Проф. др Жарко Видовић

 

 1921-2016

 

Професор Жарко Видовић је историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације. Живео у Београду.

Рођен је 1921. године, у Тешњу (Босна и Херцеговина). Учествовао је као добровољац у Априлском рату 1941. У октобру 1941. ухапшен је у Сарајеву. Био је у затворима до 1942. (прво немачком, па усташком). У “Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој. Из Нарвика је 1943. побегао у Шведску. После рата вратио се у Југославију у којој је хапшен и затваран још два пута, због својих ставова о демократији.

Гимназију је завршио у Новом Саду, студирао је у Загребу, до почетка Другог светског рата, а после рата наставио студије у Упсали (Шведска). Најпре је студирао медицину, па прекинуо. Наставио је са студијама историје филозофије и историје уметности. Дипломирао је 1952. на Филозофском факултету у Упсали, а докторску тезу је одбранио 1958. у Београду.

Предавао историју уметности у Сарајеву и на Свеучилишту у Загребу одакле је, због својих речи о србофобији, био искључен. Прешао је у Београд 1967. године, где је у Институту за књижевност и уметност Србије радио све до пензије 1986.

Писао је и преводио за „Борбу“, „Културу“ и „Књижевне новине“. 

Један је од последњих представника аутентичне хришћанске господе из редова сарајевских Срба. Иза себе је оставио капиталан философски опус: „Огледи о духовном искуству“, „Трагедија и Литургија“, „Његош и Косовски завет у Новом веку“, „Суочење Православља са Европом“, „Срби у Југославији“…

Заједно са тадашњим јеромонасима Амфилохијем Радовићем и Атанасијем Јевтићем, учествовао је у првим полемикама са марксистима у Београду, почетком 80-их година прошлога века.

Жарко Видовић спада у ред оних тако малобројних философа који негују хришћански поглед на свет и сва друштвена питања. Дубоко је утицао на читаву генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању оне философије и историје српског народа која се у најкраћем сажима у две речи: Српски завет.

Његова дела „Умјетност у пет епоха цивилизације”, „Логос-литургијска свест Православља”, „Огледи о духовном искуству”, „Његош и Косовски завјет у Новом Вијеку”, „Срби у Југославији и Европи, Православље у суочењу с Европом” и „И вера је уметност” говоре о аутентичном православном филозофу који је својим духовним и животним сведочењем оставио јасан траг онима којима је тајанственост живота непрекидни изазов.

У времену изгубљених идеала када су све вредности пољуљане из корена, дело Жарка Видовића открива наш прави идентитет – најпре верски а онда и национални у осмишљавању живота кроз православну хришћанску интроспекцију.

Као православни философ др Видовић доследно изводи истину да је с Богом могућ само литургијски сусрет и општење, да је Бог односан творевини, свету и човеку и с њим се збива драма слободе и љубави.