Ак. Проф. др Синиша Боровић, дипл. инж.

Генерал потпуковник

sinisa.borovic@gmail.com

Рођен 6. новембра 1946. године, у Средњој реци, општина Ивањица, Србија. Ожењен, живи у заједничком домаћинству са супругом, две кћерке и четири унуке.

Образовање:

• Основна школа “Проф. др Недељко Кошанин”, Девићи, 1953-1961.
• Средња техничка школа, машински одсек, Чачак, 1961-1965.
• Војнотехничка академија КоВ ЈНА, Центар војнотехничких школа “Генерал армије Иван Гошњак”, Загреб, 1965-1968.
• Продужено школовање за стицање звања инжењера, Центар војнотехничких школа “Генерал армије Иван Гошњак”, 1968-1969.
• II степен машинског факултета за стицање звања дипломираног инжењера (просечна оцена 8,92), први део при Факултету стројарства и бродоградње, а други део при Центру војнотехничких школа “Генерал армије Иван Гошњак”, Загреб, 1972-1974.
• Курс за командире за евакуацију и спасавање тенкова и посада при кретању под водом и дубоким газом (постигнут свеармијски рекорд у брзини спасавања потопљеног тенка), Центар оклопномеханизованих јединица, Бања Лука, полигон Мањача, 1974.
• Школа страних језика, II степен руског језика (одличан), Школа страних језика ЈНА, Београд, 1979.
• Четврта класа ГША КоВ (Сада је то Генералштабна академија ВЈ), ранг постдипломских студија, просечна оцена 9,00, Центар високих војних школа “Маршал Тито”, Београд, 1981-1983.
• Цивилне постдипломске студије на Факултету стројарства и бродоградње, завршио са одличним успехом и одбранио Магистарски рад под насловом: “Преобликовање монтаже производа при прелазу са мирнодопске на ратну производњу” и стекао стручни назив: “Магистар техничких знаности из подручја стројарства, смер: технологија у стројарској производњи”, Загреб, 1982-1984.
• Пријавио докторску дисертацију, спроведена процедура оцене подобности кандидата и теме, израђена докторска дисертација под насловом: “Експертни систем за руковођење техничким обезбеђењем”. Рад одбрањен 5. октобра 1989. године, и стекао научни степен: “Доктор војнотехничких наука из области техничког обезбеђења”, свечано промовисан у научно звање за Дан ЈНА, 22. децембра 1989. године, Загреб, 1985-1989.
• У оквиру постдокторског усавршавања при Министарству одбране Народне републике Пољске “Wojskowa akademia techniczna im. Jaroslawa Dabrowskiego”, организованог у Институту система техничког обезбеђења војске, положио разлику испита на руском језику и стекао Пољску диплому Nr. 4001 о завршетку постдипломског студија техничког обезбеђења војске, Варшава,1990.

Радно искуство:

