Прича за 28. недељу 2014. године

ДАН И НОЋ

Eх, колико је пута Ноћ причала деци о “101 далматинцу”. Колико је њих после сањало како колона белопегавих далматинаца прелази улицу иза поносних родитеља, колико је њих у сну заплакало када су у сну слушали о догодовштинама и перипетијама њихових родитља… Али, била је сигурна да нико од њих није чуо да се у Чудној шуми догодило 

100 ПИЛЕ

 

У дворишту бака Розалије и деда Саватија дешавало се нешто необично. Иако је петао Петко и даље свакога јутра имао своје концерте за буђење, многима није било јасно зашто се не појављује његов највернији слушалац, његова верна животна сапутница Живка. Сви су се сећали како је Живка раније у стопу пратила свог Петка, како је жмурећи уживала у његовом кукурикању, како је у његовом тањиру увек било најлепше зрневље…

Међу становницима оближње шуме, од којих се ништа није могло сакрити, проносиле су се разне гласине… Ревија “Шумске тајне” коју уређује папагај Чеда донела је на првој страни слику Живке и Петка како се држе за крила и заљубљено гледају. Испод слике пажњу је привлачио наслов чланка: “Живка напустила Петка!”

Новине су биле разграбљене.

Чеда је задовољно седео у уредничкој столици у гнезду које је било редакција његових новина и посматрао се у огледалу:

– Ово је права бомба!

Тог тренутка је зазвонио телефон:

– Чедо, корњача Наталија је овде! Јеси ли сигуран да је истина оно што пише у твојој ревији?

– Наталија, име ревије говори да од јавности не може ништа да се сакрије. У следећем броју биће више појединости о овом случају.

У свом брлогу медвед Момчило је читао “Шумске тајне” уз кафу коју му је припремила његова Персида:

– У све бих могао да поверујем, али да Живка напусти Петка…

– Како је то онај брбљиви Чеда сазнао? – упитала се Персида.

– Испод овог огромног наслова пише да се Живка већ петнаестак дана не појављује у дворишту, додао је радознали медвед.

– Можда је болесна? – покушала је да је оправда медведица.

– А шта ако је отишла у посету рођацима? Чедо, Чедо, не ваља ти посао! Свака вест мора да буде проверена!

Момчило је узео телефон и окренуо бројчаник:

– Ало, Коста, јеси ли видео насловну страну Чединих “Шумских тајни”?

Коле, један од уредника ТВ “Жир”, свако јављање својих гледалаца доживљавао је као подршку ономе што су радили Миа и он:

– Момчило, послао сам Миу да разговара са Петком. Право да ти кажем, мислим да је Чеда погрешио… Али, ТВ “Жир” ће брзо сазнати истину.

Репортажна кола ТВ “Жир”, чувени ШУМОМОБИЛ, је за трен ока превалио пут до дворишта бака Розалије. Када су Миа и камерман Ђоле стигли, имали су шта да виде. На огради су биле закачене насловне стране “Шумских тајни” док се, заваљен у наслоњачу, петао Петко гласно смејао:

– Хо, хо, хо… ха, ха, ха… Живка оставила Петка! Моја Живка да остави мог мене? Чедо, Чедо… да знаш само какво те изненађење чека? Хо, хо, хо… ха, ха, ха…

– Петко, очекивала сам да те видим тужног, а ти као да прослављаш што те је Живка напустила… – обратила се Миа насмејаном петлу.

– Хо, хо, хо… ха, ха, ха… Чеда открио тајну да је Живка напустила Петка, да је Миа отишла из “ТВ Жир”, да је лав Борислав дао оставку на место краља свих животиња, да је слон Добрило постао пилот хеликоптера, да је корњача Наталија постала тркач ФОРМУЛЕ 1 … хо, хо, хо… ха, ха, ха… Мио, дозволи ми да ти представим (ту је Петко застао, устао из наслоњаче, отишао до кокошарника и отворио врата) мама Живку.

Слика коју је видела Миа била је невероватна. Живка је у свом гнезду лежала на јајима, из који су почели да излазе њени и Петкови наследници. Поред гнезда је стајао апарат, налик на вертикални замрзивач, на коме су светлела разна дугмад и кроз чије стакло су се видела јаја у својим лежиштима. На апарату је писало ИНКУБАТОР.

Миа се одмах прихватила микрофона, док је Ђоле укључио камеру:

– Коле, молим за хитно ванредно укључење. Живка и Петко очекују принове… Узбуђена сам…

Коста је одмах прекинуо документарну емисију о белим медведима:

– Драги гледаоци, са Аљаске, где смо били у посети рођацима нашег Момчила, селимо се у двориште бака Розалије и деда Саватија, где ће ТВ “Жир” и наша уредница Миа открити тајну да ли је Живка заиста напустила Петка? Захваљујући трачу папагаја Чеде, гледаоци ТВ “Жир” присуствоваће најлепшој истини која може да се деси једној породици: у овом тренутку Живка и Петко постају срећни и пресрећни мама и тата.

Момчило и Персида су кришом једно од другог брисали сузе, док су на екрану свог телевизора гледали како пуца љуска на неколико јаја и како се помаљају нежне главице пилића. Микрофон у рукама Мие успео је да “ухвати” њихове прве речи:

– Мамице…, …мамице…, …татице, гладан сам…, …ала је леп овај свет…, …хоћу у школу…, …татице, купи ми ауто…, …мамице како се кокодаче…, …браћо, пригњечили сте ме…, …чувај, татина су леђа најбољи тобоган….

Миа није заборавила на свој новинарски задатак:

– Позивамо све гледаоце да дођу у бака Розалијино двориште и да присуствују првој заједничкој шетњи срећних родитеља и њихове деце.

Камера прати како се пилићи извлаче испод Живке, пењу на њу, како Петко леже поред Живке, како се и на њега пењу и кљуцкају их обоје по крестама… Затим “вири” кроз стакло инкубатора и уочава како из поређаних јаја излазе пилићи… Миа отвара врата инкубатора, а пилићи излазе и долазе до Живке и Петка, придружују се браћи и сестрама, а затим сви заједно крећу у своју прву шетњу по дворишту.

Камера “излази” напоље и “види” како се дворишту приближавају слон Добрило, лав Борислав и остали. Сви носе поклоне – пакете са машницама, колица за бебе, луткице, креветац и сл. Чују се повици: “Живела Живка! Живео Петко! Добродошли!”

Двориштем одјекује аплауз и песма коју сви заједно певају:

Добродошли, малени, у наш дивни свет,
ви сте као пупољак, који постаје цвет.

Нек’ вас лепе жеље у животу прате,
и ви ћете сутра бити маме, тате…

Желимо вам свима пуно, пуно среће,
мамино и татино најлепше сте цвеће,
мамино и татино најлепше сте цвеће!