Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Добар дан, брате Дане! чуо се поздрав уз шкрипу улазних врата заједничке канцеларије.
– Добро вече, сестрице Ноћи, бринуо сам кад ћеш доћи, одговорио је песнички Дан, и наставио: да л’ ћеш доћи до поноћи?
Ноћ се враголасто насмејала, пољубила брата у оба образа и покушала да докаже да ивер, то јест Ноћ, не пада далеко од кладе, то јест Дана:
– Волим кад је мој брат Дан тако ведар и насмејан! Затим је непеснички наставила: Жао ми је што не можеш да останеш да чујеш још једну необичну причу којом ћу успавати децу, али ако будеш имао времена, уђи на сајт на коме су све моје приче за лаку ноћ и потражи ову данашњу, то јест ноћашњу!
Дан се обешењачки насмешио и одлазећи добацио својој сестри:
– Твоје приче су опасне за мој посао. Замисли да их прочитам на радном месту, па се успавам, па то би значило да сви за које радим по цео дан тог тренутка утону у сан. И ђаци, и професори, и радници у фабрикама, и чиновници у банкама и продавци у самопослугама… Па мене би одмах отпустили… то значи да бих …ух не смем ни да помислим. Зато ћу Твоје приче прочитати тек кад изађе књига. Остај ми здраво и реци деци да ујутру, кад дођем, могу да спавају колико хоће, ево нећу да их будим, нека уживају у сновима које им Ти припремаш!
Дан је отрчао да му не побегне последњи небески трамвај, а Ноћ се дубоко замислила.
– Чекај, сестро! говорила је себи. Па ти годинама успављујеш децу причама, а онда свако дете изабере по два три сна из Твоје огромне Збирке снова на Твом серверу и ако жели, дода по неки догађај од оних који му се десио током дана и …тако до јутра. Пошто свако бира своје снове, деси се да изабере ружан или страшан сан и ту настаје проблем, неко се у сну расплаче, неко се толико уплаши да се пробуди сав у зноју… мораћу да прегледам датотеку тих снова, да одвојим лепе од ружних, смешне од страшних, веселе од тужних… па нека сами бирају…
Ноћ је погледала на небески часовник, хукнула два пута и рекла гласно:
– Ови моји другари ће се успавати без моје приче, зато прелазим, како то кажу маме и тате, са речи на дела!
Пошто се као све маме и баке, и понеке деке и тате, сместила у фотељу, решила је да и ове ноћи одведе децу у Чудну шуму у невероватни, јединствени,
МУЗЕЈ
Сви гледаоци ТВ ЖИР били су узбуђени. Прошло је неколико месеци од како су уредници телевизије, најбољи пријатељи свих животиња Чудне шуме, Миа и Коста, предложили да се оснује Музеј у који би сви донели оно што чувају у својим домовима, односно јазбинама, гнездима, шталама, кућицама, рупама… а представља део историје њихових породица.
Краљ свих животиња, Његово величанство Борислав, је са одушевљењем прихватио идеју, дао потребне наредбе, министар финансија мрав Радоје је обезбедио потребна средства… пројекат је урадио дабар Градимир… и да не дужимо, све се одвијало према плану, тако да је тог дана требало да буде свечано отварање.
Корњача Наталија је као кустос још једном погледала експонате, прегледала спискове дародаваца, проверила натписе, прочитала каталог… стала пред огледало и рекла:
– Наталија, ово је историја. Моја рођака са Галапагоса неће поверовати да Музеј постоји. Замолићу је да ми пошаље огромни оклоп неког нашег претка… то је за нас као да имамо диносауруса…
Иако је ТВ ЖИР директно преносила отварање, Музеј је био препун посетилаца. Многи су стрпљиво чекали испред улаза, а на великом видео скрину могли су да се прате свечани говори, пресецање врпце и обилазак експоната. Вешти камерман, мајмун Ђоле, није прескочио ниједан изложбени предмет, док је кустос, то јест корњача Наталија, давала стручна објашњења. Било је ту уметничких предмета изузетних вредности.
Централно место заузимала је круна првог краља свих животиња Првослава, далеког претка Његовог величанства Борислава. Паун Светозар је изложио колекцију најлепших пера његове пауновске породице. Куца Лаки Најмлађи одрекао се у корист музеја коске коју му је као закопано благо завештао Лаки најстарији. Магарац Марко је поклонио слику магарећих ушију коју је насликао сопственим магарећим репом, слон Добрило је даровао специјалне маказе за слоновске нокте, кенгур Скакутало медаљу и диплому о постигнутом светском рекорду у скоку у даљ, зека Лека скулптуру шаргарепе, свиња Драгиња јединствено лековито блато у коме се лечи њена породица, вук Страхиња песму коју је написао док се удварао овци Роксанди, сова Кристина наочари за ноћне изласке, медвед Момчило комплетан пчеларски прибор, који је користио његов предак медвед Драгојло, јарац Тома Белобради специјални чешаљ за чешљање козје браде, ласта Власта оригинално ластино гнездо и филм “Мој пут на југ”, рода Пенелопа модел специјалног оџака за гнезда у која доноси бебе, коњ Вихор срећну потковицу која обезбеђује петице у школи, цврчак Цврле виолину која је промукла од употребе, кокошка Живка и петао Петко сваког дана кокодачу, односно кукуричу…
Музеј је заиста био препун и корњачу Наталију очекивао је огроман посао – треба сваком посетиоцу објаснити шта експонати представљају, из ког периода историје или праисторије потичу, ко су дародавци… А снови су лепа прилика да се настави са обиласком музеја.
– Лаку ноћ, то јест лаку Ја, мамини и татини Лавови, Вукови и Вукице, Јелени и Јелене, Срне, Грлице, Лабуди, Голуби и Голубице, Пауни, Славујке…