• Од завршетка Техничке школе до одласка на Војнотехничку академију радио у фабрици “21. октобар”, Крагујевац, као технолог контроле, 1965.
• Радио на дужностима командира вода и чете у Техничкој служби гарнизона Пула и Ријека, 1969-1972.
• Радио на дужностима командира чете у Техничкој служби Прве оклопне бригаде, гарнизон Врхника, 1974-1975.
• Радио на Катедри техничког обезбеђења и Катедри рачунарске технике, смер информатика, у Високим војнотехничким школама КоВ ЈНА, Загреб, као асистент, предавач, доцент, водећи наставник групе организационих предмета и редовни професор. Предавао предмете: “Организација рада”, “Организација производње”, “Пројектовање производних система”, “Операциона истраживања”, “Снабдевање ТМС”, “Одржавање ТМС”, “Контрола квалитета” за све нивое школовања, “Управљање позадином” на ПДС и специјализацији по ТОБ и “Теорију одлучивања” за слушаоце школе националне одбране и постдипломских студија у Центру високих војних школа Војске Југославије. За предмет “Методологија ратне вештине” у Центру високих војних школа Оружаних снага изабран у звање доцента, али више предавао “Методологију научно-истраживачког рада”, 1975-1991.
• Радио као начелник Одсека за техничко обезбеђење муниције, минско-експлозивних, погонских и електро-енергетских средстава у Техничкој управи Генералштаба Војске Југославије, 1991-1992.
• Обављао дужност помоћника начелника Техничке управе Генералштаба Војске Југославије за студију и развој Техничке службе, 1992.
• Обављао дужност начелника Техничке службе Прве Армије, а затим начелника Техничке службе Копнене Војске Југославије (уједно и заменик начелника интервидовске Техничке управе), 1993-1994.
• У рату против НАТО пакта био Начелник техничке службе Војске Југославије (сва три вида)
• Обављао дужност начелника кабинета начелника Генералштаба Војске Југославије, 1994-1996.
• Обављао дужност начелника сектора (уједно и помоћник начелника Генералштаба) за школовање, обуку, научно-истраживачку и издавачку делатност Војске Југославије. Обављао дужност начелника Центра високих војних школа Војске Југославије. У овом периоду био је одговоран за елемент борбене готовости “Оспособљеност ВЈ” (показало се да је војска била адекватно оспособљена за рат који је уследио, а у науци и издаваштву постигнути су запажени резултати који су верификовани од најистакнутијих институција науке, политике и надлежних органа), 1996-1999.
• Обављао дужност начелника обједињене Техничке службе Војске Југославијe, која је у рату примерно обавила све задатке. По наређењу Штаба Врховне команде руководио је изузетно сложеном операцијом извлачења техничких материјалних средстава и ратних материјалних резерви са простора Косова и Метохије која је у кратком року и потпуно успешно изведена. После извлачења успешно је руководио санацијом технике, ратних материјалних резерви и обновом објеката и инсталација инфраструктуре Техничке службе Војске Југославије, 1999-2000.
• Постављен за помоћника начелника Генералштаба Војске Југославије (уједно начелник сектора) за везу, информатику и електронска дејства. Уз редовно обављање службене дужности у марту и априлу 2001. године, по наређењу Начелника Генералштаба Војске Југославије извео је пројекат изградње Радија и телевизије Војске Југославије и доградњу телевизије YU INFO. (Пројект РТВ ВЈ је заустављен након свечаног отварања и пуштања у рад али је у целости реализован и испробан), 2000-2001.
• Био је помоћник генералног директора НИС и заменик генералног директора, по службеној дужности, 2002-2004.
• Био је извршни директор Министарства одбране СЦГ, 2003-2004.
• Био је вршилац дужности генералног директора “ХИП-Петрохемија” Панчево и члан надзорног одбора МСК Кикинда, 2005-2006.
• Био је генерални директор “ХИП-Петрохемија” Панчево а.д. од 1.2- 21.11.2006.
• Био је саветник генералног директора (ХИП и НИС), од 21.11.2006- 3.4.2008.
• Био је саветник председника Управног одбора НИС а.д. од 3.4.2008.
• Био је декан Факултета за менаџмент малих и средњих предузећа и професор за групу предмета системских научних дисциплина, 2008-2012.
• Био је професор на Факултету за диломатију и безбедност, где је предавао: “Безбедносни менаџмент”, “Кризни менаџмент”, “Безбедносну културу” и “Теорију одлучивања”, 2012-2015.
• На Факултету за примењени менаџмент економију и финансије МЕФ предавао је: “Менаџмент производње”, “Методе менаџерског одлучивања, планирања и унапређења рада”.
• Три године је, уз рад, изводио наставу на Факултету ФАБУС Нови Сад, Природно математичком факултету у Крагујевцу и Математичком институту САНУ.
• Повремено је предавао на: ПДС “Логистичко инжињертво” на Машинском факултету у Београду, Генералштабној академији војске Југославије, Војној и Војнотехничкој академији војске СЦГ.
• Биo je председник Организације резервних војних старешина Србије и Црне Горе (до гашења Државне заједнице).
• Био је члан издавачких савета за више књига, рецензент и излагач на промоцијама књига различитих издавача.

Научне и стручне референце:

Одлуку о избору за хонорарног наставника у звању редовног професора, донело је наставно научно веће Војнотехничке академије, 22. септембра 1995. године, а потврдио је надлежни савезни министар 8. априла 1996. године.

Након овог избора биран је два пута за редовног професора у грађанству и још један пут у Војној академији.

Био је водитељ више магистарских радова, докторских дисертација и 4 генералска рада.

