Драгослав Лазић

 

1961-2010

 

 

Рођен 14. фебруара 1961. године, на Св. Трифуна, у Селевцу. Познато је да је Св. Трифун заштитник винограда, виноградара, вина и винара, а мој брат је у дужем временском периоду био велики љубитељ вина (и осталих пића). Другог дана његовог живота, 15. фебруара 1961, на Сретење Господње, догодило се велико помрачење Сунца и то је, по мени, био још један лош знак за његову каснију судбину.

Основну школу завршио је у Селевцу, а трогодишњу – индустријску, у Смедеревској Паланци, у којој је стекао звање бравара-монтера.

Прво запослење нашао је у Фабрици компресора у Смедереву, а следеће у Гошиној фабрици “Електро-опрема” у Смедеревској Паланци. У време најцрње инфлације остаје без посла и почиње да се бави поправкама електричних уређаја и беле технике. После “демократских промена” запошљава се у Гошиној фабрици опреме и машина (ФОМ), у Смедеревској Паланци.

Током 2003. године, настаје тотални преокрет у његовом начину живота. Престао је да пије, почео је много више да ради, боље да зарађује, куповао је алат, преузео је комплетну бригу о домаћинству и старим родитељима и нико није могао да верује каква се то трансформација код њега десила. Приженио се у јесен 2005. У августу 2006. добио је сина Николу, а у пролеће 2007. и званично ступа у брак са својом супругом Јелицом. 

И поред свега, није био срећан. У његовим очима увек је тињала нека сета и резигнација. Здравље је полако попуштало, а он се на то није много обазирао. Повремено је посећивао лекаре али му нико од њих ни један здравствени проблем није решио. И функционисао је тако, потискујући све очигледније тегобе, до последњих пет дана, када су га “присилно” задржали у паланачкој болници, поставили тачну дијагнозу и обавестили породицу да је дошао прекасно. Преминуо је 1. септембра 2010. године.  

На његовој њиви у Селевцу, основано је удружење “Српски Кривак” и он је био неизмерно срећан због тога. Штета, што је та срећа веома кратко трајала!