Српски кривак Мисли српски делај светски
| 210. ПРЕСУДА Понедељак, 29.7.2013. Свађале се трешње и јагоде, прави рат су почеле да воде. Свака тврди од руге је слађа, због тога је и почела свађа. “Све што причаш, то је лук и вода!” – тако трешњу нервира јагода. “То је дрскост којој нема равна – међу воћем, знај, трешња је главна! “Ох, колико пакости и колико злоће, можда се због тога црвени то воће. Зато деца предлажу, па се чак и нуде, да у овом спору она лично суде. Новине су пресуду врло брзо сазнале – судије су странке у трен ока смазале! |
211. ОСТАВКА Уторак, 30.7.2013. Цела шумска јавност већ данима бруји, тако нешто не збива се често, лав, краљ свих животиња, поднео је оставку на краљевски престо. Увређен је, каже, до коштане сржи, поданици знају за његове ставове, прави краљ мора до части да држи – открио је случајно многе лажне лавове. Ко се лављим именом поноси и дичи, ко то покушава да на лава личи? Они јесу лавови и то они прави, и зову се Радо, Миро, Драго…, Првослави…! |
212. ЖЕЂ Среда, 31.7.2013. Попио би нешто, значи да си жедан, то је можда зато што си био вредан. На воду се мрштиш, а на сок се смешкаш, да л’ да тражиш још, по глави се чешкаш. Што се сока тиче, Ти си случај ређи, без три пуне чаше, свиснућеш од жеђи. Но и поред свега, имаш проблем један, после трећег сока Ти си опет жедан! |
213. ПРОБУДИ ИХ Четвртак, 1.8.2013. Поранило сунце златно, похитало небом плавим, с облачком се срело белим, “Пробуди их!” – рекло му је. Пожурио облак бели преко свога неба плавог до голуба превртача, “Пробуди их!” – шапнуо му. Полетео голуб сиви преко мора, преко река, све до густе зелен шуме, “Пробуди их!” – гукнуо јој. Зелен лишће зашумори, брзи ветар у мах створи, “Пробуди их!” – то му збори. А ветар се развихори, са поруком за трен стиже: “Пробуди их, закасниће!” Будилник се прво штрецну, на ветар се мало брецну, па укључи све точкиће, звонце зврји, звонце звони, а ветар је већ у школи, да причека он је моли, јер брзо ће стићи они! |
|||
|
|
|
|||||
| 214. МАК Петак, 2.8.2013. На пропланку, усред шуме, живео је одвајкада стари, добри, разгранати храст. Сваког ко му близу приђе, он учтиво прво пита: “С киме, молим, имам част?” “Савет тражим, чика храсте, ја сам један пољски мак, како да се брзо расте и као ти, буде снажан, буде јак?” “Ти би, дакле, друже мак, хтео храст да будеш чак! Пут до тога није лак, мораш прво бити ђак!” “Школа, књиге – то су бриге, видим одмах да је боље, да се вратим ја у поље. Шта ће мени муке ђачке, одох опет међ’ маслачке!” |
215. ПЕСМА О ГОЦИ Субота, 3.8.2013. Сваком ставља примедбе, свима стално жвоца, због чега се мршти лепотица Гоца. Баш ме нешто брине, боде ме к’о боца, зашто матиш мрзи намрштенко Гоца. Када се наљути, тад зубима шкљоца, показаће свима шта све уме Гоца. Пошто се на матиш кревељи и бечи, долази код доктора да се од тог лечи. Да ли лек успева? Одговор је кратак – Гоца врло лако решава задатак! |
216. ЗАКАШЊЕЊЕ Недеља, 4.8.2013. Зашто возови касне? Разлози су ту, постоје, можда им сигнали причају басне и зато, док их не чују, морају да стоје. А зашто, молим, авиони касне? Можда се горе, у небеском лугу, док гледају призоре красне, заљубљују у лепотицу дугу. А зашто, онда, ђаци касне? Како да у школи избегну мат? Ту су бар свима ствари јасне – разлог је увек исти – покварен сат! |
