Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Желим годишњи одмор, желим да са тобом одем у Париз, желим да са другарицама одем на јутарњу кафу… ја заиста имам пуно жеља, али сем Тебе нема ко да ми их испуни, говорила је Ноћ свом брату Дану док је овај уписивао обавезе које је морао да испуни до следећег сусрета са сестром.
– У праву си, секо, али мени помоћи нема. Колико се сећам, Ти си спомињала неке златне рибице и њихову спремност да испуњавају жеље. Могла би да их упиташ да ли могу да им се јавим телефоном, или мејлом… Вероватно су оне запослене само у оној Твојој Чудној шуми, тако да ће и моје и Твоје жеље остати неостварене, добацио јој је Дан док је одлазио на следеће радно место.
Ноћ је после његових речи почела да машта, шта би све пожелела од златних рибица, чинило јој се да јој све жеље испуњавају, али када би отворила очи, све је било исто као и раније. У једном тренутку сетила се да је ТВ “Жир” најавила шоу златних рибица и зато је одмах помислила да ће садржај емисије бити интересантан за њене и мамине и татине мезимце. Пошто су догодовштине становника Чудне шуме брзо успављивале не само децу, већ и старије, одлучила је да оно што види на екрану – препричава, и зато је и дала наслов:
ЖЕЉЕ ГЛЕДАЛАЦА
ТВ “Жир” је данима најављивала нову емисију у којој ће три златне рибице, Цица, Цеца и Цуца, испуњавати жеље гледалаца. О томе се причало у породицама, у шумским кафићима, новине папагаја Чеде “Шумске тајне” отвориле су посебну рубрику “Жеље читалаца” у којој су читаоци најављивали шта би могли да пожеле од оних, чију су моћ видели у директном преносу повратка експедиције мрава Радоја.
Сви су спремно очекивали гостовање тих, могло би се слободно рећи, мађионичарки, свако је имао свој списак, сви су тренирали позивање телевизије преко СКАЈПА, многи су крили од пријатеља своје жеље, плашећи се да им идеје не буду украдене…
Најзад је дошао и тај дан. Или, боље речено, вече. Сви су били у својим становима, удобно смештени у фотељама, са списковима жеља у рукама, то јест шапама, крилима, или како је већ коме природа одредила. Шумске стазе и богази били су пусти, у дворишту бака Розалије и деда Саватија није било никога, чак су и они који су одговорни за ред и мир, полицајац Лаки Најмлађи и Опасни Тими, били уз телевизоре, јер се оваква шанса није смела пропустити.
Тачно у најављено време кренула је шпица емисије, коју је осмислио камерман мајмун Ђоле. На екрану се видело благо таласање воде, из које је израњало златно сунце. Испoд површине, кроз воду су кружиле три златне рибице, које су се једна за другом спуштале на дно и износиле и усправљале слово по слово, док нису формирале назив емисије. Гледаоци су били одушевљени.
А када су у првим кадровима видели велики златни акваријум, у коме су весело пливале Цица, Цеца и Цуца, и сто за којим је седела Миа, сви су зграбили телефоне и чекали знак водитеља да позову студио и од гошћи затраже да им испуне жељу.
Миа је поздравила златне рибице и рекла им да су изазвале велико интересовање, да су стизали позиви из целог света… Упитала их је да ли ће моћи да испуне жеље и онима, који на неком другом континенту прате емисију преко интернета. Када је добила одговор да њихова моћ не зна за границе, Миа је најавила да ће њихове способности први да провери Краљ Лав Борислав, у чијем дворцу се налази камерман Ђоле, који ће се директно укључити у програм и сликом пропратити испуњење жеље.
Цеца, Цуца и Цица су се прво насмејале и онда у глас рекле:
– Напред, Ваше величанство!
Краљ је дубоко удахнуо ваздух и у једном даху изговорио жељу:
– Желим луксузни аутомобил, примерен мом положају и угледу.
Цеца, која је већ испуњавала жеље краљевима, осмелила се да га пита да ли му одговара “Јагуар”?
