Српски кривак Мисли српски делај светски
| 336. НИЈЕ ЗГОДНО Понедељак, 2.12.2013. Није згодно да се дуриш, није згодно да се љутиш, ни по школи да свуд јуриш, ни на часу када ћутиш. Није згодно кад се лаже, није згодно кад се бијеш, ни да не даш кад Ти траже, ни од друга да се кријеш. Није згодно „нећу” рећи, није згодно ни у кући прошетати у обући, ил’ обучен у кревет лећи! Јаој, доста, шта је онда, молим згодно, шта да радим ја без страха и слободно. Свет посматрај око себе, шта ко ради, шта се збива, знај и други виде Тебе, истина се тешко скрива. Све што Ти код других смета, не понављај и не чини, све што Ти код других прија, тако ради и не брини. |
337. ХОЋУ ДА ПОРАСТЕМ Уторак, 3.12.2013. Хоћу да порастем, зато пијем млеко, хоћу да порастем и да будем неко! Чак и спанаћ јешћу, јесам ли вам рек’о, хоћу да порастем и да будем неко. Да би био неко морам много знати, тек се тада учење може да исплати. Све је то у реду, пуно знања биће, али шта је остало за моје откриће? Зашто мора све баш сад да се нађе, нек’ оставе нешто и за нас најмлађе! |
338. ДА Л´ ЈЕ? Среда, 4.12.2013. Да л’ је сваки Страшко – помало несташко? Да л’ је сваки Мирко – понекад немирко? Да л’ је свака Ана – увек насмејана? Да л’ је свака Лена – увек намрштена? Да л’ је сваки Живко – увек и плашљивко? Да л’ је сваки Горан – за учење оран? Да л’ је сваки Милан – као другар силан? Да ли свака Тања – само лутке сања? Да ли свака Ева – као славуј пева? Да ли сваки Милош – тражи увек још? Да л’ је сваки Миломир – често ветропир? Све је ово тачно, а можда и није, Одговор је јесте, а можда и није. У свима се нама свако од њих крије! |
339. КУЋНИ ПОСАО Четвртак, 5.12.2013. Ох, шта се то збива, појава се шири, децу често чекају прљави тањири. Док ручамо заједно, мама гласно вели: “Од сад кућни посао мора да се дели!” Сви је немо слушају, сат на зиду куца, само тата зину и поче да штуца. По њему се види зебња га је стегла, шта га јадног чека, прашина ил’ пегла? Знам јој речи напамет, “Ово није туђе, свет се неће срушити док переш посуђе!“ И док су ми другови, у машти у седлу, ја ћутим и гутам све кнедлу по кнедлу! |
|||
|
|
|
|||||
| 340. “БРАН” Петак, 6.12.2013. Двојица добрих пријатеља у орману делила су стан, рођаци су врло блиски, сунцобран и кишобран. Када киша лије по васцели дан, запослен је онда рођак кишобран. Када сунце сија са плавога неба, Такав случај, зна се, обично је летњи, сунцобран се тада користи у шетњи. Ко нам више од њих двојице треба, зна се од ког зависи – једино од неба! Зато нек’ се обојица и стрпе и смире, нека се над нама по потреби шире, и нек’ штите наше некад чудне главе, умишљене, усијане, често тврдоглаве… |
341. ШТА ЈЕ ТО? Субота, 7.12.2013. Могу да буду плаве, могу да буду беле, могу да буду жуте, за све несташлуке знају, али умеју да ћуте. На некима од њих су шаре, на другима су пруге, могу да буду нове и старе, могу да буду кратке и дуге. За сваки корак Ти знају и згоду ружну, ил’ можда лепу, од Тебе зависи колико трају и шта имају у сваком џепу. Све што Ти треба за Тебе склоне, сличице, кликере, жваке, бомбоне… са њима заједно вијаш балоне, сто пута „Браво” за панталоне. |
342. О МИЛОШУ Недеља, 8.12.2013. Док се зимска јакна суши, спремају се једне уши, док бургија бетон буши, спремају се једне уши, добар нос ће да нањуши шта све чека јадне уши. Какве уши, чије уши? – питање је које мучи, гуши. Шта ту да се прича још? Слављеник је наш Милош! Данас му је рођендан, па је зато радостан. Какав поклон дати другу? Ја му шаљем једну дугу, један облак и још цвет. И још једну малу жељу: знањем нек’ осваја свет! |
