Зоран Илић, предузетник

Zoran IlicРођен сам 1964. године, у граду Зајечару, и потичем из предратних, грађанских, имућних, мултикултуралних и мултиконфесионалних породица. Чукундеда и чукунбаба су били аустријског (католичког) и јеврејског порекла, а остали преци по оцу и мајци углавном Срби православци и Југословени.

Споменица из рата за “Ослобођење и уједињење” мог прадеде Цветка Илића је једна од најважнијих породичних успомена које имам, јер ме подсећа да смо ми Срби ратовали да ослободимо браћу Јужне Словене, а до данас Први светски рат зовемо Великим ратом.

Брат од тетке моје бабе Слободанке био је Дража Михаиловић, а било их је и у Партизанима, па су ме већ као дете заболеле српске поделе.

Основну школу сам завршавао у седам градова: Чачку, Зајечару, Приштини, Шибенику, Тетову, Крагујевцу и Горњем Милановцу, те сам говорећи српскохрватски, македонски, па и албански, сазревао осећајући на својој кожи како се шавови Југославије напињу пред пуцање.

Кроз цело школовање био сам одличан ученик. Од средње школе сам у Београду, где сам прво завршио Зуботехничку школу, а затим, због огромне љубави према животињама, уписао Ветеринарски факултет који нисам завршио, јер сам на другој години постао успешан предузетник и почео да зарађујем.

Војну обавезу сам одслужио својој земљи 1983. године. Први предузетнички посао, који сам покренуо 1985. године, производња амбалаже за ветеринарску медицину и спрејева за обележавање животиња, ми се распао са распадом Југославије, али је други, Биомелем, који сам покренуо 1989. године, наставио да живи до данас. Политички ломови на територији EX YU ломили су и наше резултате, па смо 1991-1992. изгубили тржишта Словеније, Хрватске и БиХ. Године 1999. изгубили смо тржиште Косова и Албаније, извоз у Чешку и Бугарску, као и инвестиције у почетак посла и регистрацију производа у Француској.

Био сам оснивач друге радње здраве хране у СРЈ и партнер у великом броју предузетничких подухвата у којима нико од мојих партнера није изгубио.

Био сам један од три оснивача првог факултета на свету за кошарку “Борислав Станковић”.

Данас сам партнер у предузећима: Биомелем, ВСП, АСП, Адриа Интегра и поносни партнер Мокрогорске школе менаџмента.

Аутор сам пројекта “Врхунски Српски Производ” којим ћу са партнерима подићи конкурентност и извоз српских производа.

Аутор сам пројекта “Мој Херој”, који већ десетак година промовише врлине, а од 2014. године и предузетништво.

Аутор сам пројеката “Здрава породица” и “Наталитет је приоритет”, којима се боримо за породичне вредности.

Све пројекте партнерски смо подигли на национални ниво, а партнери су нам: РТС, Политикин забавник, Политика, дневни лист Данас и други медији који негују праве вредности и културу.

Сва знања која сам стекао користим да максимално допринесем да се успоставља бољи амбијент за живот и пословање, мир и бољи услови и односи међу људима на Балкану.

Трудим се да допринесем брисању етничких тензија.

Добитник сам великог броја друштвених признања.

Срећно сам ожењен Зораном, девојком из средње школе, најпоноснији на децу, Николу и Кристину, који су одлични студенти и још бољи млади људи.

Уверен да животиње имају душу, да је зло агресивније али добра има више, и да љубав и доброта победјују, остатак живота посветићу визији да Србија и Балкан постану и остану добро место за живот за све младе који долазе.