Борислав је био непријатно изненађен. Зар да њему, лаву, па још краљу, нуде једног јагуара. Не, неће то моћи! Зато је одбио понуђену марку и затражио да му пронађу примерак најлуксузнијег “Пежоа”, у чијем знаку је он – лав.
Цуца је погледала у сестре и климнула главом. Истог тренутка испод прозора резиденције краља Борислава појавио се и почео да се пресијава на месечини прави црни краљевски Пежо. Краљ је погледао на своја нова кола, неколико пута протрљао очи шапама и вратио се у фотељу да настави да прати емисију.
Први гледалац који се јавио после лава Борислава био је голуб Гута, који је од рибица затражио поштански авион за голубове, који би, како је рекао, убрзао доношење и разношење поште. Златна рибица Цица се насмешила и поручила:
– Авион те чека на ливади поред куће бака Розалије и деда Саватија!
Гута се у трену стрмоглавио из гнезда и својекрилно полетео до ливаде, да провери да ли му је испуњена жеља.
Корњача Наталија је пожелела још једну кућицу, јер сматрала је, каква је она дама кад има стално исту одећу. Зека Лека је пожелео стаклену башту за гајење поврћа, слоница Добрила вечерњу хаљину за изласке, папагај Чеда штампарију за штампање “Шумских тајни”, петао Петко пилуле против промуклости, јарац Тома Белобради – специјалне црне сомотске навлаке за рогове, стонога Гога сто дамских ципела са високим штиклама, магарац Марко пилуле против тврдоглавости, детлић Куцкало – бар два резервна кљуна… и тако редом.
Није било ни једног становника Чудне шуме који није нешто пожелео и то није добио. Емисија је још трајала, а одушевљени гледаоци јављали су се једни другима телефоном и хвалили оним што су добили….
Испред стана корњаче Наталије могао је да се види резервни оклоп који је добила од златних рибица, стонога Гога се саплитала у ципелама, јер пре тога никад није имала обућу са високим штиклама…
Око поноћи, када је телефон престао да звони, што је значило да се емисија приводи крају, Мија се срдачно захвалила златним рибицама и замолила их да још који пут дођу и гостују у ТВ “Жир”.
Цица, Цуца и Цеца су се насмешиле и у глас рекле “Врло радо”, махнуле репићима Мији и гледаоцима и нестале заједно са акваријумом.
Мији је било јасно да су тако испуниле и своју жељу да се врате кући и дала је знак да почне емитовање филма, који је најављен у програму. Док је тако размишљала, зазвонио је телефон. По броју је видела да је зове лично Краљ Борислав.
– Ох, па он хоће да ми честита, можда и да додели неку донацију телевизији…
Подигла је слушалицу и зачула рику љутитог лава:
– Какав је то начин. Па то је превара. Таман сам ушао у добијени Пежо и решио да се провозам краљевством, када сам уместо гаса притиснуо у празно, из руку ми је нестао волан… Тражим да ми се одмах поднесе извештај, а ја ћу кривце најоштрије да казним.
Миа је била збуњена. Тог тренутка из телефонске слушалице чуо се препознатљив глас:
– Мио, несрећнице, док сам испробавао добијени авион – он је нестао. Да нисам имао моја лична крила, сад би сви оплакивали њиховог голуба Гуту.
Миа је била на ивици суза. Зар Колетова и њена телевизија да дозволи да јој гледаоци буду тако насамарени. А онда се сетила да се нешто слично десило и експедицији коју је предводио мрав Радоје. Брзо је укључила лап топ и пронашла сајт преко кога златне рибице испуњавају жеље. На екрану се појавио натпис: “Пажња! Пажња! Пошто су потрошиле много више него што је дозвољено, моћ златних рибица се ограничава само на време њиховог гостовања или ангажовања!”
Када су преварени прочитали ово обавештење, које је уз извињење емитовала њихова телевизија, већина њих се одљутила и помислила исто што је неко од њих и рекао у интрвјуу који су сви медији објавили: “Баш је било лепо док је трајало!“
