Песме за 27. недељу 2013.

 

182. ПАПАЗЈАНИЈА
Понедељак, 1.7.2013.

Ужаснут сам, тужан и несрећан,
баш ме брине и нервира то,
зашто нисам бар мало “увећан”,
да не будем само један СТО.

Што бих радо ужив’о у соку,
неки могу, ја не могу то,
није важно, кажу, ти имаш фиоку,
ја сам један баш обичан СТО.

Жао ми је, сузе стално лијем,
неком следи шећер, мени увек со,
од стида се некад и чаршавом кријем,
још ме често мешају и са бројем сто.

Свака грубост боли и срце ми чупа,
зато ми је жеља и врућа и жарка,
да ничија шака по мени не лупа,
и да се одсад зовем ХИЉАДАРКА!

  183. ФАНТАСТИЧНО
Уторак, 2.7.2013.

Кад се нешто деси,
ван или код куће,
кад се не зна зашто,
то је немогуће.

Шта ту има чудно,
шта је необично?
Можда то што кажу –
да је фантастично!

Добио си кеца,
то баш није дично,
то сигурно није
нешто фантастично.

Да петицу имаш,
не верује нико,
зато Ти и кажу:
„Ти си фантастико!

“Од правог си знања
далеко к’о Азија,
чик да будеш одличан,
то је већ фантазија!

Ал’ ако Ти кажу
“браво” и “одлично”,
признаће Ти сви:
“То је фантастично!”

  184. ЧВОРУГА
Среда, 3.7.2013.
 
Има више начина,
прича је то дуга,
како да се заради
једна добра чворуга.

Ролшуе су криве,
после првог круга,
треснеш као дулек,
остаје чворуга.

Фудбал је у питању,
дриблаш свога друга,
следи груби фаул
и зна се, чворуга.

Зли језици говоре,
а и народ каже,
да чворуга ђаку
у школи помаже.

Ко чворугу има,
тај тек сија знање,
јер се силом прилика
десило мућкање.

  185. ИМА ЈЕДНА ЈЕЛЕНА…
Четвртак, 4.7.2013.

На једно бих питање ја ставио тачку.
Ко Јелени носи њену торбу ђачку?
На Уроша сумњам, ал’ ту је и Влада,
знам да се и Аци Јелена допада.

Чуо сам да Зоран данима тренира,
чак и спанаћ једе и јела не бира,
резултате има више него страшне,
без по муке носи по две ђачке ташне.

Сада ми је лакше, више ме не брине,
знам ко ће да скупља папир и новине,
Јелена ће бити вођа главне групе,
око њене торбе сви ће да се скупе.

Права љубав никад не треба да бира,
доказ нека буде скупљање папира.

   

 

 

 

   
186. О НАМЋОРУ
Петак, 5.7.2013.

Какво је буре?
Бурасто.
Каква је ваза?
Вазаста.
Каква је књига?
Књигаста.
Каква је лопта?
Лоптаста.
Какав је нос?
Прћаст.
Какво је сунце?
Сунцасто.
Каква је пруга?
Пругаста.
Какав је кликер?
Кликераст.
Какав је Милан?
Намћораст.
Ипак није увек мрк,
знам кад му се смеши брк,
слаткиш смаже све у сласт,
тада није намћораст!

  187. СТАНКО
Субота, 6.7.2013. 

Причали ми са дрвета врапци,
кажу да су тешки неком очни капци,
и још хоће истину ми рећи,
тај другар у школу полази жмурећи!

Умио се јесте с две-три капи воде,
неуредна коса још му небо боде,
за задатке знамо – није их ни тако,
и џемпер је обук’о, али наопако!

Проналазача пертли из све снаге куне,
док је он у школи кревет јадан труне.
Сви знају за њега, име му је Станко,
стално му се спава – зато је поспанко!

  188. ЛЕОПАРД
Недеља, 7.7.2013.

Ти скидаш капу,
ја пружам шапу,
то ми је поздрав,
то ми је гард,
знаш ли ти ко сам?
Ја сам леопард!

Ти скидаш капу,
ја пружам шапу,
стисак ће бити,
припази, чврст,
опрезно само,
јер оде прст!

Коме да се жалим,
ниво ми срозан,
због тог сам, веруј,
врло нервозан!

Био бих, веруј,
баш као нов,
само да једном
пођем у лов!

Нећу да терам
конац на мак,
предлог је мој –
мењајмо гард,
мени се свиђа
да будем ђак,
Ти буди ја,
то јест, леопард!

   

Check Also

Lovac

Прича за 11. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ Ноћ је, као и обично, стигла задихана, и одмах, са врата, док …