Српски кривак Мисли српски делај светски
ДАН И НОЋ
– Охо, хо, брате Дане, шта ја то видим? Обогатио си ову нашу канцеларију џамбо телевизором. Да ли је то била донација, или си га узео на кредит? упитала је, чак без поздрава, Ноћ, која је, чим је стигла, приметила огромни екран на ком је тог тренутка био пренос неког тениског меча.
– Е, моја сестрице, мораћеш да стегнеш Твој монденски каиш, да смањиш издатке за шминку, да не стављаш стално нове звездице у ту Твоју тамну косу, да натераш месец да Ти редовно плаћа кирију за оно шепурење на небу… Ја ћу да наплаћујем таксу увек када неко каже Добар дан, или кад прогласи Дан заљубљених, или Дан пива, или …. Скупићемо ваљда бар за рате. Него, Ти би могла да средиш са неком кабловском телевизијом да нам омогући да гледамо ту Твоју ТВ “Жир”, а волео бих да у току мог дежурства и ја погледам неку од њених емисија. Него, шта је са експедицијом, која као Колумбо, открива светове у које још није закорачио, или доскакутао, или долетео… ниједан становник Чудне шуме.
– Експедиција је кренула даље и о сваком њеном кораку ТВ “Жир” емитује репортаже. Уосталом, моћи ћеш и на нашем новом телевизору да гледаш репризе чим уплатим претплату компанији “Форест телеком”, која је прва ушла на то тржиште.
Дан се весело насмешио, махнуо сестри руком и певушећи кренуо даље, док је Ноћ задовољно пљеснула дланом о длан и полугласно рекла:
– Е, моји спавачи. Вечерас ћу и ја да дремнем. Снимила сам причу која ће и вас и мене успавати. Ево, укључујем овај слатки лап-топић, дотерујем јачину звука и слушам са вама догодовштине експедиције коју предводи мрав Радоје у епизоди
ОТКРИЋА
Јутро је било као створено за наставак путовања. Први се, као и обично пробудио детлић Куцкало, који је са свог безвучног дрвета одлетео на први обични храст и откуцао гласно “Јутарњи зов”, композицију због које су га у Чудној шуми многи хвалили, али и многи проклињали. Вредни мрав Радоје, вођа експедиције, био је, као што је и ред, највреднији, устао је, умио се, опрао мравље зубе мрављом четкицом и изашао на балкон своје собе… Није могао да верује својим очима… а онда се сетио златних рибица које су им испуниле жеље…
– Грешна ми душа, вајкао се Радоје, ја никада нисам веровао у бајке о њима, али ево сад сам се уверио да та чаролија постоји.
Ускоро су сви били на ногама, спремни за наставак путовања. Чак се и вепар Пантелија, после бањања у каљузи истуширао, јер није хтео да брука своје пријатеље. Пошто су попили јутарњу кафу, поздравили су се са љубазним домаћицама, златним рибицама Цицом, Цецом и Цуцом, и кренули су даље.
Нису одмакли ни за један слоновски корак даље када је нестао прелепи хотел у коме су провели ноћ. Било им је јасно да је по среди чаролија златних рибица и да је трајала до оног тренутка док им је била потребна.
Лисац Харалампије, звани Прљави Хари, и јарац Тома Белобради су били претходница, њушкали су около, пробијали се кроз густо шипражје и проналазили најлакши пут за Добрила Доброћудног који је као булдожер правио пут који ће по повратку постати права шумострада. Мачор Алимпије, коме је маца Јаца дала задатак да истражи биљни свет и донесе јој све лековите биљке које нађе током пута, вредно је претраживао сваки жбун и увек би весело мрњаукнуо када би пронашао неку од травки које лече магарећи кашаљ, овчије богиње, птичји грип… и остале болести, које је неко неодговорно назвао именима његових пријатеља. Торба се полако пунила и Алимпије, звани Мрњаукало, већ је видео себе и Јацу у радњи коју ће назвати “Биљотека”. Вепар Пантелија је био стручњак за вађење корења поломљеног дрвећа. Он је заиста био поносан на своју њушку која је умела добро да рије, тако да се после проласка експедиције пут већ потпуно назирао.
