Песме за 15. недељу 2013.

Кад за нешто кажеш
„одавно се збило”,
ти се увек питаш
када је то било?

Тад Ти знање служи
као неки мост,
преко њега зачас
скокнеш у прошлост.

Догађаји кад су,
као нека ниска,
збили су се недавно –
то је прошлост блиска.

Кад године прођу,
тада рећи ваља,
све то што је било,
то је прошлост даља.

Десило се нешто
пре више од века,
то је исто прошлост
и то знај, далека.

Док горе на небу
сјајно сунце пламти,
све што се дешава,
историја бележи,
а прошлост запамти.

„Добро јутро” – јутру реци,
а „добар дан” – дану кажи,
„здраво, здраво” – кликни деци,
па доручак брзо смажи.

А шта онда?

Договор од јуче важи,
прво књига, затим „фуца”,
после подне, зна се, школа.
Где се затим наш друг смуца –
правдаће се с брда с дола.

А шта онда?

„Добро вече” мраку шапнеш,
па док сањаш учиш, запнеш,
ништа лепше од те сцене,
петицом Ти сан оцене!

Баш ме нешто копка
и уз то голица,
што се често свађају
сто и шест столица?

Баш ме нешто копка
и уз то голица,
чему уопште служи
на зиду полица?

Баш ме нешто копка
и уз то голица,
зашто кад се заљубиш,
летиш као птица?

Ко не пита стално,
празну сламу млати,
најтачнији одговор
живот ће Ти дати!

Питам сунце где му је облачак?
Мора кишу да сипа на Чачак.
Питам мачку где се крије миш?
Отиш’о је службено у Ниш.
Хвалила се певачица шева –
има концерт изнад Смедерева.
Зашто месец не вири кроз грање?
Ноћас само осветљава Врање.
Шта ли ради кочоперни певац?
Свако јутро буди Крагујевац.
Шта је с ђаком?
Не сме ни да писне,
а камоли да из школе клисне. 
Судбина је таква, из ђачке се коже
побећи не може!

Путује један облачак сиви
по небу плавом,
свему што види, путник се диви
и климне главом.

Гледа га с земље маслачак жути
на небу плавом,
што нису заједно, зато се љути,
да ли са правом?

Види ти њега жутокљунца,
малог облачка,
хтео би да оде до сунца,
без друга маслачка.

Тугује тако жути маслачак
заједно с травом,
што и он није облачак
на небу плавом.

Понекад жути маслачак бунца:
„Облачку сиви друга се сети,
хоћу и ја горе до сунца,
зато ме научи како се лети!”

Како то да признају,
баш их је срамота,
сви у школи чекају
да стигне субота.

Кад се она појави,
почиње весеље,
јер после субота
дођу и недеље.

Апетити расту,
па су ту и жеље,
да сви дани буду
суботе и недеље.

Да ли је то могуће –
зависи од школе,
ал’ је једно сигурно –
суботе и недеље
ђаци много воле.

У ауту једном фином
возио се тата с сином,
ни слутио тата није
шта му се у сину крије.

„Кочи, крени, додај гас” –
то син тати држи час.
„Зелено је, хајд’ пролази,
не смеш лево, тата пази!
Дај жмигавац, идеш десно,
пусти другог кад је тесно!
Не паркирај – ту се не сме,
стани близу оне чесме…!”

Кад је тата најзад стао,
брбљивцу је савет дао:
„Док Те возим ћути боље,
јер ће доћи до невоље!”