У наставничком досијеу до избора у звање редовног професора 1995. године, признати су му и категоризовани објављени радови из следећих области:

• педагошки радови (скрипте, лекције, упутства, књиге) 13
• стручни радови 33
• развојни радови 14
• научно истраживачки радови 18

После избора у звање редовног професора: објавио је и научно-стручно верификовао још 22 рада: 1996. (5), 1997. (1), 1998. (2), 1999. (2), 2000. (1), 2001. (2), 2002. (2), 2003. (3), 2004. (2), 2014. (2), 2016.(1), 2018.(3).

Књиге:

• Универзитетски уџбеник Вишекритеријумских оптимизација
• Збирка задатака из Операционих истраживања
• Мултифункционални систем GPS за праћење радова на коповима и TMS
• Универзитетски уџбеник Организацијска теорија (Загребачко издање)
• Три рецензиране скрипте из подручја Квантитативних метода.

Укупно je објавио 103 рада и више пројеката који нису формално категорисани али су прихваћени и реализовани.

Последњи велики пројект био je “Реформе војске и елементи система одбране СЦГ”, завршен маја 2004. године.

Сви пројекти у НИС, на којима је радио или их је водио, су реализовани. Од тих пројекта, нарочито се истичу:

• Менаџерски информациони систем (МИС-НИС).
• Аутоматизација, вишекритеријумска оптимизација и рангирање јавних набавки, радова, услуга, пројеката.
• Приручник са кодексом понашања за менаџере.
• Методологија оцењивања и стимулативног награђивања менаџера и извршилаца у НИС и основе за израду менаџерских уговора.
• Инструкција за развој бензиских станица, малопродајних објеката и инфраструктуре НИС.
• Вертикална интеграција пословних функција НИС.
• Реорганизација робних, новчаних и информационих токова НИС.
• Реорганизација НИС – Стручне службе
• Операционализација развојно инвестиционе политике НИС.
• Стратегија побољшања стања уљних рафинерија НИС.
• Стратегија развоја НИС – Инжењеринг.
• Стратегија развоја “ХИП – Петрихемија”.

Друштвена признања и награде:

• Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1975.
• Орден Народне армије са сребрном звездом 1981.
• Орден за војне заслуге са златним мачевима 1988.
• Награда “22. децембар” као највише друштвено признање за научно дело из области организационих наука, 1989.
• Орден Југословенске заставе II степена за нарочите заслуге за државу и за дела у којима је патриотизам дошао до снажног изражаја, 2001.
• Више захвалница, похвала и одлука о почасном чланству.
• Одлука о избору за најбољег наставника у високим војним школама и научно истраживачким установама ЈНА и “Златни оквир” листа Фронт.
• Плакета “Југословенског удружења за мултимедију” као признање за дело “CD Вишекритеријумска оптимизација” као најбоље дело из области научнообразовне литературе, едукације и мултимедије на Фестивалу мултимедијалних издања за 1999. одржаног у организацији Народне библиотеке Србије поводом 44. Међународног сајма књига, Београд 1999.
• Повеља за значајне научне доприносе теорији и пракси развоја и примене операционих истраживања, за плодан вишегодишњи научно истраживачки и педагошки рад којим се доприноси развоју ове научне дисциплине код нас и у свету и уздизању научног подмлатка (доделио Програмски одбор и организациони комитет симпозијума за операциона истраживања SYM-OP-IS-2001.)
• Повеља Почасног грађанина Гружанске регије (општине Крагујевац, Краљево, Кнић, Г. Милановац), 2004.
• Избор (4. марта 2005. године) у звање редовног члана Академије инжењерских наука СЦГ.
• Избор (27. фебруара 2008. године) за редовног члана Академије наука АЕН руске федерације.
• До чина генерал потпуковника је редовно унапређиван а онда је заустављен у напредовању и превремено пензионисан из разлога који немају везе са војском, науком, праксом и моралом.
• Повељу за врхунска остварења у системском инжењерству ,,Проф. Др Димитрије Антула” добио је од Академије инжењерских наука, Београд 2017. г.
• 2017. год. Свети архијерејски синод српске православне цркве доделио му је Високо одликовање Српске православне цркве Орден светог Јована Владимира за витешку службу Отаџбини, за верност Мајци Цркви, нарочито показану постављањем храма Свете Тројице на Румији.
• Дана 06. октобра 2023. године, Академија инжењерских наука Србије доделила му је
  Повељу Академик, проф.др. Љубомир Клерић за животно дело у области системских
  наука и инжењерства.