Проф. др Зоран Ђорђевић

 

Zoran Djordjevic

zdjordj@fas.harvard.edu

 

Рођен је 6. јануара 1953. године, у Београду, као други син Благоја В. Ђорђевића и Христине В. Ђорђевић, рођене Манић, обоје из угледних пиротских породица. Деда по мајци, Владимир Манић, учествовао је у оба Балканска и Првом светском рату, одликован је за храброст и био носиоц Солунске споменице. У Пироту је важио за искусног произвођача качкаваља и трговца, биран је за председника Црквене општине и посланика Пиротског округа у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Деда по оцу, Васа Т. Ђорђевић, учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. Болестан од тифуса, остао је у Пироту 1915. године, и није учествовао у остатку борби до 1918. године. Између два рата биран је за председника Пиротске црквене општине и председника Пиротског одбора Југословенске радикалне странке. До 1941. године, са синовима Благојем и Душаном, изградио је, у то време, најмодернију фабрику за обраду овчих кожа у земљи. Фабрика није радила од 1941-1945. године, а 1945. пиротски коминусти су је уништили, а њене машине расејали по Југославији.

Похађао је београдске основне школе: “Радоје Домановић” и “Дринка Павловић”, а затим Пету београдску и Математичку гимназију. Од 1971-1976. године, студирао је на Одсеку за техничку физку Електротехничког факултета у Београду и завршио је као један од најбољих студената у генерацији са просеком 9,7.

После одслужења војног рока и краћег стажа у Институту за нуклерне науке у Винчи, где је радио у групи др Ђорђа Јовића и др Јована Константиновића, одлази на последипломске студије у Сједињене америчке државе. На универзитету Massachusetts Institute of Technology, Cambridge, 1980. године, стекао је звање Магистра нуклеарног инжињерства са тезом из области Неутронског испитивања фазних прелаза у интеркалисаном графиту. На истом универзитету, 1984. године, брани докторат на Одсеку за физику са тезом из Статистичке физике полимера и желова.

Од 1984-1991. године, ради у Институту у Винчи где је основао, изградио и опремио Лабораторију за нове индустријске материјале која је радила унутар тадашње Лабораторије за физику чврстог стања и радијациону хемију. Од 1991-1995. године, ради као истраживач на физици стакала и керамика у Vitreous State Laboratory при CUA, Washington, D.C.

Током ратова 1991-1995. активно је радио на организовању српских исељеника у Сједињеним америчким државама, прикупљао помоћ за Републику Српску Крајину и Републику Српску и као опуномоћени представник Републике Српске Крајине у САД радио на ширењу истине о борби српског народа за опстанак у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Истовремено је држао курсеве из физике и математике. Године 1995. почиње каријеру софтверског инжињера и сарађује са неколико великих софтверских компанија у Сједињеним америчким државама. Од 2001. године, предаје разне курсеве посвећене модерним компјутерским техникама на Extension School универзитета Harvard, Cambridge, Massachusetts.

Са супругом, др. Зорицом В. Ђорђевић, рођеном Вељковић, колегиницом из Математичке гимазије и Електротехничког факултета, живи у Бостону, САД. Имају троје деце: Радмилу, Јелену и Благоја.