике; Управа за безбедност и здравље на раду, Образовни информатор, едукативна кућа за савремено пословање, Београд, 2007.

Објављени радови:

• Весна Црњански, Превазилажење традиционалне улоге жене у црквама и верским заједницама Западног Балкана, Друштвена одговорност и деконструкција улоге жена у друштву у религијским заједницама Западног Балкана, Центар за истраживање религије, БОШ, УДК 27/28-67:305-055.2(497-15)(082), оригинални научни чланак, ЦОБИСС.СР-ИД 1998233772; ИСБН 978-86-916947-0-8; Зборник радова, стр.102-119, Пећ/Peja, Косово и Метохија, 2-5.12.2013.
• Саопштење са међународног Симпозијума прве категорије, штампано у књизи сажетака, Друштвена одговорност, улога менаџмента и задовољство на раду, Европска недеља безбедности и здравља на раду, а) заштитта на раду-Здравство-Апстракти, стр.105-106; УДК 331.45/46:614(048), Безбедност и здравље на раду у здравственој делатности; ЦОБССИС.СР-ИД 202024972; ИСБН 978-86-86361-21-9, Београд 2013.
• Весна Црњански, Друштвено одговорно пословање и редизајн здравствених установа, УДК 338 (497.1), Часопис Економика, ЦОБИСС.СР-ИД26903; ИССН0350-137X; економија и организационе науке, година LVIII, VII-IX 2012, број 3, изворни научни чланак стр. 167-176, Ниш 2012.
• Весна Црњански, Друштвена одговорност и деконструкција улоге жена у друштву у религијским заједницама Западног Балкана, проблеми дискриминације жена на тржишту рада, Београдска отворена школа, Косово и Метохија, ОЕБС, Пећ, 3-5.12.2012.
• Весна Црњански, Инструменти изградње друштвено одговорних здравствених установа, докторска дисеретација, Факултет за пословне студије Београд, Мегатренд универзитет, датум одбране: 27.6.2012. године, ментор: проф. др Татјана Драгичевић-Радичевић; председник комисије проф. др Момчило Живковић и члан комисије проф. др Божидар Ставрић, стр.266, Београд 2012.
• Весна Црњански, Људски потенцијал и друштвена одговорност у здравственим установама Србије, монографија, Задужбина Андрејевић, Београд, ЦОБИСС.СР-ИД 194825484; ИССН 1450-801X; 321; ИСБН 978-86-525-0088-8 оцена научног дела: проф. др sci. мед. Зоран Вукашиновић. Рецензенти: проф. др Миливоје Павловић и проф. др Гордана Комазец, стр.79, Београд 2012.
• Весна Црњански, Процена ризика, Mobbing као чинилац ризика у радној околини, Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду, УДК 331.4 (082), менаџмент и сигурност; ЦОБИСС.СР-ИД 237054471; ИСБН 978-86-84853-47-1. Зборник радова стр. 309-313, Копаоник 2009.
• Весна Црњански, Емоционална интелигенција у функцији ефикаснијег управљања здравственим установама, магистарска теза, Факултет за менаџмент Зајечар, Универзитет Мегатренд, датум одбране: 6.9.2008. године, ментор: проф. др Момчило Живковић; председник комисије проф. др Божидар Ставрић и члан комисије проф. др Драган Михајловић, стр.101, Зајечар 2008.