Камера ТВ “Жир” је без прекида бележила напредак експедиције. Камерман Ђоле је час био на леђима помоћника вође експедиције, слона Добрила, да би снимио мрава Радоја како уцртава пут у мапу, час би се са камером верао по дрвећу да би овековечио пробијање експедиције кроз густу шуму. Гавран Гаша је био стално у приправности да снимке однесе до ивице Чудне шуме где га је у поштанско птичјој кућици чекао познати голуб писмоноша Гута. А знало се да бољег поштара од Гуте нема. Зато је телевизија “Жир” стално приказивала репортаже са овог опасног пута.
Међу становницима шуме владало је узбуђење, сви су препричавали сусрет са златним рибицама и хвалили мрава Радоја који се досетио да од њих тражи хотел за ноћење чланова експедиције.
– Знао сам ја кога да одредим да предводи експедицију! изјавио је лав Борислав уредници телевизије Мији у првом интервјуу и додао:
– Шта кажете за Харалампија, званог Прљави Хари и Тому Белобрадог? Овде се стално гложе, а погледајте како се вешто пробијају кроз шуму. А Добрило, та слоновска добричина, па без њега овај подухват не би успео. Чим се врати поставићу га за министра за изградњу путева. Какав асфалт, какав туцаник ! Када Добрило утаба пут нема те кише која ће га расквасити. Него, грађани, извините, животиње Чудне шуме, размишљајте како да дочекамо наше истраживаче када се буду вратили са овог тешког и напорног пута.”
Уредник Коста, звани Коле, задовољно је трљао руке. Гледаност се повећавала из часа у час. Зато је по голубу Гути послао свом извештачу мајмуну Ђолету специјалну награду – корпу банана. Док је код њихових кућа владао одушевљење, експедиција се корак по корак пробијала даље.
– Куцкало! позвао је Радоје детлића који је кљуном обележавао пут на стаблима којим су пролазили.
– Не заборави да је твоја ознака најважнија, јер пролаз који Добрило прави може поново да зарасте, али то што си ти укуцао то је и путоказ и помоћ онима који кроз сто и више година буду ишли нашим трагом.
– Гашо! наставио је Радоје да издаје наредбе.
– Придружи се Прљавом Харију и Томи Белобрадом у извиђању. Јављај им шта видиш у даљини и упозори их да избегавају брдовите и камене пределе!
Приближавало се вече и Радоје се спремао да да знак да се експедиција заустави, када је, сав задихан, дотрчао лисац Харалампије:
– Срели смо…, говорио је узбуђено, …пронашли смо једно мече, како лута шумом. Изнемогло је и гладно, толико је уплашено, да кад нас је угледало, затворило је очи и легло на земљу.
Још Харалампије, то јест Прљави Хари, није завршио свој извештај, када се појавио Тома Белобради који је на својим јарећим леђима носио малог медведића. Сви су се окупили око мечета које је дрхтало као прут, док га је Добрило миловао сурлом.
Пошто су се налазили на једном омањем пропланку усред шуме, мрав Радоје је одлучио да ту преспавају. Затим је Добрило у жбуњу направио кревет за маленог госта, кога су прво нахранили и затим тихим куцкањем детлића Куцкала успавали.
Радоје је у договору са Добрилом одлучио да о медведићу брине Тома Белобради, а потом је позвао све чланове експедиције да одлуче како да зову лепотана који је већ брундао у сну. Нису се много двоумили. Пошто су сви знали ко је открио Америку, било је очекивано да свог будућег љубимца назову Колумбо.
Договорено је и да Гаша и Куцкало сутра ујутру прелете део шуме где је пронађен Колумбо и виде да ли су његови родитељи кренули у потрагу за својим чланом породице. Лисац Харалампије, познати ноћобдија, преузео је дужност стражара, тако да су сви остали могли мирно да спавају. Када је Месец видео да су сви утонули у сан, покрио се једним облаком и заспао.
Сутрашњи дан обећавао је нова узбуђења.
