Песме за 16. недељу 2013.

„Ох, како сте лепи јорговане плави” –
тако лала комшији крај тарабе ласка.
„То је зато што сам онај прави
и тачна је та ваша опаска.”

Срце лупа срамежљивој лали,
баш је висок, витак и изгледа снажан,
само да се грубо са њом не нашали,
одмах на почетку већ се прави важан!

„Госпођице, спустићу се ниско,
позивам Вас на игру у диско.”
Сада лала ликује у себи,
вратиће му, а зашто и не би:
„Речима се Вашим радујем, веселим,
морам да Вас одбијем,
јер у диско идем с јоргованом белим!”

У једном од прошлих, четвртака, петака…
у граду који је био пун плаката и летака,
држао се састанак свих могућих четака.

Скоро све су дошле, све су биле јетке,
све су, кажу, боље од најбоље четке.

Колико сам важна и шта људи губе,
сви знају шта значи четкица за зубе,
кад ме не би било, на шта ли би пасту
стављали из тубе.

А шта ја да кажем, ни црно, ни бело,
чисте панталоне – то је моје дело,
а зовем се кратко – четка за одело.

Претходнице моје заиста су смеле,
положаје траже, то би оне хтеле,
знају ли за мене – четку за ципеле.

Молим све присутне да говоре краће,
хвале које чујем само време траће,
подове вам перемо ми четке рибаће.

Договор је пао, нек’ престану сплетке,
неће бити свађа, слагаће се четке.
Сви ће бити сложни, к’о сестре и браћа,
четкици за зубе у прању ће помоћи
четка за ципеле и четка рибаћа.

Због чега мора три пут да се једе,
због чега мора на све да се пази,
зашто се на нас сваљују све беде
и зашто нам често црвене образи?

Када питаш „зашто” ил’ можда „због чега”,
одговор већ знамо: „Види, види њега!”
Иза таквих речи знамо шта се крије –
свако дете мора да слуша старије!

Колико је сати? –
то се пита често.
Где сатови стоје,
где ли им је место?

Ручни су на руци,
ако их изгубиш –
тада си на муци,
џепни су у џепу,
на зиду су зидни,
док се први крију,
други су баш видни!

Сат не сме да стане,
сат не сме да ћути,
ко ће да нас буди,
кад ујутру сване,
кад су важни сати,
секунди, минути…

Пошто време мери,
о њему се брини,
увек га провери,
прашину му скини,
и знај да му прија –
ако се навија!

Шта је то криво,
шта је то право?
Не гледај сиво,
већ реци здраво!

Разбијен прозор, сломљена чаша –
како се кривац тада понаша?
Ако се тада није сакрив’о,
ако му је још и било криво,
призна ли одмах – реците „браво”,
нек’ му се опрости, јер то је право!

Постоји случај, признајем тежи,
када се кривац крије ил’ бежи,
а знам и друге примере лоше,
када се кривци направе тоше.
То кратко траје, јер кад се сазна,
обично кривца сустигне казна.

Шта је то криво,
шта је то право?
Криво је криво,
право је право,
све Ти је, као мрак јасно,
хајд’, онда здраво!

Знате ли можда шта је то Европа?
Одговор стиже одмах, као из топа,
истога трена, истог момента –
то је име нашег континента!

А сад молим један мали пробус,
за који нам је потребан прави, згодни глобус.
На северу, не то није грешка,
налазе се Шведска и Норвешка,
на западу, лево, јасно је к’о дан,
таласа се, љути Атлантски океан.
Уз Европу, врло тесно, Азија је одмах десно.
И шта даље глобус вели – планина их Урал дели.
А на југу шта је, ко је? – Средоземно море то је!

Шта ли је унутра, то те грицка, клопа,
све што се ту налази, то Ти је Европа!

Да л’ си можда слушао како трава расте,
да л’ знаш зашто коприва све жари,
зашто деца воле тортом да се сласте
и ко за слаткише уопште не мари?

Питања је много, чак и преко триста,
одговоре дају све стручњаци разни,
кад сам себе питаш, тад се књига листа,
зато пуни главу, да се не испразни.

За то време растеш, чак до плавог неба,
молим само једно, да се стално пазиш,
опасност те једна из потаје вреба,
може да се деси да се уобразиш!